Narodna banka Srbije očekuje da se pad inflatornih pritisaka i umerni rast ekonomske aktivnosti nastave u narednom periodu, što bi trebalo da rezultira povratkom međugodišnje inflacije do oktobra u granice dozvoljenog odstupanja od cilja i rastom eknomske aktivnosti od oko 2% u ovoj godini.
U majskom izveštaju o inflaciji, koji je prezentovan na današnjoj konferenciji za novinare, navedeno je da će ključni doprinos padu inflacije dati pad cena primarnih proizvoda, stabilnost deviznog kursa i niska agregatna tražnja.
Jedino će regulisane cene delovati inflatorno u narednom periodu, pre svega po osnovu najavljenog poskupljenja električne energije, ali to će samo usporiti proces pada inflacije i neće dovesti u pitanje njeno vraćanje u granice cilja.
NBS je raniju prognozu privrednog rasta Srbije od 2,5% za ovu godinu smanjila na oko 2%, prvenstveno zbog pogoršanih perspektiva privrednog oporavka zone evra i ostalih spoljnotrgovinskih partnera.
Iako će i domaća i globalna tražnja ove godine biti niske, rast privredne aktivnosti očekuje se po osnovu opravka poljoprivredne proizvodnje, kao i povećanog korišćenja novih proizvodnih kapaciteta automobilske i naftne indsjustrije.
Za 2013. godinu projektovana inflacija NBS je 4% plus/minus 1,5%.
Devizne rezerve Narodne banke Srbije (NBS) iznosile su na kraju aprila 11,148 mlrd EUR čime se obezbeđuje pokrivenost novčane mase od 394% i pokrivenost oko osam meseci uvoza robe i usluga.
Najveći odlivi iz deviznih rezervi u aprilu su realizovani po osnovu prevremene otplate dela duga prema Londonskom klubu poverilaca u iznosu od 305,4 mil EUR, izmirenja dospelih obaveza prema inokreditorima u iznosu od 72 mil EUR i po osnovu povlačenja više izdvojene devizne obavezne rezerve banaka u neto iznosu od 274,3 mil EUR.
Najveći devizni prilivi u aprilu realizovani su po osnovu prodaje hartija od vrednosti Republike Srbije denominovanih u evrima na domaćem finansijskom tržištu u iznosu od 42,4 mil EUR i po osnovu korišćenja kredita i donacija u ukupnom iznosu od 25 mil EUR.
Neto devizne rezerve, odnosno rezerve umanjene za devizna sredstva banaka po osnovu obavezne rezerve, kao i za sredstva povučena od MMF-a, na kraju aprila su iznosile 7,292 mlrd EUR.
Aprilski obim realizovane trgovine devizama na međubankarskom deviznom tržištu iznosio je 808,6 mil EUR i bio je za 18,2 mil EUR veći nego u prethodnom mesecu. Za prva četiri meseca ove godine u međubankarskoj trgovini realizovano je ukupno 3,4382 mlrd EUR.
U aprilu dinar je nominalno apresirao prema evru za 1,3%, a Narodna banka Srbije je intervenisala kupovinom deviza na međubankarskom deviznom tržištu u iznosu od 70 mil EUR.
Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS) danas je smanjio referentnu kamatnu stopu za 0,50 procentnih poena, na 11,25%.
Kako je saopšteno, Izvršni odbor je smanjio referentnu kamatnu stopu imajući u vidu da su zbog do sada preduzetih mera monetarne politike znatno oslabili inflatorni pritisci, što pokazuju i mesečne stope inflacije, koje su, i pored nešto više inflacije u aprilu, u poslednjih šest meseci u proseku iznosile 0,25%.
Dezinflatorni uticaj ostvaren je po osnovu smanjenja troškovnih pritisaka na cene hrane i smanjenih inflatornih očekivanja.
- Niska agregatna tražnja, stabilna kretanja na deviznom tržištu i zabeleženi pad premije rizika zemlje, uz očekivani puni efekat do sada preduzetih mera monetarne politike, doprineće daljem padu međugodišnje inflacije – ocenjeno je u saopštenju NBS.
