Predstavnici američke kompanije „Klin ert kapital“ (Clean earth capital) i grada Niša potpisali su danas ugovor o kupoprodaji zemljišta nekadašnje kasarne „Bubanjski heroji“, a na kojem bi američka kompanija trebalo da gradi poslovne i stambene objekte.

Ugovor su potpisali vlasnik kompanije Klin ert Filip Bej i gradonačelnik Niša Miloš Simonović, a potpisivanju ugovora prisustvovala je i ambasadorka SAD u Srbiji Meri Vorlik.

Američka kompanija kupila je 15 hektara zemljišta u kasarni Vojske Srbije „Bubanjski heroji“ u Nišu i trebalo bi da u projekat izgradnje stambeno-poslovnog kompleksa uloži oko 60 miliona evra.

Ambasadorka SAD Meri Vorlik rekla je da je investicija kompanije „Klin ert“ dobar primer ekonomske saradnje između SAD i Srbije.

„Veliki sam optimista da će u narednom periodu ove godine biti objavljene nove investicije kompanija iz SAD u Srbiju“, rekla je Vorlik nakon potpisivanja ugovora u Nišu.

Ona je kazala da očekuje da će od uspeha projekta u Nišu i drugi američki investitori biti ohrabreni da ulažu u ovaj deo Srbije.

Vlasnik „Klin ert kompanije“ Filip Bej je rekao da će prvi građevinski radovi na lokaciji kasarne Bubanjski heoriji započeti za šest do osam meseci.

Na zemljištu kasarne Bubanjski heroji, površine 15 hektara, gradiće se stambeno – poslovni kompleks sa uređenim parkovskim površinama, tržnim centrima, bioskopom, zdravstvenim i školskim objektima.

Kompanija iz Amerike zemljište je kupila za oko 1,5 miliona evra sredinom novembra prošle godine.

Aleksandar Ilić (27) najmlađi je doktor nauka Univerziteta u Nišu, docent na Prirodno-matematičkom fakultetu i jedan od dobitnika ovogodišnje najznačajnije nagrade grada Niša „11. januar”.

Sudeći po sadašnjim planovima, Ilić neće moći da prisustvuje uručenju nagrade jer se nalazi u Americi, odakle mu je stigao poziv za četvorogodišnji angažman i rad u okviru jedne od najvećih svetskih društvenih mreža Fejsbuk.

Aleksandar kaže da je izuzetna čast i obaveza dobiti jednu ovako prestižnu nagradu, najveće priznanje grada Niša, ali mu je isto tako drago što je predlog potekao od gradskih čelnika. Vest da je dobio nagradu prvi su mu saopštili njegovi roditelji, ali su čestitke ubrzo stigle i od mnogobrojnih prijatelja iz Niša.

„To je svakako još jedan dokaz da se uspešni ljudi iz Niša ne zaboravljaju, a nadam se da će tako biti i u budućnosti. Za mene ova nagrada predstavlja veliku čast i obavezu –da moj grad i dalje na najbolji mogući način predstavljam i u zemlji i u svetu, za obrazovanje u Nišu, posebno za Univerzitet u Nišu predstavlja veliko priznanje, za mlade ljude podstrek i poruka da Grad stoji uz njih, i za sve nas podsećanje da je vredni rad i posvećnost poslu do 80 odsto uslova za postizanje izvanrednih rezultata, na korist i pojedinca i zajednice“, kaže Ilić.

Nagrada se sastoji od plakete, statue pobednika i novčanog iznosa od 250.000 dinara.

„Deo novca ću iskoristiti za pomoć u pripremama niških srednjoškolaca za takmičenja iz matematike i informatike. A drugi deo nagrade će verovatno biti karta za povratak u Srbiju“,naglašava Aleksandar Ilić.

„Ja sam po završetku srednje škole ostao u Nišu i pripremao učenike za takmičenja iz matematike i informatike, kao što su i meni pomagale starije kolege. Takođe, posle završenog fakulteta sam držao nastavu na Prirodno -matematičkom fakultetu i pokušavao da osavremenim i zainteresujem studente za računarske nauke i matematiku“.

Mada američka „viza” traje četiri godine, mladi Aleksandar Ilić najavljuje povratak u Srbiju već posle godinu dana boravka u Americi.

„Kao što sam i obećao, moj plan je da se do kraja godine vratim u Niš i stečeno znanje i ostvarene kontakte podelim sa kolegama“, kaže Ilić.

