Izvor: Tanjug

Direktorka Fonda za razvoj Slađana Backović izjavila je danas da će kreditiranje preko Razvojne banke biti dobro za velike i bonitetne klijente, ali je izrazila bojazan da će problem nastati kod kreditiranja sektora malih i srednjih preduzeća (MSP) u Srbiji.

„Razlika između Fonda i Razvojne banke je u tome što je Razvojnom bankom predviđeno i indirektno finansiranje preko poslovnih banaka. Takav nacin finansiranja je dobar za velike i bonitetne klijente, sa dobrim sredstvima obezbeđenja, kojima nije problem da dobiju kredit. Bojim se da će problem nastati kod malih preduzetnika, mikroklijenata, malih pocetnika, dakle sektora MSP i kod start-ap (start-up) kredita za početnike“, navela je Backović.

Ona je podsetila da je Fond za razvoj za sada jedina finansijska instuticija koja ima ovaj vid finansiranja.

„Upravo je to znacajan segment privrede koji će teže dolaziti do povoljnijih kredita,a to je Fond radio dobro, brzo, efikasno i pod povoljnim uslovima“, smatra Backović.

Prema njenim rečima, ako Razvojna banka obezbedi dodatna sredstva predviđena njenim formiranjem biće korisna za privredu Srbije.

„Dobar koncet Razvojne banke bio bi ukoliko se omoguci indirektno i direktno finanisiranje. Indirektno finansiranje preko poslovnih banaka važilo bi za velike infrastrukturne projekte, velike sisteme, znacajne drzavne projekte…“, kazala je Backović.

„Direktno finansiranje treba predvideti za mala preduzeća, preduzetnike, mikro-preduzeća, sa posebnom paznjom na preduzeća koja posluju u nerazvijenom delu Srbije. U uslovima krize poslovne banke nisu imale dovoljno sluha za kreditiranje privrede, naročito za mikro privredne subjekte, tako da smatram da je zadržavanje ovakvog direktnog finansiranja korisnim“, navela je Backović.

Ona je dodala da, dok Razvojna banka, ne zaživi, Fond će poslovati u nepromenjenom obliku.

Program Fonda je usvojen na UO Fonda krajem decembra prošle godine i očekuje se da on bude odobren i usvojen na nekoj od narednih sednica Vlade Srbije.

Osnivanjem Razvojne banke, Fond za razvoj, koji trenutno obavlja istu funkciju zbog kojeg se banka osniva, prestaće da postoji, a biće ugašena i Agencija za osiguranje i finansiranje izvoza, čije će nadležnosti takođe preći pod delokrug Banke.

(Biznis)

„Volksbanka“ snizila je kamatne stope na dinarske kredite za obrtna sredstva i nabavku opreme i vozila za jedan odsto, za preduzetnike i mala preduzeća

Krediti su sa fiksnom kamatnom stopom, koja je uvedena u drugoj polovini 2008. godine, i od tada dominiraju u strukturi plasmana, što je i očekivano.

Klijenti su uvideli da su glavne prednosti takvog zaduživanja preciznije planiranje tokova novca na duži rok zbog fiksnih dinarskih troškova finansiranja obrtnih i osnovnih sredstava i smanjenja troškova na duži rok u odnosu na kredite koji su indeksirani u evrima.

Prednost je i finansiranje avansnog plaćanja dobavljača, kojim se ostvaruje dodatni rabat i povećanje profita, navode u ovoj banci.

(Biznis)

Lider Ujedinjenih regiona Srbije Mađan Dinkić predstavio je juče Ekonomsku platformu kojom se predlaže smanjenje birokratije, brži rad administracije i posebna podrška malim i srednjim preduzećima

Kako je kazao, platforma koja je juče predstavljena privrednicima u Beogradu i koja će se korigovati prema njihovim predlozima, biće predizborni program URS-a.

On je u preduzeću za proizvodnju i ugradnju kardanskih vratila Srboauto kazao da je neophodno skratiti prosečno vreme za izdavanje građevinskih dozvola na maksimalno 90 dana.

