(Biznis)

Narodna banka Srbije od juče primenjuje se novi iznos poreske olakšice za uplate u dobrovoljne penzijske fondove, uvećan sa dosadašnjih 4.343 na 4.647 dinara

Tako se uplata penzijskog doprinosa u dobrovoljne penzijske fondove iz sredstava poslodavca oslobađa plaćanja poreza na dohodak građana i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje do iznosa od 4.647 dinara po zaposlenom mesečno.

Uplate u istom iznosu koje poslodavac obavlja putem administrativne zabrane, obustavom i plaćanjem iz zarade zaposlenog, takođe su oslobođene plaćanja poreza.

U 2006. godini, kada su dobrovoljni penzijski fondovi počeli poslovanje, poreska olakšica je iznosila 3.000 dinara i od tada se, na osnovu odluka Vlade Srbije, obavlja usklađivanje tog iznosa sa visinom inflacije u prethodnoj godini, podsećaju u NBS.

S tim u vezi, uobičajeno je da se članovi fondova prilikom opredeljivanja za visinu mesečnih uplata u penzijske fondove, rukovode utvrđenom visinom neoporezivog iznosa, te prosečni iznos mesečnog doprinosa po članu fonda stalno raste od osnivanja dobrovoljnih penzijskih fondova.

(Biznis)

Nova novčanica od 2.000 dinara je danas, 31. decembra puštena u opticaj. Izrađena je po svetskim standardima, sa najsavremenijim elementima zaštite od falsifikovanja

Nova novčanica se uvodi u opticaj, kako je rekao guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić, da bi se za oko 20 miliona komada smanjila ukupna količina novčanica u opticaju, a time i troškovi njihove izrade za oko 170 miliona dinara.

Novčanica od 2.000 dinara prvi je novi apoen koji se pušta u opticaj posle više od sedam godina.

Na licu nove novčanice je portret Milutina Milankovića (1879-1958), geofizičara i inženjera, tvorca teorije ledenih doba. Na naličju je figura Milankovića sa stilizovanim prikazom te njegove teorije.

Nova je po vrednosti druga, iza novčanica od 5.000 dinara koja se koristi od 2003. godine i na kojoj je portret pravnika Slobodana Jovanovića (1869-1958).

U opticaju su i novčanice od 10, 20, 50, 100, 200, 500, 1.000 dinara.

Na njima su potreti Vuka Stefanovića Karadžića, Petra Drugog Petrovića Njegoša, Stevana Stojanovića – Mokranjca, Nikole Tesle, Nadežde Petrović, Jovana Cvijića i Đorđa Vajferta.

Krajem septembra NBS je pustila u opticaj novčanice od 10, 20 i 200 dinara na čijem naličju je izmenjen Veliki grb Srbije.

BEOGRAD – Klijent banke ima pravo da nakon potpisivanja ugovora i uplate kredita odustane od pozajmice, dozvoljenog prekoračenja računa, ugovora o izdavanju i korišćenju kreditne kartice, ugovora o lizingu – u roku od 14 dana od dana zaključenja ugovora, bez navođenja razloga za odustanak.

Banka takođe klijentu ne može naplatiti troškove izdavanja kartice i PIN-a ako je klijent odustao od kartice, objavljeno je na sajtu kamatica.com gde su prezentovane odredbe najnovijeg Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, koji stupa na snagu 5.decembra ove godine.
Ako dođe do zloupotrebe platne kartice od strane trećeg lica vlasnik kartice može da snosi trošak od najviše 15.000 dinara.

