U Vojvodini je mnogo malih poljoprivrednih poseda koji bi mogli da ostvare veliki profit na evropskom tržištu prelaskom sa konvencionalne na organsku proizvodnju, zaključeno ja na današnjem skupu u Novom Sadu o organskoj proizvodnji.

Predsednica Nacionalne asocijacije za organsku proizvodnju „Serbia organica“ Nada Mišković rekla je da u Srbiji prednjače gazdinstva koja imaju do tri hektara zemljišta i mogu da ostvare ogroman profit prelaskom na organsku proizvodnju.

- To je put kojim možemo ići. Potrebno je samo da se proizvođači udruže, kako bi zajedno izašli u susret ogromnoj tražnji za organskim proizvodima na svetskom tržištu – rekla je Miškovićeva na skupu „Mogućnost izvoza organskih kultura u Nemačku“ koji je na Novosadskom sajmu organizovao VIP fond.

Direktor tog fonda Branislav Bugarski rekao je da ogromne šanse postoje u organskoj soji, durok pšenici, kukuruzu šećercu i paprici, a cilj VIP fonda jeste da pomogne proizvođačima da plasiraju robu na druga tržišta i imaju bolju egzistenciju.

- Ministarstvo poljoprivrede ima stimulacije po hektaru setvene jedinice, a najavljeni su i podsticaji za navodnjavanje i obnovu mehanizacije, što će pospešiti organsku proizvodnju – ocenio je Bugarski i dodao da „sve što se proizvede može i da se proda“.

Bugarski je naveo da poljoprivrednici u Vojvodini rade po tehnologijama nemačkog partnera, koji i nadzire proizvodnju i izvoz robe na nemačko tržište, gde su cene organskih proizvoda i do 30 odsto veće u odnosu na konvecionalnu proizvodnju.

Direktor nemačke asocijacije poljoprivrednih proizvođača „Ekolend“ Rudolf Biler rekao je da to udruženje okuplja 3.000 proizvođača u Nemačkoj, Indiji, Rumuniji i Srbiji i član je Međunarodne federacije pokreta za organsku poljoprivredu
(IFOAM).

- Mi otkupljujemo organske proizvode od lokalnih farmera i prodajemo ih u Nemačkoj. Imamo svog inženjera koji obučava farmere za organsku proizvodnju po našoj tehnologiji – rekao je Biler.

Prema njegovim rečima, trenutno je u Srbiji zastupljena proizvodnja organske paprike koja se u prahu prodaje na tržištu Nemačke, na kojem je godišnji promet organskih proizvoda u stalnom porastu i 2010. je iznosio oko šest milijardi evra.

- Za kilogram paprike najboljeg kvaliteta farmeri mogu dobiti i do 10 evra, a zarada po hektaru može dostići i 10.000 evra – rekao je Biler, uz ocenu da je organska aleva paprika iz Srbije trenutno najkvalitetnija na evropskom tržištu.

(Biznis)

Poljoprivrednicima u Vojvodini uskoro će biti isplaćeni avansi za subvencionisanje proizvodnje, koji će pomoći da proleća setva bude efikasno završena, zaključili su juče predstavnici Lige socijaldemokrata Vojvodine (LSV) i Vlade Srbije

Kako je saopštila LSV, na jučerašnjem sastanku zamenika predsednika LSV-a Bojana Kostreša i ministra poljoprivrede Dušana Petrovića konstatovano je da će ta mera doprineti povećanju proizvodnje i zarade poljoprivrednih proizvođača.

Kostreš je naveo da će dobijanjem akontacije poljoprivrednici moći lakše da obrađuju svoju zemlju, ističući da ta mera neće rešiti sve njihove probleme.

On je ocenio i da ta mera verovatno neće zadovoljiti sve poljoprivrednike, dodajući da je pošteno da unapred dobiju akontaciju i na taj način lakše funkcionišu i obrađuju zemlju.

(Biznis)

Vojvođanski Fond za razvoj poljoprivrede juče je u Novom Sadu potpisao ugovore sa 134 nova korisnika šest kreditnih konkursa, ukupne vrednosti oko milion evra

To su krediti za nabavku novih sistema i opreme za navodnjavanje, plastenika i staklenika i opreme za njih, zatim pčelinjih rojeva, košnica i opreme za pčelarstvo, kao i za nove voćnjake i vinograde i nabavku osnovnog stada u ovčarstvu i kožarstvu.

Direktor Fonda Jožef Sabo rekao je da su krediti namenjeni pretežno malim poljoprivrednim gazdinstvima veličine tri do pet hektara i da su u ovom momentu to najpovoljniji kreditni uslovi za poljoprivrednike.

„Konkurisalo je 250 korisnika, a 134 je juče potpisalo ugovore.

Nastavljen je trend uvećanog konkurisanja, zbog politike niskih kamatnih stopa i dugog grejs perioda, otplatnih anuiteta i pojednostavljene dokumentacije“, rekao je Sabo.

