Uveren sam da će ove godine doći do smanujenja broja nezaposlenih, jer je izdvojen veći budžet za aktivne mere zapošljavanja, rekao je Dejan Jovanović, direktor Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ).

- Mislim da će ova godina proći sa blagim poboljšanjem i umereni sam optimista – rekao je Jovanović.

Da bi što bolje realizovala aktivne mere zapošljavanja, NSZ sarađuje sa EU na projektu utvrđivanja kraktoročnih prognoza kretanja na tržištu rada.

Prognoze će biti utvrđivane tako što će se obavljati ankete sa poslodavcima u kojima će oni davati odgovore koji su im obrazovni profili prioriteti u zapošljavanju.
Jovanović ističe da će u maju biti anketirano 5.000 poslodavaca, a rezultati te ankete će biti predstavljeni u oktobru ove godine.
- Ako mi kroz prognoze na tržištu rada saznamo da će u narednih šest meseci poslodavci tražiti upravo ta znanja, mi ćemo imati priliku da ih pružimo kroz određene obuke, prekvalifikacije, dokvalifikacije nezaposlenima – rekao je direktor NSZ.
Jovanović je naglasio da će dugoročne prognoze najverovatnije raditi Republički zavod za statistiku, a te podatke moći će dalje da koristi obrazovni sistem za određivanje upisne kvote u školama.

Sve ovo će biti rađeno da bi bio smanjen disbalans između obrazovnih profila koji danas postoje na tržištu rada i potreba poslodavaca.
On je još naglasio da je za NSZ u narednim nedeljama veoma bitna realizacija dva programa u okviru kojih treba da se zaposli 20.000 osoba. U narednim danima će, po Jovanoviću, prvih 10.000 poceti sa radom, jer su potpisali konkretne ugovore.
Reč je o programu „stručna praksa“ zahvaljujući kome će po 5.000 mladih dobiti priliku za praksu i u javnom i u privatnom sektoru, kao i u programu „Prva šansa“, koji je namenjen za zapošljavanje 15.000 osoba, samo u privatnom sektoru.

(Biznis)

Posao na određeno vreme dobiće 255 nezaposlenih građana Kragujevca i šest opština u Šumadiji, rečeno je u kragujevačkoj filijali Nacionalne službe za zapošljavanje

Za izvođenje 17 projekata javnih radova u šumadijskom Okrugu iz budžeta Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja odobreno je blizu 29 miliona dinara.
Direktorka filijale NSZ Ljiljana Petrović, rekla je da će u Kragujevcu biti uposleno 143 nezaposlena lica na osam projekata javnih radova.
„Javni radovi u Kragujevcu i šumadijskim opštinama trajaće od tri do pet meseci, a nezaposleni će primati mesečnu nadoknadu od 17.600 do 22 hiljade dinara u zavisnosti od stepena stručne spreme“, navela je ona.
Petrovićeva je dodala da će se javni radovi u oblasti infrastrukturnog uređenja i zaštite životne sredine, kao i sociohumanitarnim i zdravstvenim aktivnostima izvoditi u opštinama Knić, Batočina i Aradnjelovac gde su odobrena su po dva, a po jedan javni rad u Topoli, Lapovu i Rači.
„Na javnim radovima biće radno angažovana ukupno 191 osoba sa prvim i drugim stepenom stručne spreme, 53 sa trećim i četvrtim, sa šestim dvoje i devet sa visokom stručnom spremom“, kazala je ona.
Prema rečima Petrovićeve, na javnim radovima biće uposleni oni koji dugo čekaju na posao, koja spadaju u kategoriju socijalno ugroženih ili teško zapošljivih, kao što su lica starija od 50 godina.
Izvođači javnih radova u Kragujevcu su Javna komunalna preduzeća, Čistoća, Zelenilo, Niskogradnja i Gradska groblja, Sporstki centar „Mladost“, Gradska turistička organizacija kao i Dom zdravlja i Centar za socijalni rad.