Kako je objašnjeno u obračun efektivne kamatne stope ulaze i troškovi u vezi sa sporednim uslugama koje su uslov za korišćenje kredita, a koje snosi korisnik – troškovi upisa hipoteke, fiskna provizija na ime naknada za obradu zahteva za osiguranje, troškovi održavanja tekućeg računa…
Među najinteresantnijim novinama su i da će gašenje računa kod banke biti besplatno, kao i izdavanje potvrda o ugašenom i zatvorenom kreditu.
Naknada za podizanje kredita, i dinara i deviza se ukida u potpusnosti a svi obračuni za nove kredite i lizing biće po srednjem kursu NBS.
U slučaju da klijent bude oštećen, prvi korak u pokušaju rešavanja problema koji nastane u odnosu sa nekom finansijskom institucijom treba da bude direktno obraćanje službenom licu te institucije.
Ukoliko problem nije rešen, drugi korak trebalo bi da bude pismeno obraćanje finansijskoj instituciji, a pismeni prigovor se šalje preporučenim pismom, sa povratnicom kako bi se imao dokaz o prijemu prigovora.
Analitičari ovog portala savetuju da se obavezno zadrži kopija prigovora.
Nakon ovog koraka, finansijska institucija ima obavezu u roku od mesec dana da dostavi pismeni odgovor, a prigovor se ne naplaćuje bez obzira da li je osnovan ili ne.
Ukoliko odgovor u ovom roku nije dostavljen, ili je klijent nezadovoljan predloženim rešenjem, može se obratiti Centru za korisnike finansijskih usluga NBS.
NBS razmatra prigovor i ukoliko utvrdi potvrdu zakona izriče mere.
Ukoliko to nije slučaj na zahtev korisnika ili banke se organizuje postupak posredovanja – medijacije, kojom se problem pokušava rešiti u razgovorima tri strane – lice koje se žalilo, finansijske institucije na čije je usluge upućen prigovor i NBS.
Ako ni ovaj korak ne dovede do rešavanja problema, NBS će dati savet u smislu procene opravdanosti zahteva, a građaninu preostaje kao krajnja opcija pokretanje sudskog postupka.
Ako je klijent na primer putem lizinga uzeo automobil, odustajanje je bez naknade i tada klijent vraća auto, ali to kako tvrde analitičari predstavlja poteškoću lizing kućama.
Kupac je dužan da automobil vrati lizing kući u roku od 14 dana a na lizing kući je da se snađe šta će sa korišćenim novim automobilom.
Kupac je u obavezi da lizing kući nadoknadi štetu nastalu umanjenjem vrednosti novog automobila, ali lizing kuća zapravo u ovom slučaju dobija korišćeni automobil koji joj ne treba, i dug od klijenta koji se predomislio i koji tek treba naplatiti.

(Biznis)

Narodna banka Srbije raspisala je juče javni oglas, kojim poziva zainteresovane da se prijave za obavljanje poslova glavnog ekonomiste u organizacionoj jedinici NBS – Kancelariji glavnog ekonomiste

Glavni ekonomista upravljaće i rukovodiće tom kancelarijom, davaće savete i mišljenja Izvršnom odboru NBS u vezi sa relevantnim makroekonomskim i monetarnim pitanjima, obezbeđivaće visoke standarde istraživačkih kapaciteta i publikacija centralne banke.
On će, takođe, učestvovati u pripremanju izveštaja i analiza NBS, predstavljaće centralnu banku na relevantnim akademskim i stručnim skupovima visokog nivoa, rukovodiće realizacijom strategije podrške NBS razvoju ekonomskih istraživanja u Srbiji.
Zainteresovani kandidati treba da ispunjavaju sledeće uslove – visoko obrazovanje na studijama drugog stepena, poželjno doktorat iz oblasti ekonomskih nauka ili finansija s neke od vodećih svetskih institucija i dokazani istraživački kapaciteti u oblasti makroekonomije, finansija i bankarstva.
Kandidati, takođe, treba da imaju osam godina relevantnog radnog iskustva i aktivno znanje engleskog jezika.
Potrebno je da kandidati imaju i publikovane radove u renomiranim časopisima sa S S C I liste ili u edicijama vodećih svetskih finansijskih institucija, kao i da poseduju razvijene veštine rukovođenja i komunikacione sposobnosti.
Kandidat koji bude izabran zasniva radni odnos zaključivanjem ugovora o radu na neodređeno vreme i bira se na period od pet godina s mogućnošću ponovnog izbora.
Početna selekcija kandidata obaviće se na osnovu motivacionog pisma i biografije, a izabrani kandidati će biti obavešteni o daljem postupku selekcije.
Prijavu s motivacionim pismom i biografijom kandidati treba da dostave najkasnije do 10. oktobra.
NBS je, takođe, raspisala javni oglas za prijem na neodređeno vreme pet savetnika za kontakte s privrednicima u Kancelariji za kontakte s privrednicima u Beogradu, Kragujevcu, Nišu, Novom Sadu i Užicu.
Pet najuspešnijih kandidata koji budu izabrani za obavljanje poslova savetnika biće zaduženi i odgovorni za praćenje i analizu privrednih kretanja relevantnih za ostvarivanje ciljeva i sprovođenje mera monetarne politike i prezentovanje rezultata Izvršnom odboru NBS, uspostavljanje i održavanje mreže kontakata s privrednim subjektima na teritoriji koju pokrivaju, kao i unapređenje saradnje s tim subjektima.
Savetnici će biti zaduženi i za predstavljanje i objašnjavanje ciljeva i mera monetarne politike, kao i drugih stavova i odluka NBS, privrednim subjektima u cilju boljeg razumevanja monetarne politike i jačanja poverenja u nju, razmenjivanje informacija s privrednim subjektima o pitanjima u vezi s privrednim kretanjima i makroekonomskim politikama.
Izabrani savetnici za kontakte s privrednicima obavljaće poslove pri filijalama u Beogradu, Kragujevcu, Nišu, Novom Sadu i Užicu.