Ilić je sa 26 godina stekao zvanje doktora nauka. Studije informatike na PMF -u je završio za tri godine. Završio je specijalizovano odeljenje za darovite matematičare Gimnazije “Svetozar Marković” u Nišu i već tada postao “poznati” matematičar. Učestvovao je na mnogobrojnim takmičenjima u zemlji i svetu sa kojih se po pravilu vraćao sa zlatnom, srebrnom ili bronzanom medaljom. U to vreme mladi Aleksandar je poneo laskavu titulu najtrofejnijeg mladog matematičara u Srbiji. Kada je postao student nije zaboravio na mlade matematičare koji su krenuli njegovim stopama. Dosta svog vremena je posvećivao njima pripremajući ih za izazove svetskih takmičenja. Oni su vraćali na isti način kao i on svojim mentorima. Pored toga, Aleksandar Ilić radi i kao saradnik u Istraživačkoj stanici “Petnica”, gde svoje znanje iz informatike i matematike nesebično deli sa talentima iz cele Srbije.

V.Petrović

Nišlije će Novu 2012. godinu po Julijanskom kalendaru, odnosno srpsku Novu godinu, organizovano dočekati u parku Svetog Save uz nastup Zvonka Bogdana i tamburaša, saopštio je predsednik gradske opštine Medijana Dragoslav Ćirković.

Doček Nove godine po starom kalendaru 13. januara tradicionalno organizuje gradska opština Medijana u parku ispred svog sedišta.
Prošle godine u Nišu je za doček srpske Nove godine nastupio Momčilo Bajagić Bajaga i Instruktori.

Autor M.S. Izvor Južne vesti | Niš Gradonačelnik Niša i predsednik Skupštine grada Miloš Simonović i Mile Ilić ocenili su na novogodišnjem prijemu u Gradskoj kući da je protekla godina bila teška, ali uspešna za grad. Mile Ilić je izdvojio za 2012. godinu izmeštanje pruge iz centra Niša i početak gradnje novog Kliničkog centra kao kapitalne projekte. Miloš Simonović je u pozdravnom govoru naglasio da je zdravlje najvažnije. – Nadam se da će nas neke generacije pamtiti da smo pokrenuli dobre i pozitivne stvari u gradu da bi se bolje živelo. Sledeća godina biće teška na ekonomskom i svim drugim planovima. Nadam se da ćemo pronaći put da se u ovom gradu bolje živi – rekao je Simonović. On je kasnije rekao da je Grad izdvojio 500.000 evra za kompletnu adaptaciju Tvrđave koja bi trebala da „zasija“ u vreme proslave Milanskog edikta 2013. godine. Na ovom skupu bilo je nekoliko desetina zvanica iz raznih oblasti društvenog života Niša.

„Jura Šin Von“, druga fabrika južnokoreksje kompanije u Nišu, juče je zvanično počela sa radom u radnoj Zoni Donje Međurovo.

 U fabrici radi 490 radnika, što je za 190 zaposlenih više od prvobitno planiranog broja.

Naime, južnokorejskoj kompaniji su odobrene državne subvencije od tri miliona evra za zapošljavanje 300 radnika, ali su oni doneli odluku da zaposle još 190 radnika preko tog broja, iako za ta radna mesta nisu dobili podsticajna sredstva.

Prosečna plata radnika iznosi 26.000 dinara što je više od proseka u toj grani industrije.

Kompanija „Beneton“ koja je kupila nišku fabriku tekstila Niteks registrovala je firmu „Beneton Srbija doo “, na novoj niškoj adresi umesto dosadašnje beogradske. Beneton je srpsku firmu najpre registrovao u Beogradu na adresi Čika Ljubina 11, ali se novo sedište sada nalazi u Nišu na prostoru nekadašnjeg Niteksa.

Prema podacima iz Agencije za privredne registre (APR) Beneton Serbia registrovan je 25. februara ove godine sa osnivačkim kapitalom od 10 hiljada evra.

Direktor firme Beneton Serbia je italijanski državljanin Flavio Simoneti (Simonetti), dok je zamenik direktora Fabio Sartori koji je prilikom potpisivanja protokola o otvaranju fabrike u Nišu 31. januara ove godine predstavljen kao operativni direktor kompanije „Beneton“.

Beneton u Nišu još uvek nije počeo proizvodnju, iako je je početak najavljen za avgust, a oko 80 odsto radnika raskinulo je radni odnos u „Niteksu„ i podiglo otpremnine od po 300 evra po godini staža, a 89 radnika se izjasnilo da želi da nastavi rad u „Benetonu“.

Lista primljenih radnika trebalo bi da bude objavljena do kraja ove godine.

„Za 300 evra po godini staža prijavio se 351 radnik,a 83 radnika je na tržištu rada i njima je isplaćeno po 306.000 dinara uz pravo na mesečnu nadoknadu koja iznosi 60 odsto od republičke prosečne zarade“, kazao je predsednik Samostalnog sindikata u toj fabrici Zoran Tošić.

