Poljoprivreda i prehrambena industrija su oblasti s velikim potencijalima za saradnju i unapređenje ekonomskih veza sa Mađarskom, nakon što je Srbija stekla status kandidata za člana EU, istaknuto je danas u razgovoru predsednika Vlade Vojvodine Bojana Pajtića i mađarskog ministra za ruralni razvoj Šandora Fazekaša.

Mađarska je dala značajnu podršku kandidaturi Srbije, ocenili su sagovornici i podelili zadovoljstvo zbog ponovnog susreta što se, kako je navedeno u saopštenju Pokrajinskog sekretarijata za kulturu i javno informisanje, uklapa u sistem saradnje Srbije i Vojvodine s Mađarskom u oblasti agrara.
Pajtić i Fazekaš su se saglasili u tome da „iskustva koje je Mađarska spremna da prenese od neprocenjivog značaja“ za privlačenje investicija u vojvođanski agrar, kao i uspešno korišćenje fondova EU, kod kojih Srbija pre dobijanja statusa kandidata nije mogla da konkuriše.

Razgovaralo se i o nastupu mađarskih kompanija na novosadskom Poljoprivrednom sajmu u maju, koje su dobile podšku vlade u Budimpešti, a upućen je i poziv za učešće predstavnika Mađarske na jesenjem Sajmu investicija, na kome će se oformiti berza projekata, jer se otvaraju IPA konkursi za prekograničnu susedsku saradnju Srbija-Mađaraska.
To će biti prilika da se zajednički realizuju projekti u oblasti poljoprivrede, koja je jedna od najznačajnijih privrednih grana i kod nas i u Mađarskoj , navedeno je u saopštenju.

(Biznis)

Poljoprivrednicima je isplaćen preostali novac na ime regresa za ratarsku proizvodnju za 2011. godinu, izjavio je juče ministar poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede Dušan Petrović

Ministar je na konferenciji za novinare posle sednice Vlade kazao da je isplaćen regres od 14.000 dinara po hektaru, svim vlasnicima registrovanih poljoprivrednih gazdinstva do 100 hektara zemljišta.

Petrović je kazao da je za isplatu preostalog regresa izdvojeno oko pet milijardi dinara, a ukupno 14,86 milijardi dinara.

„Na ovaj način su izmirene obaveze u skladu sa dogovorom koji je postignut sa poljoprivrednicima“, kazao je on.

Budžet Ministarstva poljoprivrede i trgovine Srbije je ove godine 47 odsto veći nego prošle godine i iznosi 49,5 milijardi dinara.

Agrarni budžet će ove godine biti 30,5 milijardi dinara, što je oko devet milijardi više nego u 2011.

(Biznis)

Grad Kragujevac će u ovoj godini u razvoj poljoprivrede uložiti 133 miliona dinara, od kojih 92,5 miliona iz agrarnog budžeta, a preostali iznos posredstvom Direkcije za robne rezerve, izjavila je juče pomoćnik gradonačelnika za poljoprivredu Snežana Živanović Katić

„Poljoprivrednici mogu da računaju na sve programe koje smo i ranijih godina realizovali, ali će u ovoj godini poseban akcenat biti stavljen na nastavak realizacije programa vodosnabdevanja kopanjem arterskih bunara u seoskim područjima“, rekla je Katićeva na konferenciji za novinare i istakla da je grad Kragujevac od 2005. godine do danas u razvoj poljoprivrede uložio 780 miliona dinara.

Podsetivši da je uslov za dobijanje subvencije iz agrarnog budžeta da poljoprivrednik nema dospelih, a neizmirenih obaveza prema odeljenju za poljoprivredu odnosno Direkciji za robne rezerve, Katićeva je naglasila da su u toku tri javna poziva poljoprivrednicima.

Reč je o pozivima za nabavku mineralnog đubriva za prolećnu prihranu ratarskih kultura, za poveravanje na čuvanje i uzgoj priplodnih junica i priplodne jagnjadi.

Kako je istaknuto, za prolećnu setvu biće obezbeđeno 450 tona azotnog mineralnog đubriva, tako da poljoprivrednicu mogu da računaju na količine od 200 do 2000 kilograma đubriva, dok će 92 junice i 1.202 jagnjeta biti na raspolaganju za čuvanje i uzgoj.

Zainteresovani poljoprivrednici mogu se prijaviti do 27. januara Odeljenju za poljoprivredu gradske uprave ili Direkciji za robne rezerve u Kragujevcu.

Za šest godina, ako sve bude kako treba i ako Ministarstvo za poljoprivredu počne finansijski da podržava selekciju riba, Srbija bi mogla da dobije jedan potpuno novi brend velikog izvoznog potencijala – srpskog šarana.

- Pre pet godina u saradnji sa kolegama iz Norveške, koja je najveći evropski proizvođač i izvoznik ribe, počeli smo sa programom selekcije šarana. Za proizvodnju jednog primerka šarana prosečne težine oko tri kilograma sada je

potrebno tri godine. Naš cilj je da šaran od tri kilograma bude proizveden za dve godine – objašnjava profesor Marković. Uz to dodaje da pored programa selekcije ovaj istraživački tim radi i na unapređenju kvaliteta mesa šarana.
Njegov saradnik Milan Spasić, inače student na doktorskim studijama, više puta je boravio u Norveškoj, čiji su stručnjaci nakon 30 godina ukrštanja i selekcije ostvarili rezultat da za isto vreme proizvode lososa duplo veće težine.
- Prvo smo prikupljali matice šarana koje smo uzimali iz različitih ribnjaka, ali i iz reka. Formirali smo prvo matično jato, a potom napravili šemu ukrštanja matica sa ciljem da se prate proizvodne osobine 50 formiranih familija šarana – kaže Milan Spasić i nastavlja da objašnjava nimalo jednostavan proces ukrštanja.
- U stomak svake ribe stavljamo čip. Ona dobija jedinstveni broj koji očitavamo specijalnim čitačem. Poenta je da se izaberu oni primerci ribe koji najbrže rastu u familiji, koji su u proseku teži od ostalih primeraka. Kad takve izaberemo, te šarane kada postignu polnu zrelost ukrštamo sa takođe naprednim maticama iz druge familije. I tako malo-pomalo 10 do 15 odsto u svakoj generaciji se podiže prosek težine šarana – objašnjava Milan.
Da bi se stiglo do poboljšanja od oko 40 odsto, to jest da šaran dobije konzumnu veličinu za dve godine, neophodno je još najmanje šest godina rada, ali profesor Marković napominje da to dobrim delom zavisi i od novca.

Tražnja i konzumiranje ribe iz godine u godinu rastu u čitavom svetu. Evropska unija ima deficit ribe od oko jedan i po milion tona, a Rusija uvozi oko milion tona ribe – navodi profesor Marković.

On takođe tvrdi da je izvozna šansa velika, a razvoj ovog sektora mnogo bi doprineo i otvaranju novih radnih mesta i ostvarenju velike zarade pri izvozu.
- Ako može jedna Norveška sa skoro upola manje stanovnika da izveze preko 1,8 miliona tona ribe, a pre svega lososa, zašto ne bismo i mi mogli koju desetinu, ili još bolje, koju stotinu hiljada tona „srpskog šarana“ – zaključuje profesor Marković.