Najavio je da će tokom aprila biti raspisane i nove kreditne linije Fonda, jer ukupan potencijal za ovu godinu iznosi oko tri miliona evra.

„Naše kamate se kreću od 1,2 do dva odsto na godišnjem nivou, jer smo fond neprofitnog karaktera i ne živimo od kamata. Grejs period je od šest meseci do tri godine, a rok otplate je i do pet godina, jer su kreditne linije prilagođene nameni“, rekao je Sabo.

Prema njegovim rečima, najznačajnije je što je povraćaj kredita veći od 95 odsto, tako da Fondu može da redovno raspisuju nove konkurse.

(Biznis)

Međunarodni poljoprivredni sajam u Novom Sadu održaće se od 12. do 18. maja, a zemlja partner biće Austrija, čiji izlagači će predstaviti dostignuća iz oblasti proizvodnje organske hrane, stočarstva, obnovljivih izvora energije i poljoprivrednih tehnologija, kazali su juče organizatori

Kako je najavljeno, predstavljanje prehrambene industrije, organske proizvodnje, poljoprivredne mehanizacije, kao i Nacionalna izložba stoke biće okosnica 79. poljoprivrednog sajma, a nov segment biće izložba inovacija u oblasti poljoprivrede.

Komisija za ocenjivanje kvaliteta Novosadskog sajma vrednovaće proizvode u 29 robnih grupa.

Međunarodni poljoprivredni sajam u Novom Sadu ulazi u devetu deceniju od osnivanja, jer je na današnji dan 1931. godine počela prva poljoprivredna smotra.

Tanjug | 15. 03. 2012. – 07:48h 13:37h | Foto: Beta | Komentara: 6

Ministar poljoprivrede i trgovine Dušan Petrović i predstavnici banaka potpisali su danas u Beogradu ugovore o subvencionisanim kreditima za podsticanje poljoprivredne proizvodnje u 2012. godini. Ugovore su u Vladi Srbije potpisali KBC banka, Sosiete ženeral banka, Kredi agrikol banka, Inteza, Komercijalna banka, Pro kredit, Hipo alpe adria, Agrobanka, Poštanska štedionica i AIK banka Niš.

Vlada Srbije usvojila je 9. marta Uredbu o podsticanju poljoprivredne proizvodnje putem kreditne podrške kroz subvencionisanje dela kamate u 2012, pa će fiksna kamatna stopa iznositi šest odsto godišnje.
Iz agrarnog budžeta za te namene je obezbeđeno ukupno 400 miliona dinara, a pravo na kreditnu podršku imaju fizička lica-nosioci registrovanog komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, preduzetnici i pravna lica.

Krediti će biti dinarski sa rokom otplate do tri godine, namenjeni su za programe investicionih ulaganja u poljoprivrednu mehanizaciju i opremu, razvoja ratarstva, voćarstva, vinogradarstva i povrtarstva, kao i investiciona ulaganja u poljoprivredne objekte.
Kredite će pod povoljnim uslovima moći da koriste sva registrovana poljopivredna gazdinstva, bez obzira na to da li su izmirili obavezu za socijalno i penziono osiguranje
Ukupno odobreni iznos kredita po korisniku, ukoliko je on fizičko lice i preduzetnik, ne može biti veći od pet miliona dinara.
Cenzus za zemljoradničke zadruge biće 15 miliona dinara, a ako zemljoradnička zadruga koristi kredit za razvoj stočarstva, odobreni iznos može biti povećan do 50 miliona dinara.
Ukoliko je korisnik kredita pravno lice, ukupno odobreni iznos ne može biti veći od pet miliona dinara (osim za namene utvrđene posebnim programom kreditne podrške za razvoj stočarstva koje se odnose na nabavku životinja za tov i hrane za te životinje, za koji se može odobriti do 50 miliona dinara).
U slučaju da se utvrdi da kredit nije namenski iskorišćen ili je delimično namenski iskorišćen, proglašava se dospelim tako što se celokupna glavnica, pripadajuća redovna kamata i zatezna kamata naplaćuju od korisnika.

Autor Jelena Cvetković Izvor Južne vesti | Niš

Prva zimska škola za poljoprivrednike sa teritorije opštine Crveni krst počinje u petak, 9. marta u selu Gornja Trnava kod Niša.

Tokom trajanja škole biće obrađene teme iz svih oblasti poljoprivrede, a prva predavanja biće posvećena vinogradarstvu i rezanju vinove loze.

Opšina Crveni krst je organizovala ovu školu sa ciljem da i poljoprivrednici koji nemaju registrovano gazdinstvo mogu da unaprede kvalitet svoje proizvodnje uz pomoć novih znanja.

Kako kažu u opštini, škola je organizovana na zahtev stanovnika sela ove opstine.

Poljoprivrednu školu su organizovali Zavod za unapređenja sela i poljoprivrede u saradnji sa Poljoprivrednim fakultetom iz Beograda i Upravom za poljoprivredu i razvoj sela.