Po oceni Izvršnog odbora centralne banke, međugodišnja inflacija će se vratiti u granice cilja od četiri odsto sa odstupanjem od 1,5%, u poslednjem kvartalu ove godine.
Na mere monetarne politike u narednom periodu, po oceni Izvršnog odbora, u značajnoj meri uticaće kretanja u međunarodnom okruženju, buduća fiskalna kretanja, kao i uticaj nove poljoprivredne sezone na cene hrane.
Izvršni odbor NBS pozitivno je ocenio oporavak ekonomske aktivnosti, koji potvrđuje očekivanja o ekonomskom rastu u ovoj godini od 2%, a koji će biti pre svega zasnovan na rastu izvoza.
Naredna sednica Izvršnog odbora na kojoj će biti doneta odluka o referentnoj kamatnoj stopi biće održana 6. juna 2013. godine.
NBS bi tokom ovog meseca, nakon konsultacija sa bankama, trebalo da obelodani predlog rešenja za kredite u švajcarcima. Ideja je, prema saznanjima “Blica”, da se bankama koje su spremne da pomognu građanima koji imaju kredit u francima u tom iznosu olakša poslovanje.
Rešenje o kom će se narednih nedelja razgovarati sa bankama neće, kako nam je potvrđeno, na bilo koji način koštati državu, ni NBS, ni budžet. Uz to, svaka banka će, u skladu sa svojom poslovnom politikom, tražiti konkretna rešenja. Na stolu je i dalje i predlog koje je ranije dalo Udruženje banaka Srbije. Kako za “Blic” objašnjava Veroljub Dugalić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije, njihov predlog obuhvata ne samo problem kredita indeksiranih u švajcarskoj valuti.
- Naš predlog koji smo svojevremeno uradili sa Ministarstvom finansija odnosi se na sve bankarske usluge koje se pružaju građanima. Ideja je da svima koji imaju problem u otplati bude omogućen grejs period od dve godine u kojim neće plaćati kamatu, već samo glavnicu duga. Za one koji su ostali bez posla, prema našem predlogu, banke bi u potpunosti odložile bilo kakvu otplatu na dve godine. Ovo bi važilo i za kredite koje su indeksirane u švajcarcima, kao i u evrima jer ne vidimo razlog da postoji diskriminatorski odnos pri rešavanju problema nemogućnosti plaćanja kreditnih obaveza – zaključuje Dugalić.
Pet banaka koje su odobrile 95 odsto svih zajmova u švajcarcima najradije bi, kako je nezvanično rečeno “Blicu”, da produže rok otplate ovih zajmova do deset godina ili do navršenih 75 godina života korisnika. Na ovaj način građani imaju trenutni efekat smanjenja rate za oko trećinu.
Druga varijanta je da se stambeni zajmovi u švajcarskim francima prebace u evre, uz mogućnost da se produži rok otplate. Ukoliko se ne bi obavio prelazak s jedne na drugu valutu posle isteka tri ili pet godina, kredit bi se automatski vratio na prvobitan rok vraćanja. Da bi do ovoga došlo, potrebno je da nadležni izmene propise. Narodna banka Srbije bi morala da donese novu odluku, Ministarstvo građevine i urbanizma da omogući građanima da ne upisuju ponovo hipoteku, a Ministarstvo finansija i privrede da obezbedi automatsko produženje važenja polise osiguranja Nacionalne korporacije.
S druge strane, stručnjaci smatraju da za građane koji imaju dugoročno zaduženje u francima nije dobro da taj dug konvertuju u evre. Analitičari portala „Kamatica“ podsećaju na troškove koji prebacivanje svakog kredita u drugu valutu podrazumeva, ali i na moguć pad švajcarske valute, s obzirom na to da ovako jak franak pravi ogromnu štetu izvoznoj privredi Švajcarske. Monetarne vlasti ove države već su jednom, pre dve godine, jednokratno devalvirale svoju valutu kada je ona prešla vrednost od 100 dinara. Tada je franak vraćen na vrednost od oko 85 dinara.