Autor: Z. M.

Niš – Direktorka niške filijale Nacionalne službe za zapošljavanje Biserka Tošović saopštila je da je na teritoriji ove filijale prošle godine zaposleno 60 osoba sa invaliditetom, što je znatno više nego prethodnih godina.

- Na evidenciji je 648 osoba sa invaliditetom, od kojih 397 ima rešenje o radnoj sposobnosti. Inače, po Zakonu o rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom, usvojenom 2009. godine, poslodavac koji ima od 20 do 49 radnika treba da zaposli jednu, a poslodavac sa više od 50 radnika, dve osobe sa invaliditetom, rekla je Biserka Tošović.

U Nišu je prekjuče održan prvi Sajam zapošljavanja osoba sa invaliditetom, na kojem je 26 poslodavaca iskazalo potrebu za 40 radnih mesta. Poslodavci su pored ostalog tražili psihologe, komercijalno-administrativne radnike, knjigovesce, peglače, bravare, domare, pomoćne radnike u kuhinji, točioce goriva, radnike obezbeđenja…
Niški Sajam deo je opredeljenja NSZ da Zakon o rehabilitaciji i zapošljavanju ove kategorije ljudi „počne aktivnije da se primenjuje“. U tom cilju NSZ je 3. februara raspisala osam programa za podsticaj zapošljavanja osoba sa invaliditetom u vrednosti od 800 miliona dinara.

Izvor: Tanjug

Predsednik Privredne komore Beograda Milan Janković i direktorka Nacionalne službe zapošljavanja Filijala Beograd Dragana Konakov-Radovanović potpisali su danas sporazum o saradnji kojim će se podstaći zapošljavanje na tržištu rada u Beogradu. Sporazum će omogućiti poslodavcima da se informišu o programima i uslugama NZS-a i obezbede odgovarajući kadar, a pomoći će i zapošljavanje mladih bez radnog iskustva, osoba sa invaliditetom i pripadnika romske nacionalnosti. „Povezivanje obrazovanja i privrede preko ove dve institucije je sigurna formula za uspeh jer NZS ima najbolju mrežu odnosa s raznim institucijama u državi“, rekao je Janković. On je poručio da će ovaj sporazum pomoći ljudima koji žele da rade, tako što će im pružiti šansu da se prekvalifikuju, specijalizuju i zaposle, a osiguraće i razvoj poslodavcima. Dragana Konakov-Radovanović je ukazala da je obaveza NZS-a da pomogne privrednicima da nađu kvalitetan kadar, održe i razvijaju poslovanje, tako što će im obezbediti ljude koji mogu i žele da rade. NZS je raspisala javne pozive poslodavcima za dodelu subvencije za otvaranje radnih mesta u 2011, za zapošljavanje osoba sa invaliditetom i pripadnika romske nacionalnosti i za samozapošljavanje nezaposlenih invalida. Subvencije za otvaranje novih radnih mesta odobravaju se u jednokratnom iznosu od 100.000 do 400.000 dinara, zavisno od razvijenosti opština u kojoj se lica zapošljavaju i broja radnih mesta.

Autor: Z. M.

Niš – Niška filijala Nacionalne službe za zapošljavanje pozvala je sve nezaposlene građane koji su zainteresovani za rad u niškoj fabrici južnokorejske kompanije Jura (Yura) da se jave ovoj službi, jer očekuju da ta kompanija ovih dana počne postupak zapošljavanja nove grupe radnika.
- Svi koji su zainteresovani lica da rade u ovoj kompaniji trebalo bi da se prijave na evidenciju NSZ, kontaktiraju svog savetnika za zapošljavanje i prilikom razgovora sa njim izjasne se da žele da rade u Juri ili u nekim drugim kompanijama, koje su najavile zapošljavanje. Zasad ne znamo koji stručni, starosni ili drugi profil radnika će se tražiti, ali i to će ovih dana biti poznato, rekla je portparolka niške filijale NSZ Nataša Stanković.