(Biznis)

Prema projekciji platnog bilansa Narodne banke Srbije, strane direktne investicije (SDI) bi u ovoj godini trebalo da budu među najznačajnijim prilivima iz inostranstva i da iznose oko dve milijarde dolara

Važno je to što bi one trebalo da budu više usmerene ka trgovini i prerađivačkoj industriji – najviše u oblasti proizvodnje osnovnih metala, tekstila i motornih vozila.
U sektoru trgovine, pored već realizovane investicije „Delez grupe“ u trgovinski lanac „Delta maksi“, očekuju se dodatna ulaganja te grupe u trgovinske lance „C market“, „Srbija“, „Pekabeta“ i „Zvezda“. Takođe, prema najavama „Merkatora“ očekuju se dodatna ulaganja u 2011. godini.
Srbija u poslednje tri godine beleži velika strana ulaganja u oblasti proizvodnje osnovnih metala – smederevska železara „Ju Es stil“, Livnica u Kikindi, a na osnovu podataka za prvu polovinu ove godine i najava za naredni period, opravdana je pretpostavka da će se taj trend nastaviti..
Proizvodnja tekstila je privukla italijanski „Beneton“, koji je ove godine započeo investiranje u srpsku tekstilnu industriju i, prema najavama, mogu se očekivati dodatna ulaganja.
Od ostalih sektora, znatnija strana ulaganja očekuju se u finansijskom sektoru – banke, ali i osiguravajuća društva, telekomunikacijama, građevinarstvu i energetici.
Zahvaljujući pozitivnom uticaju na stope rasta izvoza od 1,8 procentnih poena godišnje, efekti ove investicije bi se direktno ogledali u smanjenju učešća tekućeg deficita u BDP-u za 1,5 procentnih poena godišnje tokom posmatranog perioda.
Učešće tekućeg deficita u BDP-u bilo bi smanjeno sa sedam odsto u 2011. na 6,3 odsto u 2016. godini, a ne povećano na 7,6 odsto, ako bi se izuzeli efekti te investicije.
Sa stanovišta efekata na ekonomsku aktivnost Srbije, procenjuje se da bi rast neto izvoza FAS u periodu od 2012. do 2016. uticao na dodatni rast BDP-a za oko 0,4 procentnih poena prosečno godišnje, odnosno kumulativno tokom posmatranog perioda za dva procentna poena.
Kako je navedeno, SDI na globalnom nivou još nisu dostigle pretkrizni nivo, ali je verovatno da će se to desiti tokom ove godine, dok bi maksimum iz 2007. trebalo da bude dostignut 2013. Veća spremnost investitora na tu vrstu ulaganja otvara mogućnosti i izazove za kreatore ekonomske politike u svim zemljama, posebno zemljama u usponu, koji će morati da ih privuku kako bi ostvarile ciljeve u pogledu rasta i razvoja u narednom periodu.
Srbija u tom pogledu nije izuzetak – SDI su uslov postizanja planiranih stopa rasta ekonomske i spoljnotrgovinske aktivnosti.
Iako su prilivi po tom osnovu nakon krize još uvek veoma skromni, Srbija ipak ima vodeću poziciju u regionu – prema izveštaju Konferencije za trgovinu i razvoj Ujedinjenih nacija (UNCTAD) Srbija je sa 1,3 milijarde dolara stranih ulaganja u 2010. godini bila ispred Albanije – 1,1 milijardi, Slovenije – 834 miliona i Hrvatske – 583 miliona.
SDI su tokom krize u svim zemljama smanjene, ali je to smanjenje bilo znatno manje u Srbiji nego, recimo, u Hrvatskoj i Bugarskoj.