I Hrvati traže formulu
Ministarstvo finansija i Hrvatska narodna banka pripremili su ove nedelje formulu po kojoj će se ubuduće ograničavati kamate na kredite. Ali, ni komšije još uvek nisu našle pravo rešenje za građane koji imaju kredite u francima, a kakvih je u Hrvatskoj 120.000. Čak je i predsednik Ivo Josipović nedavno najavio da će, osim Vlade i Narodne banke, i on ponuditi određene mere koje bi pomogle građanima, a ne bi štetile finansijskom sistemu.
Guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković kazala je da postoji interesovanje iz Ujedinjenih Arapskih Emirata za osnivanje banke u Srbiji, ali da do sada nije podnet zvaničan zahtev.
Prema rečima guvernerke NBS, tim povodom održano je nekoliko sastanaka, ali do danas Narodnoj banci nije podnet zvaničan zahtev za dobijanje preliminarnog odobrenja, odnosno dozvole za rad.
Govoreći o bankama, ona je navela da prostor za ukrupnjavanje bankarskog sektora u Srbiji i dalje postoji, ali da „do sada nije bilo konkretnih zvaničnih zahteva ili preuzimanja inicijative od strane banaka ili drugih zainteresovanih lica, koji bi ukazali na ukrupnjavanje u bankarskom sektoru Srbije u bliskoj budućnosti“.
U intervjuu za novi broj „Magazina Biznis“, Tabakovićeva je izjavila da bi do pada kamatnih stopa na kredite u devizama došlo ukoliko bi banke snizile kamatne stope na deviznu štednju.
- S obzirom na izuzetno visok nivo devizne štednje, banke imaju prostora za takvo sniženje – rekla je ona.
Tabakovićeva je navela i da dinarske kamatne stope u Srbiji na duže staze mogu pasti tek kada se inflacija stabilizuje na niskom nivou.
- Poslednjih meseci smo videli da je upravo pad inflatornih pritisaka, pre svega zbog stabilizacije kursa, doveo do znatnog pada kamatnih stopa na trezorske zapise, i to čak za oko četiri procentna poena, uprkos povećanju referentne kamatne stope NBS – kazala je ona.
Guvernerka je kazala da je zadovoljna dosadašnjim rezultatima procesa dinarizacije, jer je procenat dinarskih plasmana stanovništva sa porastao da 21,6% u januaru 2010. na 35,8% februara 2013.
Kao jedini segment u kojem nema većeg napretka u dinarizaciji je štednja stanovništva, jer je oko 98% ukupne štednje građana u stranoj valuti. Guvernerka je istakla da konkurentnost srpske privrede ne zavisi od nominalnog već od realnog deviznog kursa, povodom ocena da izvozu šteti što je dinar precenjen. Ona je dodala da se ne slaže sa stavom da slabost privrede mora da vodi stalnom slabljenju valute.
Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS) propisao je minimalne standarde upravljanja informacionim sistemom finansijskih institucija, objavljeno je danas na sajtu centralne banke.
Kako se ističe, ta odluka je doneta kako bi se uspostavili minimalni standardi i uslovi stabilnog i sigurnog poslovanja u domenu upravljanja informacionim sistemom, kao i kontinuitetom poslovanja finansijskih institucija.
Odluka stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u Službenom glasniku i primenjivaće se od 1. januara 2014. godine u delu koji se odnosi na banke, a od 1. jula 2014. godine važiće i za društva za osiguranje, davaoce finansijskog lizinga i društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima.
Centralna banka je tim dokumentom za finansijske institucije koje kontroliše, prvi put sveobuhvatno uredila korporativno upravljanje informacionim sistemom, upravljanja rizikom i bezbednosti informacionog sistema, upravljanja kontinuitetom poslovanja i oporavka aktivnosti u slučaju katastrofa, razvoj i održavanje, kao i poveravanja aktivnosti u vezi sa informacionim sistemom trećem licu.
