Grad Subotica i Nacionalna služba za zapošljavanje zajednički će, sa 20 miliona dinara, finansirati zapošljavanje 110 ljudi u tom gradu.

Prema rečima predsednika lokalnog Saveta za zapošljavanje Lasla Karaija, lokalnim akcionim planom za subvencionisanje novih zapošljavanja izdvojeno je deset miliona dinara, a približno isti iznos opredelila je i Nacionalna služba za zapošljavanje (NSZ), tako da je ukupna suma za te namene oko 20 miliona dinara.

- Navedena cifra je veliko pozitivno pomeranje u odnosu na ranije godine. Subotica je opredeljena za podršku poslodavcima u otvaranju novih radnih mesta, i to je jedan od prioriteta lokalne samouprave, što je i predviđeno strategijom lokalnog održivog razvoja – rekao je Karai na konferenciji za novinare.

Direktor subotičke filijale NSZ, Zlatko Panić, kazao je da će za sredstva moći da konkurišu preduzeća koja otvaraju radna mesta na teritoriji Subotice i imaju nameru da zaposle ljude sa evidencije nezaposlenih u NSZ.

Prema njegovim rečima, iznos subvencije po jednom radnom mestu biće 150.000 dinara, a 10.000 više biće namenjeno za subvencionisanje otvaranja radnog mesta u proizvodnji. Za zapošljavanje lica iz teže zapošljivih kategorija, poslodavci će dobiti i dodatak od 20.000 dinara.

Poslodavci će biti u obavezi da zaposle lica na period od najmenje dve godine sa punim radnim vremenom, da redovno isplaćuju poreze i doprinose, ali i da u narednih 12 meseci ne smanjuju broj zaposlenih.

- Pravo na subvenciju mogu ostvariti oni poslodavci koji nisu smanjivali broj zaposlenih u poslednja tri meseca, nisu ostvarili gubitak u protekloj poslovnoj godini, zatim oni nad kojima nije pokrenut stečajni niti likvidacioni postupak, kao i poslodavci koji redovno izmiruju poreze i doprinose – rekao je Panić.

On je precizirao da pravo na subvencije ne mogu ostvariti direktni ili indirektni budžetski korisnici, trgovci, taksi prevoznici, menjačnice, firme iz oblasti kockanja i klađenja, kao ni oni koji nisu izmirili neke od ranijih obaveza prema NSZ, ali i prema Pokrajinskom sekretarijatu za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova i gradu Subotici.

On je podsetio da je ovakav vid subvencionisanja zapošljavanja prvi put realizovan 2011. godine kada su zaposlena 54 Subotičanina, prošle godine zaposleno je njih 66, a ove godine procenjuje da će biti zaposleno između 110 i 120 nezaposlenih.

Pored subvencionisanja novog zapošljavanja, Lokalnim akcionim planom zapošljavanja prethodno je udruženo pet miliona dinara sa približno isto toliko sredstava iz Vlade Vojvodine namenjenih realizaciji programa javnih radova.

Kako je predstavljeno na konferenciji za novinare, na konkurs namenjen javnim radovima stiglo je 11 projekata, kojim bi bilo zaposleno 107 lica, a Lokalni savet za zapošljavanje će u narednim danima odlučiti koji će projekti biti finansirani, kako bi njihova realizacija počela tokom jula.

Nacionalna služba za zapošljavanje je sa 119 jedinica lokalne samouprave zaključila sporazume o sufinansiranju Lokalnih akcionih planova zapošljavanja (LAPZ) u 2013. godini u ukupnoj vrednosti od 1,3 milijarde dinara, što će omogućiti zapošljavanje oko 8.000 nezaposlenih.

Kako se navodi u saopštenju NSZ-a, sporazumi su zaključeni na osnovu Odluke Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike o odobravanju sredstava za sufinansiranje.

Kroz te programe podstiče se zapošljavanje u svim regionima – Beograd, Vojvodina, Šumadija i zapadna Srbija, južna i istočna Srbija, Kosovo i Metohija, što, kako se navodi, govori da su jedinice lokalne samouprave shvatile važnost decentralizacije politike zapošljavanja čiji je cilj smanjenje regionalnih razlika.

One su se tako uključile u rešavanje problema nezaposlenosti na lokalnom nivou. Najviše sredstava za programe zapošljavanja izdvojili su gradovi Leskovac – 80 miliona, Kruševac – 41 milion, Nova Varoš i Čačak, po 30 miliona dinara.

Opštine Prijepolje i Vladičin Han, koje spadaju u devastirana područja, u ovoj godini su iz lokalnog budžeta izdvojile po 20 miliona dinara, kao i Tutin koji je izdvojio 17,6 miliona dinara. Značajno je da je više od 80 sporazuma potpisano i izdvojeno 867 miliona dinara za opštine koje spadaju u nerazvijene – III i IV grupa razvijenosti.