(Biznis)

Banke u Srbiji od juče mogu da odobravaju odlaganje otplate kredita građana, rekao je guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić

Upravni odbor Udruženja banaka Srbije je preporučio svim bankama da se uključe u program dvogodišnjeg odlaganja otpate kredita građana, ali je zatražio od centralne banke dodatna tumačenja kako će se obračunati učešće mesečne rate u zaradi korisnika kredita.
Šoškić je objasnio da je NBS ukinula dosadašnje ograničenje da rata ne može biti veća od 30 odsto zarade, odnosno 50 odsto za stambene kredite, i da će ubuduće banke realnije procenjivati kolika je kreditna sposobnost dužnika.
Prema novim propisima centralne banke, banke će na osnovu iznosa potrošačke korpe obračunavati mesesečne rate kredita građana.
To znači da će rata biti obračunata prema iznosu zarade, umanjene za vrednost mininamalne potrošačke korpe za jednog člana domaćinstva.
Ceo preostali iznos korisnik kredita će moći da koristi za otpalu kredita, ali banke nisu obavezne da ugovoraju taj maskimum, već će od slučaja do slučaja procenjivati kreditni rizik.
Šoškić je istakao da ne postoji opasnost da odložena otplata kredita utiče negativno na inflaciju, jer je onemogućeno da se građani koji budu koristili te olakšice dodatno zadužuju.
„Program je dobrovoljan i teško je proceniti da li će svi koji imaju pravo da odlože otplatu kredita to i iskoristiti“, rekao je guverner.
On je podsetio da je NBS već obezbedila kreditne olakšice i za privredu jer se kao rizične pozajmice neće knjižiti ona zaduženja koja se tri meseca zaredom otplaćuju, a do sada je uslovi bio redovna otplata šest rata.
Novi način klasifikacije kredita će se primenjivati od jula, ali banke, kako je rekao Šoškić, već sada imaju mogućnost da ublaže procenu rizika dužnika.
Šoškić: Realnija procena kreditne sposobnosti građana
Guverner je rekao da je jedna od mera centralne banke za podršku programu restrukturiranja kreditnih dugova građana – realnija procena sposobnosti klijenata da izmiruje kreditne obaveze.
„Građani koji imaju nešto više dohotke imaće i veću sposobnost zaduživanja od onih koji imaju niže dohotke. To je realnost koja je dobro poznata i građanima i bankama i trebalo je da na adekvatniji način bude tretirana i u regulativi NBS“, istakao je Šoškić.
Šoškić je objasnio da se pri proceni kreditne sposobnosti klijenta ne uzima više samo odnos mesečne rate u odnosu na primanja već odnos mesečne rate prema primanjima umanjenim za iznos potrošačke korpe.
On je napomenuo i da sve mere NBS za podršku programa restrukturiranja kreditnih zaduženja građana i privrede stupaju na snagu odmah.
Upitan da li će reprogram kredita građana zbog eventualnog rasta potrošnje stvoriti inflacione pritiske, on je istakao da bi teoretski gledano sredstva oslobođena reprogramom mogla otići u potrošnju, ali da se još ne zna koliko će biti obim tih sredstava, odnosno koliko će se građana odlučiti za tu meru.
Guverner je istakao da se radi o građanima kojima je platežna sposobnost ugrožena, odnosno koji nisu bili u mogućnosti da redovno otplaćuju obaveze, pa bi pre trebalo očekivati da taj novac ode na redovnije izmirivanje obaveza prema banci, a ne na potrošnju.
On je podsetio i da građani koji koriste reprogram ne mogu da se dodatno zadužuju, dok bitno ne poprave platežnu sposobnost, zbog čega su eventualni pritisci sa strane tražnje pod kontrolom, a centralna banka će, prema njegovim rečima, budno pratiti šta se dešava.
Šoškić je naveo i da je NBS, takođe, donela odluku da potraživanja banaka prema građanima i preduzećima koja kasne u otplati, odnosno imaju problematične kredite, posle tri redovno izmirene rate mogu izaći iz kategorije problematicnih kredita i biće smanjena obavezna rezervacija banaka za tu kategoriju kredita.
„Mi smo već napravili korak u olakšavanju restrukturiranja dugova preduzeća, ali smo svakako pozitivni prema inicijativama koje mogu doprineti stabilizaciji finansijskog sistema bez ugrožavanja realizacije osnovnih ciljeva NBS“, rekao je guverner.