Predstavnici Gradske opštine Palilula i program danske vlade LEDIB potpisali su ugovor o razvoju malih i srednjih preduzeća koja učestvuju u energetski efikasnom zgradarstvu.

Predstavnici Gradske opštine Palilula i program danske vlade LEDIB

Srbija je peti zagađivač u od 36 evropskih zemalja, kaže istraživanje Centralnoevropskog foruma za razvoj. Jedan od uzroka je i neefikasno trošenje energije. Da bi nove, ali i već izgrađene zgrade na njenoj teritoriji bile energetski efikasnije, a da od toga zarade njena mala i srednja preduzeća, niška Gradska opština Palilula sarađuje sa programom LEDIB.

“Sredstva koja dobijemo od LEDIB-a iskoristićemo da podignemo svest naših sugrađana o važnosti energetske efikasnosti.”, kaž Milan Đurđević, predsednik Skupštine GO Palilula.

Ugovr o ovom projektu potpisali su predsednik Go Palilula Igor Novaković i direktor danskog programa LEDIB Karsten Lund.

“U projekat će biti uključene projektantske i građevniske firme, proizvođači i distributerti građevinskog materijala, ali i sami građani opštine Palilula”, navodi Igor Novaković, predsednik GO Palilula.

Karsten Lund, direktor progrema LEDIB kaže da je projekat kojim je opština Palilula aplicirala na njihov konkurs bio najbolje ocenjen:

“Ukupna vrednost projekta je milion i sedamsto hiljada dinara, mićemo učestvovati sa 1,2 miliona.”

Da bi naučili više o energetskoj efikasnosti u zgradarstvu gradska opština Palilula i LEDIB poslaće petnestak privrednika iz ove opštine na sajam rgađevinarstva Green Building u Veroni.

30. mart 2012.

Izvor: Beta

Evropska banka za obnovu i razvoj počeće u Srbiji novi program za dodelu novčane pomoći za konsultantske usluge za mikro, mala i srednja preduzeća koje vode žene.

Kako je danas na predstavljanju tog programa rekla direktorka BAS Srbija Bojana Vukosavljević, za novac će moći da konkurišu i žene koje imaju održive poslovne ideje ili su nedavno osnovale preduzeće i preduzeća koja su u većinskom vlasništvu žena.

Prema njenim rečima, novčana pomoć koju dodeljuje Business Advisory Services je od 25 do 90 odsto neto cene projekta, maksimalno 10.000 evra.

(Biznis)

Srpski ministar ekonomije Nebojša Ćirić izjavio je juče da je Italija značajan ekonomski partner Srbije i da vrlo brzo očekuje neke velike italijanske investicije

Na obeležavanju početka rada Konfindistrije Srbije, on je rekao da misli da ce će to udruženje italijanskih privrednika doprineti daljem razvoju dobrih ekonomskih odnosa čvršćim vezama srpskih i italijaskih kompanija, posebno malih i srednjih preduzeća.

Ćirić je istakao značaj investicije velikog italijanskog proivođača automobila, kompanije Fijat za ekonomiju Srbije i ododao da ohrabruje to što su neki italijanski investoritori „započeli proces reinvestiranja“.

On je naveo da su italijanske firme u Srbiju investirale preko milijardu evra i da Srbiji radi više od 400 italijaskih kompanija, koje zapošljavaju više od 20.000 radnika i imaju godišnji obrt od 2,5 milijadi evra.

Ocenjujući da je „Italija neka vrsta prozora Srbije u EU“, Ćirić je rekao da je Italija drugi po veličini spoljnotrgovinski partner, sa razmenom od 2,2 milijarde u 2011. godini.

Italijnski investitori se nalaze u svim indistrijskim granama, i najveći broj njih je izvozu i nnovim investicijama, rekao je on, precizrajući da najveći broj italijanskih investitora čine mala i srednja preduzeća.

Vlada Srbije danas će omogućiti i malim i srednjim preduzećima da dobiju građevinsko zemljište po ceni nižoj od tržišne ili besplatno, najavio je srpski ministar prostornog planiranja Oliver Dulić.

Na konferenciji za novinare, on je rekao da će izmenom Uredbe o otuđenju ili davanju u zakup građevinskog zemljišta po ceni manjoj od tržišne ili bez naknade biti omogućeno malim i srednjim preduzećima i preduzetnicima da lakše dođu do zemljišta na kojem će graditi pogone i zapošljavati nove radnike.

Dulić je ocenio da je ta izmena prva i jedna od najvažnijih podsticajnih mera za razvoj malih i srednjih preduzeća, kojima najveći problem predstavlja to da dodju do zemljišta na kojem će graditi.

U dogoročni zakup pod netržisnim uslovima ili besplatno će, kako je naveo, biti davano građevinsko zemljište u vlasnistvu države i lokalnih samouprava.

Imamo višak zemljišta, a manjak proizvodnih pogona i zaposlenih, rekao je on, ističući da će povoljni uslovi zakupa važiti isključivo za preduzeća koja se bave proizvodnim delatnostima.

U dugorčni zakup do 99 godina će, kako je precizirao, biti davani placevi do 25 ari zemljišta, uz uslov da investotor u roku od dve godine završi objekat i da u roku od pet godina zaposli najmanje jednog radnika za svaka dva ara.

„Ako investotor ne ispuni obaveze lokalna samouprava može da raskine ugovor i da zakup gradjevinskog zemljišta napalti po tržišnoj ceni“, rekao je Dulić.

Srpski ministar životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja je istakao da je Uredba ustavna, navodeći da će se biti organizovane licitacije na kojima će moći da učestvuu sva zainteresovana mala i srednja preduzeća i preduzetnici.