Po 10 prosečnih zarada obezbeđeno je za 104 radnika „Niteksa“.

Grupa radnika „Niteksa“ više puta je protestovala ispred kapije te fabrike jer su stekli uslove za penziju, ali zbog nepovezanog staža ne mogu da ostvare to svoje pravo.

Tošić je rekao da ima 26 takvih radnika i da se Vlada obavezala da će im povezati radni staž. „Njima je radni staž povezan za period 2005-2009. godina, a ostala je 2010. godina i deo 2011, što će biti ispunjeno“, rekao je Tošić.

U naredne četiri godine „Beneton“ će zaposliti, kako je ranije najavljeno, oko 2.700 radnika, a država je odobrila subvencije za svako novo radno mesto od po 9.000 evra.

„Beneton“ je kupio nišku fabriku za više od tri miliona evra, a italijanski proizvođač se obavezao da će u niški tekstilni centar investirati 43,2 miliona evra.

Sedamdeset nekadašnjih studenata Univerziteta u Nišu, danas vrhunskih i u svetu priznatih stručnjaka, žele da pomognu Srbiji. Oni danas žive širom sveta, u Sjedinjenim Američkim Državama, u razvijenim zemljama zapadne Evrope ili Aziji, ali nisu zaboravili svoj Niš.

Nekadašnji studenti Niškog univerziteta, a sada profesori na elitnim svetskim fakultetima i univerzitetima, rukovodioci u najpoznatijim razvojnim institutima, a neki čak na čelu renomiranih kompanija i institucija u Americi, Japanu, Velikoj Britaniji i Nemačkoj, njih 70, postali su članovi „Alumni centra”, formiranog u gradu gde su studirali.

Univerzitet u Nišu je prošle godine osnovao „Alumni centar”, sa namerom da na jednom mestu okupi nekadašnje studente niških fakulteta koji danas žive van svoje zemlje i priznati su u svojim stručnim oblastima. Oni će, veruje se, svojim znanjem i iskustvom stečenim širom sveta, pomoći oporavku i bržem razvoju juga Srbije. Naravno, i na svim meridijanima promovisati svoj univerzitet gde su studirali i diplomirali. Rektor Univerziteta u Nišu prof. dr Miroljub Grozdanović za „Politiku” kaže: „Ogroman je prostor za saradnju sa našim bivšim studentima koji su sada u inostranstvu i u svim oblastima nauke, privrede i života. Mnogo očekujemo na planu naučnog zbližavanja našeg univerziteta sa poznatim univerzitetima i fakultetima u Americi, Evropi i Aziji. Kroz tu saradnju oni će nam pomoći da izradimo nove i najmodernije studijske programe na fakultetima Univerziteta u Nišu. Ali, i pružiti podršku oporavku privrede ovog i svih ostalih delova Srbije, najviše, nadamo se privrednicima Niša i njihovom proboju na strana tržišta. Kroz aktivnosti članova našeg ’Alumni centra’, a reč je o velikim entuzijastima i patriotama očekujemo i informacije o savremenim tehnološkim rešenjima u svetu, zahtevima svetskih tržišta i, posebno, mogućnost upoznavanja sa strategijama koje se primenjuju u poslovanju uspešnih privreda u razvijenim zemljama.”

Dokazani i priznati stručnjaci, koji su posle završenih studija u Nišu otišli u inostranstvo i danas tamo uspešno rade i žive, omogućiće niškim i privrednicima na jugu Srbije da lakše i brže definišu svoje planove razvoja, unaprede proizvodnju i plasman na probirljiva evropska i svetska tržišta, naglašava rektor Univerziteta u Nišu. U isto vreme i razvijeni svet upoznaće se preko nekadašnjih niških studenata sa mogućnostima i potencijalima njihovog zavičaja i domovine. Iz tog razloga u „Alumni centru” su stručnjaci iz svih naučnih i privrednih oblasti – elektronike, mašinstva, ekonomije, medicine i drugih. I, iz dana u dan sve ih je više. Sa svih prostora planete zemlje.

–Za predsednika „Alumni centra” imenovao sam našu bivšu studentkinju Zoricu Pantić, koja je u Nišu završila Elektronski fakultet, a doktorirala u SAD, i od pre nekoliko godina je prva žena rektor u istoriji Univerziteta u Americi. Pored nje članovi centra su brojni doktori nauka i profesori na univerzitetima širom sveta, a bili su nekada naši studenti – rekao nam je na kraju rektor Univerziteta u Nišu prof. dr Miroljub Grozdanović.

Autor: Z. M.

