Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO) podseća građane koji sami plaćaju doprinos za penzije da od uplate za februar važe nove osnovice osiguranja koje su za 3,49 odsto više od dosadašnjih.

Po Zakonu o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, najniža osnovica iznosi 35 odsto prosečne republičke zarade iz prethodnog tromesečja, što je 19.498 dinara, a najviša pet prosečnih plata, odnosno 278.540 dinara.
Doprinos za penzijsko-invalidsko osiguranje je 22 odsto, što znači da će se mesečni izdatak kretati u rasponu od 4.289 do 61.278 dinara, a ovi iznosi primenjivaće se za uplate doprinosa za februar, mart i april ove godine.

U saopštenju PIO fonda, navodi se da se građani mogu opredeliti za jednu od 13 osnovica osiguranja, nezavisno od stručne spreme koju imaju.

(Biznis)

Muškarci koji imaju pun radni staž od 40 godina od januara 2012. godine u penziju će odlaziti stariji za četiri meseca, odnosno moraće da imaju najmanje 53 godine i osam meseci života

Sa svakom sledećom kalendarskom godinom granica za odlazak u penziju za muškarce će se pomerati najpre za po četiri meseca, do 2019. godine a zatim po šest, sve do 2023. godine kada će, ukoliko imaju punih 40 godina radnog staža, starosna granica za odlazak u penziju biti 56 godina života, podseća list „Glas osiguranika“ na penzionerske uslove koji će važiti od početka naredne godine.

Upravo zbog toga, oni koji ove godine imaju 53 godine i četiri mešeca života i staž od četiri decenije ne treba da čekaju, već da najkasnije do poslednjeg dana decembra predaju zahtev za odlazak u penziju, jer će dogodine morati da čekaju da napune 53 godine i osam meseci života.

Žene koje u 2012. pune 60 godina života za odlazak u penziju treba da imaju najmanje 15 godina staža, dok one koje imaju pun staž, 35 odrađenih godina, moraju da imaju najmanje 53 godina života.

Od 2013. godine, međutim, za pripadnice „slabijeg“ pola poostravaju se svi uslovi: potreban radni staž povećavaće se svake godine za po četiri meseca, dok 2021. ne dostigne 38 godina staža za penzionisanje (umesto sadašnjih 35).

Podizaće se i starosna granica, pa će žene koje imaju pun radni staž 2023. godine morati da imaju i najmanje 58 godina života (umesto 53 koliko je sada donja granica).

Znači, još sledeće, 2012. godine ženama će za penzionisanje biti potrebne 53 godine života i 35 godina radnog štaža.

Ministarstvo finansija je prihvatilo predlog Poreske uprave da naplatu doprinosa za PIO ubuduće kontrolišu banke. Poslodavac, praktično, ne bi mogao da isplati zaradu, a da pre toga ne izmiri obavezu prema državi i radnicima, i očekujemo da ova odluka stupi na snagu od početka 2012. godine, kažu za „Blic” u Poreskoj upravi.

Po osnovu doprinosa, poslodavci trenutno duguju oko 230 milijardi dinara. To u Fondu PIO stvara sve veću rupu, koju krpi ionako plitka državna kasa, a neodrživost penzionog sistema sve je izvesnija znajući i da za jednog penzionera radi nešto više od jednog radnika.
- Istina je da banke negoduju jer neće da se zameraju klijentima, ali Ministarstvo finansija je prihvatilo naš predlog i očekujemo da on bude unet u Zakon o poreskoj administraciji do kraja ove godine. Tada je na potezu Narodna banka Srbije koja će imati osnov da promeni odredbe u korist zaposlenih. Poreska uprava će bankama obezbediti i softver pomoću koga će bankari moći da uđu u našu bazu i vide da li poslodavac duguje za poreze i doprinose – kažu u Poreskoj upravi.

Praktično, kako objašnjava naš sagovornik, po dolasku poslodavca u banku da prebaci plate na račune zaposlenih, bankar će morati da proveri kako je pravno lice uplaćivalo obaveze radnicima i državi. Ukoliko se utvrdi dugovanje, biće stopirane i isplate plata radnicima. Blokada za celokupan platni promet će važiti sve dok poslodavac ne izmiri obaveze prema državi i radnicima.
S druge strane, bankari negoduju, a ovih dana, to po prvi put čine i javno. Zamenik predsednika Izvršnog odbora Rajfajzen banke Zoran Petrović kaže da kontrola uplate poreza i doprinosa na zarade nije posao kojim treba da se bave bankari.