Precizrao je da će u slučaju da ima dovoljno parcela za sve zainteresovane svi dobiti besplatno, a da će ako bude više zainteresovanih firmi od broja parcela cena zakupnina biti utvrđivana na osnovu ponuda, tako da bude ispod tržišne vrednosti.

Na konferenciji za novinare, ona je rekla da je već na rapolaganju 15 miliona evra kredita koji će biti odobravani pod veoma povoljnim uslovima, na osam godina sa počekom od dve godine i efektivnom kamatnom stopom (EKS) od 4,85 odsto.

Mole je precizirala da će iznos kredita koji će moći da uzmu mala i srednja preduzeća (MSP) biti od 50.000 evra do milion evra, a javna komunalna preduzeća od 150.000 evra do dva miliona evra.

Prema njenim rečima, krediti imaju formu „vezanog kredita“ i od odobrene sume 70 odsto je „vezano za kupovinu opreme i dobara italijanskog porekla“, dok je preostalih 30 odsto za plaćanje lokalnih troškova, kao što su nabavka opreme, sirovina, usluga.

- Ubeđeni smo da ćemo ovakvom podrškom pomoći u jačanju privrednog sektora i doprineti otvaranju novih radnih mesta – rekla je ona i napomenula da se kreditna linija sprovodi zajedno sa Vladom Srbije.

Mole je podsetila da je Italija prvu kreditnu liniju za pomoć malim i srednjim preduzećima u Srbiji odobrila 2005. godine, ističući da je ta kreditna linija još aktivna zbog postojanja revolving fonda u kojem se trenutno nalazi 6,5 miliona evra.

- Iz te kreditne linije do sada je odobreno 137 kredita u vrednosti od 47 miliona evra, uključujući i revolving fond. Ti krediti su doprineli otvaranju 638 novih radnih mesta – istakla je ona.

Mole je rekla da je u realizaciji prve kreditne linije učestvovalo pet poslovnih banaka, a da će druga biti sprovodjena preko devet poslovnih banaka.

Sa bankama je, kako je istakla, razgovarano o sistemu analize projekata i pitanju smanjenja garancija koje će tražiti. Prema njenim rečima, pored komercijalnih kriterijuma, biće gledani i održivost i ekološki kreiterijumi.

Mole je istakla da će komunalna preduzeća za dobijanje kredita morati da koriste evropska pravila, koja važe za IPA fondove.

Izvor: Tanjug

Direktorka Fonda za razvoj Slađana Backović izjavila je danas da će kreditiranje preko Razvojne banke biti dobro za velike i bonitetne klijente, ali je izrazila bojazan da će problem nastati kod kreditiranja sektora malih i srednjih preduzeća (MSP) u Srbiji.

„Razlika između Fonda i Razvojne banke je u tome što je Razvojnom bankom predviđeno i indirektno finansiranje preko poslovnih banaka. Takav nacin finansiranja je dobar za velike i bonitetne klijente, sa dobrim sredstvima obezbeđenja, kojima nije problem da dobiju kredit. Bojim se da će problem nastati kod malih preduzetnika, mikroklijenata, malih pocetnika, dakle sektora MSP i kod start-ap (start-up) kredita za početnike“, navela je Backović.

Ona je podsetila da je Fond za razvoj za sada jedina finansijska instuticija koja ima ovaj vid finansiranja.

„Upravo je to znacajan segment privrede koji će teže dolaziti do povoljnijih kredita,a to je Fond radio dobro, brzo, efikasno i pod povoljnim uslovima“, smatra Backović.

Prema njenim rečima, ako Razvojna banka obezbedi dodatna sredstva predviđena njenim formiranjem biće korisna za privredu Srbije.

„Dobar koncet Razvojne banke bio bi ukoliko se omoguci indirektno i direktno finanisiranje. Indirektno finansiranje preko poslovnih banaka važilo bi za velike infrastrukturne projekte, velike sisteme, znacajne drzavne projekte…“, kazala je Backović.

„Direktno finansiranje treba predvideti za mala preduzeća, preduzetnike, mikro-preduzeća, sa posebnom paznjom na preduzeća koja posluju u nerazvijenom delu Srbije. U uslovima krize poslovne banke nisu imale dovoljno sluha za kreditiranje privrede, naročito za mikro privredne subjekte, tako da smatram da je zadržavanje ovakvog direktnog finansiranja korisnim“, navela je Backović.

Ona je dodala da, dok Razvojna banka, ne zaživi, Fond će poslovati u nepromenjenom obliku.

Program Fonda je usvojen na UO Fonda krajem decembra prošle godine i očekuje se da on bude odobren i usvojen na nekoj od narednih sednica Vlade Srbije.

Osnivanjem Razvojne banke, Fond za razvoj, koji trenutno obavlja istu funkciju zbog kojeg se banka osniva, prestaće da postoji, a biće ugašena i Agencija za osiguranje i finansiranje izvoza, čije će nadležnosti takođe preći pod delokrug Banke.

(Biznis)

„Volksbanka“ snizila je kamatne stope na dinarske kredite za obrtna sredstva i nabavku opreme i vozila za jedan odsto, za preduzetnike i mala preduzeća

Krediti su sa fiksnom kamatnom stopom, koja je uvedena u drugoj polovini 2008. godine, i od tada dominiraju u strukturi plasmana, što je i očekivano.

Klijenti su uvideli da su glavne prednosti takvog zaduživanja preciznije planiranje tokova novca na duži rok zbog fiksnih dinarskih troškova finansiranja obrtnih i osnovnih sredstava i smanjenja troškova na duži rok u odnosu na kredite koji su indeksirani u evrima.

Prednost je i finansiranje avansnog plaćanja dobavljača, kojim se ostvaruje dodatni rabat i povećanje profita, navode u ovoj banci.