Ona je podsetila da je ta filijala od Jure 15. januara dobila zahtev za posredovanje u zapošljavanju 15 visokoobrazovanih ljudi za rad u menadžmentu i da je tom prilikom filijala selektirala i predložila 50 osoba koje su ispunjavale uslove, a kompanija izabrala traženi broj.

Jura je potom 22. februara uputila zahtev za posredovanje u zapošljavanju u kojem je navela da su joj potrebni radnici sa prvim, drugim, trećim i četvrtim stepenom stručne spreme, raznih profila i zanimanja, kao i da žene ne budu starije od 35, a muškarci od 45 godina. Filijala je selektirala 400 osoba sa evidencije, a Jura je nakon razgovora sa njima odabrala 80 radnika. Svi oni od 1. marta su na obuci u pogonu Jure u Rači.

Jura je, inače, uveliko odmakla u gradnji fabrike u industrijskoj zoni Donje Međurovo, a proizvodnja bi trebalo da počne u septembru. Krajem aprila prošle godine, kada su Ministarstvo ekonomije, grad Niš i ta kompanija potpisali memorandum o razumevanju, saopšteno je da će ona u nišku fabriku u prve tri godine investirati 15 miliona evra i zaposliti oko 1.500 radnika.

Po jednom radniku od države 7.000 evra

Grad Niš je Juri besplatno ustupio šest hektara komunalno opremljenog zemljišta, a Ministarstvo ekonomije i Agencija za promociju stranih investicija (SIEPA) obavezali su se da će joj bespovratno dati 7.000 evra po novozaposlenom radniku.

Izvor: Emg.rs

Ovogodišnji budžet za aktivne mere zapošljavanja iznosiće 7,2 milijarde dinara, 90 odsto više u odnosu na prošlogodišnjih 3,7 milijardi, izjavio je danas direktor Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ) Dejan Jovanović.

On je u izjavi za novinare nakon sastanka kome su prisustvovali predstavnici lokalnih samouprava, privrednici, NSZ-a i Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) rekao da će tokom 2011. kroz programe “Prva šansa” za zapošljavanje mladih bez iskustva biti angažovano 25.000 ljudi.

On je dodao da je prošle godine kroz mere aktivnog zapošljavanja posao našlo 35.000 ljudi dok su očekivanja da će ove godine radne knjižice dobiti 60.000 ljudi, istakao je Jovanović.

On je dodao da u Srbiji na evidenciji NSZ-a ima 25.000 ljudi sa fakultetskom diplomom. Uprkos tome, broj visokoobrazovanih, tek šest odsto u Srbiji, je daleko ispod evrospkog proseka.

“Jedna trećina ljud sa evidencije nezaposlenih je bez ikakvih kvalifikacija”, zaključio je Jovanović i dodao da su to teško uposlive kategorije zbog čega su neophodne dokvalifikacije.

Izvor: Tanjug

Za projekte javnih radova u 2011. je izdvojeno 700 miliona dinara, izjavio direktor Nacionalne službe za zapošljavanje Dejan Jovanović.

Jovanović je na otvaranju izložbe Tradicionalne rukotvorine kao poslovni poklon, koju je Udruženje „Etno mreža“ organizovalo u Turističkoj organizaciji Srbije, rekao da će javni radovi biti obavljani u kulturi i socijalnim aktivnostima, životnoj sredini i održavanju javne infrastrukture, a rok za prijavu projekata je 19. februar.

Nacionalna služba za zapošljavanje (NSZ) ove godine zaposliće oko 60.000 nezaposlenih u Srbiji kroz sedam programa zapošljavanja za koje je izdvojeno sedam milijardi dinara, izjavio je danas direktor NSZ-a u Prokuplju Ivan Zečević.

Na konferenciji za novinare on je naglasio da je to dvostruko više nego prošle godine kada je za te namene izdvojeno oko 3,7 milijardi dinara i upošljeno 35.000 nezaposlenih sa evidencije te službe.