Prosečne penzije (u dinarima)

Izvor:PIO
- Vreme Službe društvenog knjigovodstva je davno iza nas, platni promet je prebačen na banke, kao i svuda u svetu, a svako dodatno administriranje opterećuje poslove banaka. Nije posao banaka da kontrolišu poreze, jer naši službenici nisu obučeni za to. To je posao za institucije države – objasnio je Petrović.
Predsednik IO Hipo Alpe-Adrija banke Vladimir Čupić kaže da banke nisu poreski organi.
- Postoji lakši način da se to uradi. Dajte da ponovo aktiviramo ZOP ili SDK, i sve će sve biti pod kontrolom – rekao je Čupić.
Rešenje koje je predložila Poreska uprava je najsličnije onome što je nekada radila Služba društvenog knjigovodstva. Tada nije bilo moguće da poslodavac izbegava plaćanje poreza i doprinosa. Jedan od razloga zbog čega Poreska uprava danas poslodavce ne može da drži pod kontrolom je to što se onima koji izbegavaju plaćanje doprinosa vrlo teško ulazi u trag, jer imaju više isplatnih računa. Zbog neuplaćivanja doprinosa za PIO za 2010. i prvu polovinu ove godine budžet je oštećen za oko devet milijardi dinara, a najveće izbegavanje plaćanja je upravo po ovom osnovu.
- Poreska uprava ima 700 inspektora i fizički je nemoguće da sve kontrolišemo – poručuju iz Poreske uprave.

Poslodavci u Srbiji do 30. aprila treba da dostave M-4 obrasce sa podacima o stažu i zaradama zaposlenih tokom 2010. godine, saopšteno je danas iz Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO).

Prijave se podnose u nadležnim filijalama fonda prema adresi sedišta poslodavca.

Iz PIO fonda podsećaju da su za prekoračenje roka za predaju obrazaca predviđene novčane kazne od 10.000 do 800.000 dinara za poslodavca, a za odgovorno lice kazne su od 2.500 do 50.000 dinara.

Iz PIO fonda ukazuju da zbog neažurnosti poslodavaca kasne rešenja o penzionisanju, pa će zbog toga protiv onih poslodavaca koji ne podnose podatke o zaposlenima na vreme biti podnete i prekršajne prijave.

Izvor: Beta

Fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO) spreman je da od sutra na svojim šalterima prima jedinstvene obrasce za prijavu i odjavu zaposlenih čime će procedura biti značajno jednostavnija, izjavila je portparolka Fonda Jelica Timotijević.
Poslodavci su ranije dokumenta gotovo iste sadržine o obaveznom socijalnom osiguranju podnosili na tri šaltera, službama Fonda PIO, Zavoda za zdravstveno osiguranje i Nacionalne službe za zapošljavanje, a popunjavanjem jednog obrasca ceo posao će završiti na jednom šalteru.
Jelica Timotijević je navela da poslodavci mogu da odaberu da li će prijave podneti na šalterima filijala Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje ili Zavoda za zdravstveno osiguranje.
Ustanova kojoj je predata prijava obavezna je da istog dana elektronski posledi podatke ostalim službama.
Jelica Timotijević je rekla da jedinstvene obrasce poslodavci mogu preuzeti sa internet sajta Fonda www.pio.rs a moguće ih je kupiti i u knjižarama Službenog glasnika.
„Uvođenje jedinstvenog saltera za poslodavce znači ušedu vremena, pojednostavljenje posla i neuporedivo manje papirologije. Šalteri će biti rasterećeniji jer od dosadašnjeg godišnjeg prošeka od 6,5 miliona dokumenata svesće se na jednu trećinu“, dodala je Jelica Timotijević.
Navela je da su zaposleni na šalterima PIO fonda obučeni za prijem jedinstvenih obrazaca i oni će poslodavcima znati i da ukažu na eventualne greške u popunjavanju tih formulara.
Jelica Timotijević je precizirala da jedinstvena prijava sadrži podatke o zaposlenom, poslodavcu i o osnovu osiguranja (penziono, zdravstveno i za nezaposlene).
Obrazac je isti za prijavu i promenu podataka ili odjavu zaposlenog.