„Time bi se tri puta ubrzala procedura, jer je trenutno za izdavanje građevinskih dozvola potrebno 279 dana“, naveo je Dinkić.

Lider URS je rekao da je u Srbiji neophodno izmestiti inspekcijske službe iz ministarstava i formirati Generalni inspektorat „koji bi koordinirao i nadzirao rad svih inspekcijskih službi“.

„Od lokalnog do republičkpog nivoa je potrebno uvesti elektronsku upravu“, dodao je Dinkić.

On je istakao da URS novom Ekonomskom platformom predlaže i ukidanje svih taksi za preduzetnike koji se bave starim zanatima i uvedu značajne poreske olakšice za sve zanatlije i mala preduzeća, uz smanjenje naknade za „muzički dinar“ na nivo koji imaju zemlje u regionu.

„Malim i srednjim preduzećima je neophodno odobriti bespovretna sredstva od 30 do 50 odsto od vrednosti investicije“, kazao je Dinkić.

On je dodao da je potrebno pomoći rad preduzeća koja se bave informacionim tehnologijama i izvozom usluga.

Prema njegovim rečima neophodno je uvesti subvencionisane kredite za likvidnost i investicije za zanatlije i mala i srednja preduzeća sa kamatom do dva odsto godišnje.

„Treba izmenjati Zakon o PDV-u i omogućiti malim i srednji preduzećima da PDV plaćaju po naplaćenoj realizaciji, a ne na fakturisanu realizaciju“, istakao je Dinkić.

Kako je kazao da bi došlo do ubrzanja rokova plaćanja robe i usluga kupcima PDV treba da se odbija tek kada završe plaćanje.

Dinkić je rekao da je potrebno intezivirati razvoj saobraćajne infrastrukture i izgradnju autoputa od Beograda ka zapadnoj Srbiji, odnosno Koridora 11. „Republička vlada bi imala obavezu da izgradi Koridor 11, dok bi regioni trebalo da dobiju nadležnost i sredstva da grade i održavaju regionalne puteve“, naveo je on.

Evropski fond za jugoistočnu Evropu (EFSE) i Banka Inteza Beograd su potpisali novi ugovor o kreditu u iznosu od 25 miliona evra kako bi se povećala dostupnost finansiranja za preduzetnike i mala preduzeća, uključujući preduzetnike u ruralnim područjima i individualne poljoprivredne proizvođače u Srbiji.

Sredstava iz zajma EFSE-a će se koristiti za finansiranje investicija i obrtnog kapitala za preduzetnike i mala preduzeća u Srbiji putem dugoročnih kredita u

iznosu do 100.000 evra.

Banka će nameniti značajan deo ovog kredita malim i srednjim preduzećima u ruralnim područjima  i individualnim poljoprivrednim proizvođačima, te time

mobilizovati kapital za ovaj segment srpske ekonomije koji još uvek ima značajnu potrebu

Pristup dugoročnom finansiranju je i dalje ograničen u Srbiji uglavnom zbog kratkog roka dospeća depozita klijenata. Uz pomoć EFSE kreditne linije Banka Inteza će proširi izvore finansiranja i svoj portfolio kredita za mala preduzeća.

Ovo je drugi put da EFSE odobrava Banka Inteza kredit za refinansiranje kredita za preduzetnike i mala preduzeća nakon odobrenja kredita od 25 miliona evra kredita u martu 2010.

Privredna komora Beograda i Srpska asocijacija malih i srednjih preduzeća organizovaće sutra u „Sava centru“ XI Međunarodni kongres malih i srednjih preduzeća.

Kao gost kongresa najavljena je potpredsednica Vlade Srbije Verica Kalanović, a u uvodno obraćanje imaće predsednik Privredne komore Beograda Milan Janković.
O podršci i razvoju MSP govoriće direktor Nacionalne agencije za regionalni razvoj Ivica Eždenci i generalni sekretar Evropske asocijacije malih i srednjih preduzeća Andrea Benaši.