Programi zapošljavanja su gotovo isti kao i prethode godine, ali ima i nekih novina, kazao je Zečević i dodao da su tu programi Prva šansa i javni radovii obuke radnika za poznatog poslodavca.

„Program zapošljavanja mladih ove godine imaće prioritet jer je nezaposlenost mladih i u Topličkom okrugu kao i na teritoriji cele Srbije gorući“, rekao je on.

Istakao je da će „za razliku od prošle godine, ovim programima takođe biti obuhvaćeno dva puta više nezaposlenih mladih ljudi“.

Nacionaln služba za zapošljavanje ima u planu da ove godine zaposli 60.000 ljudi u Srbiji nudeći nezaposlenima sedam programa kako da dođu do posla, rekao je direktor ove službe, Dejan Jovanović.

U 2011. godini predviđeno je 5,55 milijardi dinara za realizaciju aktivnih mera za zapošljavanja iz budžeta Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja i finansiskim planom nacionalne službe za zapošljavanje.

Budžet za mere za aktivno traženje posla je 10 miliona dinara i njime je planirano da se 80 hiljada ljudi motiviše da traže posao kroz sajmove zapošljavanja, obuke za aktivno traženje posla i klubove.
Program “Prva šansa 2011” predviđa stručno osposobljavanje i zapošljavanje mladih do 30 godina bez radnog iskustva u struci i koji imaju minimun završenu srednju školu.

Za ovaj program budžet je 2,6 milijardi dinara i predviđeno je da 15.000 nezaposlenih prođe tri meseca stručne prakse i 12 meseci pripravničkog staža.

- “Stručna praksa 2011” je potpuno nov program u koji mogu da se uključe i državne institucije, pored privatnih firmi u kojima su se nezaposleni do sada obučavali. Za ovaj program izdvojeno je 500 miliona dinara i planirano je da se stručno osposobi 5.000 ljudi – rekao je Jovanović.

Pored pomenutih mera postoje još subvencije za otvaranje radnih mesta, subvencija za samozapošljavanje, javni radovi u socijalnim i humanitarnim delatnostima i obuke za potrebe poslodavaca.

E. B. |

Nacionalna služba za zapošljavanje, svesna važnosti razvoja preduzetničke svesti i duha, od početka godine u program „Put do uspešnog preduzetnika“ uključila je više od 10.000 ljudi koji nameravaju da pokrenu sopstveni posao. U 2010. skoro 2.000 nezaposlenih u Srbiji otvorilo je radnje i započelo preduzetnički život zahvaljujući bespovratnim sredstvima NSZ za pokretanje samostalnog biznisa.
Dejan Jovanović, direktor Nacionalne službe za zapošljavanje

Sigurno je da će im biti teško u prvim godinama poslovanja i da će im biti potrebna dodatna podrška u vidu saveta, znanja, izvora finansiranja, kao i pomoć u pronalaženju tržišta. O njima će morati da brine i država jer predstavljaju razvojni potencijal i nosioce novih radnih mesta. Projekat se sprovodi nekoliko godina i sigurno će biti nastavljen.

Pogodnosti za pripravnike
Ukidanje suvišnih birokratskih procedura jeste jedan od najvažnijih procesa koji će olakšati život preduzetnika. Ako se svaka institucija posveti uštedi troškova i skraćivanju vremena za administrativne poslove, to će dovesti do podizanja kvaliteta poslovanja. NSZ je, zajedno s fondom PIO i RZZO, to upravo učinila uspostavljanjem jednošalterskog sistema za prijavu radnika na obavezno osiguranje. Ova mera štedi novac i vreme preduzetnika, a mogućnost elektronske prijave radnika je još jedna od prednosti.