Pored toga, Odlukom o minimalnim stndardima upravljanja informacionim sistemima za banke se propisuju i uslovi u vezi sa elektronskim bankarstvom.
Očekuje se da će se primenom odredbi nove odluke značajno unaprediti upravljanje informacionim sistemima, što je neophodan preduslov za stabilno i sigurno poslovanje finansijskih institucija, ističe NBS.
Navodi se da je pristup zasnovan na riziku ključan za prevenciju neželjenih događaja, jer će finansijske institucije imati obavezu da kontinuirano upravljaju rizikom informacionog sistema i unapređuju sistem kontrola koje primenjuju radi ublažavanja tog rizika.
Beogradska bankarska akademija i Institut ekonomskih nauka organizovaće 5. i 6. marta međunarodnu naučnu konferenciju posvećenu postkriznom oporavku, najavile su te institucije.
Osnovni ciljevi skupa su da okupi eminentne naučne radnike iz zemlje i inostranstva koji svojim istraživanjima treba da daju doprinos izlasku srpske privrede iz recesije, i da kreatorima ekonomske politike ponude koherentni skup mera i instrumenata koji imaju za cilj brži izlazak iz krize.
Kako je najavljeno, učesnici u raspravi biće viceguverneri Narodne banke Srbije Veselin Pješčić, Ana Gligorijević i Diana Dragutinović, ministar finansija Crne Gore Radoje Žugić, dekan Beogradske bankarske akademije Hasan Hanić
Među učesnicima su i direktor Uprave NBS za nadzor nad finansijskim institucijama Ðorđe Jevtić, predsednik Komisije za hartije od vrednosti Zoran Ćirović i glavni ekonomista Centralne banke Crne Gore Nikola Fabris.
Stručnjaci najveće svetske investicione banke J.P. Morgan ocenili su u petak (1. marta 2013. godine) da postoji više pozitivnih nego negativnih trendova u Srbiji, da će Beograd u junu dobiti datum za početak pregovora sa EU, a posebno su ukazali da je tržište pozitivno reagovalo na rad guvernera NBS Jorgovanke Tabaković.
Strani eksperti ocenjuju da je veoma retko da ovako pozitivne ocene stižu iz tako uglednih međunarodnih institucija, i ističu da je stabilna monetarna politika, uz privlačenje novih inevstitora znak da je Srbija na sigurnom putu ka oporavku.
U opširnom izveštaju stručnjaka J.P. Morgana, koji je urađen krajem februara posle specijalne posete investicionih eksperata te banke Beogradu, ukazano je da će fiskalni deficit u 2013. biti neznatno veći od predviđenog, jer prema prognozi NBS biće 3,6% bruto domaćeg proizvoda (BDP), prema proceni J.P. Morgana 4,5%, a prema nalazima Fiskalnog saveta 4,3% BDP-a.
- Nadležni su sigurni da će Srbija u junu dobiti datum za početak pregovora sa EU. Sa ovim stavom se slažu i eksperti iz J.P. Morgana – stoji u izveštaju dostavljenom i Tanjugu, uz konstatacju da „postoji mogućnost za prevremene izbore u 2013. godini, ali to neće bitno uticati na osnovne finansijske tokove“ .
U detaljnoj analizi na više od osam stranica, eksperti J. P. Morgana smatraju da je otvorenost tržišta smanjila potrebu za novim kreditima Međunardnog monetarnog fonda, pa su pregovori sa Srbijom odloženi za maj 2013. godine.
- Tržište je pozitivno reagovalo na rad guvernera NBS Jorgovanke Tabaković – navedeno je u izveštaju, u kome su eksperti te banke procenili da će inflacija u Srbiji, najverovatnije, dostići sedam do osam odsto u tekućoj godini (procena NBS je oko pet odsto).