Najavljeni su i pomoćnik ministra finansija Edvard Jakopin i pomoćnik ministra ekonomije Dejan Radulović, kao i direktor Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza Božidar Laganin.
I ove godine, kongres je tradicionalno organizovan uz podršku OECD Lid partner kluba (Leed Partner Club) i Evropske asocijacije malih i srednjih preduzeća i zanatlija (UEAPME).
Suorganizatori kongresa su – Fondacija Konrad Adenauer Stiftung (KAS) i MSP Unija EPP evropskog Parlamenta.
Očekuje se prisustvo predstavnika Evropske komisije, Evropskog parlamenta, OECD-a, UEAPME -a, privrednih komora zemalja EU, lokalnih samouprava, predstavnika nevladinog sektora i više od 200 predstavnika poslovne zajednice.

Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Nebojša Ćirić otvoriće u utorak, 4. oktobra u Beogradu međunarodnu konferenciju o malim i srednjim preduzećima (MSP), pod nazivom „Finansiranje MSP i inovativnosti“, saopštilo je danas resorno ministarstvo.

Na ovogodišnjoj sedmoj konferenciji o MSP, biće reči o finansiranju tih preduzeća, naročito inovativnih, kao i o problemima sa kojima se ona susreću u pristupu izvorima finansiranja.
Ta konferencija je prilika da Ministarstvo ekonomije, kao nadležna resorna institucija za razvoj i sprovođenje politike MSP, neposredno od privrednika sazna koji su problemi sa kojima se ona susreću u svom poslovanju i da čuje koje su njihove sugestije za unapređenje poslovnog okruženja i za smanjenje administrativnih prepreka.

Prethodnih godina, Ministarstvo ekonomije je koristilo zaključke, preporuke sa konferencija i primere dobre prakse, kao smernice za unapređenje politike razvoja MSP, navodi se u saopštenju.
Skup organizuje Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja, u saradnji sa Deutsće Gesellsćaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ), nemačkom organizacijom za tehničku saradnju i Nacionalnom agencijom za regionalni razvoj (NARR).
Konferencija se održava u okviru inicijative Evropske komisije „Evropska nedelja malih i srednjih preduzeća 2011. godine“ (European SME Week 2011).

(Biznis) Kompanija „Grave osiguranje“ uvela je novi proizvod neživotnog osiguranja – „Grave preduzetnik“ koje uključuje osiguranje imovine malih i srednjih preduzeća, izjavio je juče predsednik Upravnog odbora te kompanije Kristof Cetl Cetl je na konferenciji za štampu ukazao da taj program osiguranja omogućava osiguranje 40 vrsta malih i srednjih preduzeća – apoteka, pekara, poslastičarnica, frizerskih radnji i slično, površine do 250 kvadratnih metara, koja se koristi u preduzetničke svrhe. Takođe, moguće je osiguranje za restorane, gostionice, pansione, fitnes-centre, škole, obdaništa, domove za stara lica, površine do 500 kvadratnih metara, dodao je on. Cetl je napomenuo da predmet osiguranja mogu biti poslovni prostori u objektima i etažnom vlasništvu, oprema, mašine i nameštaj, roba, zalihe i komisiona roba, a omogućeno je osiguranje od požara i elementarnih nepogoda, izuzimajući zemljotres, izlivanja vode, provalne krađe i loma stakla. Prema njegovim rečima, visina sume osiguranja po izboru klijenta može biti 10.000 evra, 20.000, 50.000 ili 75.000 evra, a omogućeno je plaćanje premije u ratama, pri čemu je najniža rata 30 evra. Cetl je kao primer naveo osiguranje kancelarije sa elektronskom opremom na sumu od 10.000 evra, kod koje bi za osiguranje od požara i elementarnih nepogoda bila potrebna godišnja premija od 80 evra. Trajanje osiguranja može biti od jedne do 10 godina, uz mogućnost produženja ugovora, a imovina se osigurava bez procene veštaka, što ubrzava proces ugovaranja, rekao je on. Cetl je naveo i da „Grave osiguranje“ u Srbiji ima oko 43.000 klijenata, pri čemu je 38.000 korisnika životnog osiguranja, a oko 5.000 klijenata osiguralo je imovinu. „Grave osiguranje“ je deo međunarodnog „Grave koncerna“ i na tržištu Srbije posluje od 1997. godine