Niš – Tradicionalni „Dani bureka“ biće održani od 22. do 24. septembra na Nišavskom keju, kod hotela „My place“. Organizatori su najavili da će završnog dana ove manifestacije deo učesnika napraviti najveći burek na svetu, koji će biti podeljen posetiocima.

Prema najavi, Dane „najboljeg niškog doručka ikada pripremljenog“ pratiće zanimljiv kulturno-zabavni program u kojem će učestvovati predstavnici Srbije, Bugarske, Grčke i Makedonije. Smatrajući da burek, kultura i zabava mogu zajedno, posetiocima Buregdžijade biće ponuđen niz muzičkih nastupa, pozorišna predstava „Dečija čarolija“, mađioničarske tačke, kao i neizbežni trubači.

U toku manifestacije biće organizovano i takmičenje u pravljenju bureka, posle kojeg će najboljima biti uručene nagrade i priznanja, kao i takmičenje u brzom jedenju bureka, namenjeno posetiocima. Buregdžijada će početi defileom učesnika, kao i učenika Prehrambeno-tehničke škole kroz centar Niša. Organizatori manifestacije su Turistička organizacija Niša, Udruženje pekara i Gradska opština Medijana.

Na niškoj Buregdžijadi, održanoj 2007, već je napravljen burek koji je ušao u Ginisovu knjigu rekorda kao najveći na svetu. Bio je težak skoro 100 kilograma i imao prečnik od dva metra. Niški pekari su, inače, prilično ponosni na ovaj proizvod, koji smatraju „svojim i najboljim“.
Niš je poznat kao grad sa velikim brojem buregdžinica. Prvi zapis o bureku u Nišu datira iz 1498, a prvi niški buregdžija bio je Turčin Mehmet Oglu, koji ga je mesio po propisima koji su tada važili za celu Tursku.

Niš bi 2013. godine trebalo da postane jedan od centara regionalnih javnih servisa pored još pet takvih centara koji će se formirati na osnovu Medijske strategije, a svi će se finansirati iz državne kase. Beogradske Večernje novosti pišu da bi Srbija 2013. godine trebalo da dobije šest regionalnih javnih servisa – u Beogradu, Kragujevcu, Nišu, Novom Pazaru, Zaječaru i Užicu. Beogradski dnevnik piše da se takvo rešenje nalazi u Predlogu medijske strategije, koji se i dalje drži pod ključem, a u koju su ”Novosti” imale uvid. Ministar kulture Predrag Marković trebalo bi do kraja nedelje da predstavi ovaj dokument poslanicima, na Odboru za kulturu i informisanje. U predloženom tekstu, planarano je osnivanje šest regionalnih javnih servisa koji bi bili finansirani u skladu sa ”pravilima o dodeli državne pomoći”. Oni neće ubirati zaradu od pretplate, ali piše da će ”imati finansijsku nezavisnost”. Izradu ovog najvažnijeg medijskog dokumenta pratila su sporenja. Naime, Ministarstvo je prvo angažovalo radnu grupu koja je napisala svoj nacrt medijske strategije, koji je javnost ”pretresla” na brojnim raspravama. Potom je Vlada imenovala komisiju, koja je napisala svoju verziju ovog važnog dokumenta i nazvala ga ”Predlog strategije razvoja sistema javnog informisanja u Republici Srbiji do 2016. godine”. U prvoj verziji teksta, recimo, kao javni medijski servisi spominju se samo RTS i RTV. Ostavljen je rok od 18 meseci da se država odrekne vlasništva u svim medijima, da Agencija Tanjug bude privatizovana, kao i svi lokalni mediji. U novom dokumentu, međutim, rok da se država povuče iz vlasništva u svim medijima produžen je na ukupno 24 meseca, i to posle donošenja potrebnih zakona. Rešavanje statusa agencije Tanjug bilo je jedna od najspornijih tačaka. U prvoj verziji teksta piše: – JP Tanjug mora biti privatizovano. Pored države, teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, osnivač Tanjuga, ni neposredno ni posredno ne mogu biti ni ustanove preduzeća ni druga pravna lica koja su u celini ili delimično u državnoj svojini ili se finansiraju iz javnih prihoda. U slučaju neuspešne privatizacije vlasnici bi postali građani, jer bi im bile podeljene akcije. Tanjug i prema novoj verziji Strategije čeka vlasnička transformacija, ali se nigde eksplicitno ne navodi privatizacija, što znači da bi mogao da ostane javna ustanova. Komisija je državi ostavila pravo vlasništva u JP za novinsko-izdavačku delatnost ”Panorama” čiji posao je informisanje na srpskom jeziku na Kosovu i Metohiji.