Preduzetnici mogu da računaju i na podsticaje NSZ za zapošljavanje pripravnika – osobe do 30 godina starosti zapošljavaju se kod privatnika pri čemu, osim plaćanja poreza na zaradu, sve ostale troškove plata i doprinosa snosi država. Više hiljada poslodavaca je u 2010. iskoristilo ovu podršku i angažovalo 10.000 mladih u svojim firmama. Važan deo podrške malim i srednjim preduzećima sprovodi se i kroz subvencije od 160.000 dinara koje država dodeljuje za svako novootvoreno radno mesto, a u ovoj godini će na taj način biti finansirano oko 6.000 radnih mesta.

Programi za samouprave
U skladu s novim Nacionalnim akcionim planom zapošljavanja biće sufinansirani programi pripravnika, obuke, subvencije za samozapošljavanje i za novootvorena radna mesta. Reč je o identičnim ili poboljšanim merama u odnosu na one koje već sprovodi NSZ, a očekujemo veći broj korisnika s obzirom da će u ovaj proces biti uključene i opštine. Naime, jedan od osnovnih prioriteta Nacionalnog akcionog plana zapošljavanja za 2011. predstavlja decentralizacija politike zapošljavanja – podsticanje razvoja regionalne i lokalne politike zapošljavanja. Cilj je smanjenje regionalnih razlika i povećanje zapošljavanja kroz donošenja odluka na nivou što bližem građanima. Tako lokalne samouprave dobijaju novu ulogu, uz uvažavanje karakteristike okruženja.

Sigurno je da će preduzetnici imati jaču saradnje s lokalnim samoupravama, što podrazumeva i preuzimanje odgovornosti za rezultate. Od samouprava se očekuje da na osnovu lokalnih potreba kreiraju aktivne mere, prate i ocenjuje efikasnost, ali i da obezbedi deo finansijskih sredstava. Zakonom o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti predviđeno je da, ukoliko samouprava u okviru lokalnog akcionog plana zapošljavanja obezbedi minimum 51 odsto sredstava, može podneti zahtev za učešće u finansiranju tog programa.

Sve više zaposlenih sa invaliditetom
Kriterijumi na osnovu kojih će se odobravati sufinansiranje programa aktivne politike zapošljavanja su stepen razvijenosti opštine, indikatori na lokalnom tržištu rada, očekivani efekti, ekonomska opravdanost… Pri tome će se naročito voditi računa da prioritet budu slabije razvijene opštine, a posebno devastirana područja. Primeri opština Novi Sad, Pančevo i Vrbas, koje su u 2010. izdvojile značajna sredstva za subvencionisanje zapošljavanja, govore nam da bi u sledećoj godini i manje razvijene opštine mogle da krenu tim putem.

Za dobro sagledavanje poslovnog ambijenta u Srbiji posebno je važna primena Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom, koji pokazuje da vlasnici preduzeća u Srbiji imaju visok stepen društvene odgovornosti. Podaci našeg Centra za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje OSI pokazuju da je od maja 2009, kada je Zakon stupio na snagu, zaključno sa septembrom 2010, zaposleno oko 5.000 osoba sa invaliditetom. Do stupanja na snagu zakona na godišnjem nivou zapošljavano je od 200 do 250 osoba, pa novi podaci nedvosmisleno ohrabruju sve učesnike u ovom procesu.

Najboljem 30.000 evra
Stručni žiri se pri izboru najboljeg preduzetnika rukovodi sledećim kriterijumima:
- profitabilnost
- produktivnost
- likvidnost
- izvozni potencijal
- broj novozaposlenih tokom 2010. godine
- asortiman novoplasiranih proizvoda
- uvođenje tehnoloških inovacija
- orijentacija ka zaštiti okoline
- doprinos lokalnoj zajednici

Članovi žirija:
- Božidar Laganin direktor Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA), predsednik žirija
- Đankarlo Miranda zamenik predsednika IO „Banke Inteza“
- Dejan Jovanović Nacionalna služba za zapošljavanje
- Goran Džafić Ministarstvo ekonomije
- SvetozaR Babić Privredna komora Srbije
- Vojislav Tufegdžić „Blic“