Putem LAPZ u 2013. godini biće sufinansirane subvencije poslodavcima za zapošljavanje na novootvorenim radnim mestima – 421 milion dinara, javni radovi sa 383,8 miliona dinara, program stručne prakse sa 310 miliona i program sticanja praktičnih znanja sa 4,6 miliona i subvencije za samozapošljavanje sa 252,8 miliona.

Zakonom o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti predviđeno je da, ukoliko lokalna samouprava obezbedi minimum 51% sredstava potrebnih za finansiranje programa zapošljavanja, može podneti zahtev za učešće u sufinansiranju tog programa ili mere.

Onim lokalnim samoupravama koje prema stepenu razvijenosti spadaju u treću i četvrtu grupu razvijenosti, kao i devastiranim područjima, može se odobriti sufinansiranje i kada je u budžetu lokalne samouprave obezbeđeno manje od polovine sredstava.

Da bi opštine dobile sredstva iz budžeta potrebno je da imaju Lokalni akcioni plan zapošljavanja koji je usklađen sa Nacionalnim planom zapošljavanja, kao i formiran savet za zapošljavanje.

Lokalne samouprave su za ovogodišnje sufinansiranje mera mogle da podnesu zahtev NSZ do 31. januara.

Nacionalna služba za zapošljavanje (NSZ) objavila je javni poziv poslodavcima za dodelu subvencija za zapošljavanje Roma u 2013. godini. Kako se navodi u oglasu, subvencije će biti odobrene privatnim preduzetnicima, u jednokratnom iznosu, poslodavcima koji zapošljavaju do 19 nezaposlenih lica romske nacionalnosti.

Visina subvencije zavisi od razvijenosti opštine u kojoj je sedište poslodavca, kao i od broja lica koja zapošljavaju i kreće se od 100.000 do 400.000 dinara po zaposlenom. Poslodavac je dužan da zaključi ugovor sa nezaposlenim na neodređeno vreme, sa punim radnim vremenom u trajanju od najmanju dve godine i da izmiruje doprinose.

Rok za podnošenje zahteva sa biznis planom je 31. maj 2013. godine.

Za program „Prva šansa“, kroz koji je do sada prošlo više od 40.000 mladih, ni ove godine nema dovoljno sredstava, ali će za one koji nemaju posao biti organizovana stručna praksa u firmama, kao i polaganje stručnog ispita.

Pomoćnica ministra za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku Ljiljana Džuver rekla je Tanjugu da će stručnu praksu ove godine imati oko 5.000 mladih i da je za te namene obezbeđeno 900 miliona dinara.

- Reč je o sredstvima iz budžeta i lokalnih samouprava koja će biti izdvojena za mere aktivne politike zapošljavanja – rekla je pomoćnica ministra dodajući da će praksa moći da se obavi i u privatnim i u državnim firmama.

Ona je navela da za stručnu praksu vlada veliko interesovanje mladih jer 63% njih koji se nalaze na evidenciji Nacionalne službe zapošljavanja (NSZ) nema nikakvo radno iskustvo, pa im se tako pomaže da se kasnije, sa stečenim iskustvom, lakše zaposle.

Za nekoliko dana biće objavljen javni poziv NSZ na koji će moći da se jave zainteresovani poslodavci i nezaposlena lica.

Program „Prva šansa“ nije mogao da se realizuje ni prošle godine jer nije bilo dovoljno sredstava, pa je stručna praksa neka vrsta zamene za to.

- Sve je isto, samo se ne zasniva radni odnos, već se radnom čoveku pruža mogućnost da se stručno osposobi i da na kraju polaže stručni ispit – kazala je sagovornica Tanjuga.

Od 2009. godine, kada je program „Prva šansa“ počeo u njemu je učestvovalo oko 45.000 mladih, a 80% njih ostalo je da radi u firmama u kojima su stekli svoje prvo radno iskustvo.

Podaci Ministarstva rada pokazali su da su među 770.000 nezaposlenih u Srbiji, 270.000 mladi, od kojih 20% njih nema nikakvu kvalifikaciju, a 50 odsto njih ima samo srednje obrazovanje i veštine koje nisu dovoljne i odgovarajuće na tržištu rada.

Najteže je onima životne dobi od 15 do 24 godine, među kojima svaki drugi nije zaposlen.

Najviše je onih sa završenom gimnazijom i ekonomskom školom, a među onima koji su završili fakultete najviše je diplomiranih ekonomista i pravnika, vaspitača i profesora razredne nastave.