Prema procenama kreatora ekonomske politike u Srbiji, BDP bi trebalo da poraste za dva odsto u tekućoj godini i tako neutrališe prošlogodišnji pad od dva odsto, dok eksperti J.P. Morgana procenjuju da će rast privrede biti oko 1,5% i to predviđanje se bazira na povećanju izvoza i normalizaciji poljoprivredne proizvodnje u Srbiji.
Guverner Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković najavila je da će za mesec dana centralna banka predložiti rešenje za lakšu otplatu kredita u švajcarskim francima, ali to neće biti naredba bankama već preporuka.
- Nismo očekivali da ćemo rešavanjem ovog problema otvoriti toliko drugih. Naprosto, hoćemo da omogućimo građanima da izvrše otplatu kredita, ali da država ne snosi trošak njihovih ličnih odluka – rekla je Tabakovićeva za novi broj mesečnika Novi magazin.
Cilj NBS je, kako je istakla, „da svim nadležnim institucijama pošalje neku vrsta upozorenja da će trpeti njihov ugled ili dobit i da ne ulaze u posao, odnosno kreiranje finansijske usluge koja nije kontrolisana od početka do kraja“.
Prema rečima Tabakovićeve, NBS je morala da vodi računa o svakom ugovoru o kreditu, a nije, niti je kontrolisala da li građani imaju problem sa otplatom zajmova i ostvaruju li možda banke u tom poslu ekstraprofit.
- Neću da prihvatim da su krediti u švajcarcima „prevarni proizvod“, ali mogu da pitam da li su građani bili dovoljno obavešteni u šta se upuštaju i da li je NBS na pravi način obavila posao? Ako se dešava da i najškolovaniji ekonomisti ne znaju šta potpisuju, jer u banci moraju na brzinu da potpišu, na primer, šest papira, što i učine jer ih je sramota da iza njih ljudi stoje u redu, tu nešto nije kako treba – ocenila je Tabakovićeva.
Ona je kazala da će NBS za oko mesec dana „izaći sa rešenjem koje će svakako biti dobra i prihvatljiva preporuka poslovnim bankama, a nikakav nalog ili naredba“.
Guverner NBS je istakla da će centralna banka „svim mogućim mehanizmima sprečiti upotrebu monetarne politike, kredita za likvidnost, strukture obavezne rezerve i trošenja deviznih rezervi ako to treba nekome da donese spekulativne koristi, a na štetu NBS ili države“.
Guverner Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanka Tabaković ocenila je danas da mere koje preduzimaju centralna banka i Vlada Srbije doprinose makroekonomskoj stabilnosti i
vraćanju inflacije u predviđene okvire.
- Narednih meseci inflacija će dostići maksimum, zbog rasta cena koje su pod kontolom države, ali će do kraja godine biti u ciljanom okviru od četiri procenta, s odstupanjem plus ili minus 1,5 – rekla je Tabaković na konferenciji za novinare.
Odlaganje poskupljenja struje, po njenim rečima, neće ugroziti plan NBS o svođenju inflacije u predviđene okvire, već će samo pomeriti „vrhunac“ rasta potrošačkih cena. Guvernerka je istakla značaj rasta proizvodnje „Naftne industrije Srbije“ (NIS) i izvoza fabrike „Fiat automobili Srbija“ na privredni rast u Srbiji i stabilizaciju platnog bilansa zemlje.
- Ukoliko NIS u 2013. preradi, kako je najavljeno, tri miliona tona sirove nafte, to će na privredni rast imati uticaj od 0,5 procentnih poena i smanjiće spoljnotrgovinski deficit za 100 mil EUR. Izvoz 100.000 „Fiat“-ovih automobila doprineće privrednom rastu za jedan procenti poen, a za 300 mil EUR će smanjiti spoljnotrgovinski deficit – rekla je Tabakovićeva.
Direktor Direkcije za ekonomska istraživanja i statistiku NBS Branko Hinić je kazao da očekuje da će na pad godišnje inflacije uticati i to što će mere fiskalne konsolidacije smanjiti državnu potrošnju, a smanjiće se i privatna potrošnja, zbog pada realnih primanja stanovništva.
