(Biznis) Ministar ekonomije Srbije Nebojša Ćirić izjavio je juče da ne veruje da će pre sredine 2012. godine biti smanjena opšta stopa poreza i doprinosa na zarade Ćirić je kazao da se on zalaže da opšta stopa poreza i doprinosa na zarade bude smanjena na 50 odsto, a trenutno je od 62 do 64 odsto. „U ovoj godini nije bilo moguće smanjiti poreze i doprinose zbog punjenja budžeta Srbije, ali sam ubeđen da će se to smanjenje desiti“, istako je Ćirić. On je naveo da su u okruženju poreska opterećenja na zarade zaposlenih u tekstilnoj i industriji obuće niža nego u Srbiji i precizirao da je Republici Srpskoj ta stopa 25, Sloveniji 39,2, Hrvatskoj 34 i Makedoniji 50 odsto. U Srbiji, kako je dodao, neće biti moguće smanjenje stopa za privredne grane već opšte poreske stope. „Smanjenje poreske stope u jednom momentu dovelo bi do manjeg priliva u budžet, ali bi se pozitivni efekti videli kroz veće zapošljavanje i prelazak iz sive ekonomije u regularno poslovanje“, naglasio je Ćirić. Primenom uredbe o smanjenju poreza na zarade novozaposlenih, kako je rekao, zaposleno je 2.500 ljudi od sredine juna do kraja jula, od kojih je 1.700 sa evidencije Službe za zapošljavanje, a 800 je radilo u sivoj zoni. „To je dobar rezultat ali je simbolično u odnosu na vise od 200.000 radnih mesta izgubljenih u prethodne dve i po godine“, ocenio je Ćirić. Ministar ekonomije je najavio da će u septembru Vlada Srbije doneti uredbu kojom će rokovi plaćanja biti ograničeni na 45 do 60 dana.

Državni sekretar Ministarstva finansija Miodrag Đidić najavio je danas da će 1. avgusta poreski organi početi pojačanu kontrolu, najpre u Beogradu, a potom i drugde.

„Od 1. do 8. avgusta imaćemo žestoke kontrole u Beogradu. Doći će i inspektori sa strane i videćemo kakve će to rezultate dati“, rekao je Đidić u Kruševcu.

On je rekao da su prihodi državnog budžeta u planiranom iznosu, iako se poslednjih meseci državna kasa puni slabije od predviđenog.

Pošto je ukazao da mnogi ugostiteljski objekti i male radnje ne izdaju fiskalne račune, Đidić je rekao da „apeluje na građane da prilikom svake usluge zatraže fiskalni račun. To je za njih mali posao, a za državu velika stvar. Da bismo mogli da gradimo, da policija, zdravstvo, školstvo funkcionišu, neophodno je da se
budžet puni“.

„Ne dozvolimo da se pojedinci bogate na račun društva“, apelovao je Đidić.

Tanjug |

Svi građani koji nisu podneli poresku prijavu za plaćanje godišnjeg poreza na dohodak imaju još dva dana da to učine, jer rok za podnošenje prijave ističe 15. marta.

Poresku prijavu su dužna da podnesu fizička lica – rezidenti, uključujući strance – rezidente, koja su ostvarila dohodak veći od 1.708.200 dinara.

Poreska prijava se podnosi na obrascu PPDG-5 prema mestu prebivališta poreskog obveznika.

Lica koja ne podnesu poresku prijavu u propisanom roku, ili je ne podnesu nadležnom poreskom organu, ili u prijavi ne navedu tačne podatke, biće kažnjena za prekršaj novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara.

Predviđene su i kazne za one koji izbegnu da plate ovaj porez i one zavise od visine iznosa utajenog poreza.

Tako, za utaju od 1,5 do sedam miliona predviđena je zatvorska kazna od tri do pet godina, a za izbegavanje plaćanja za iznos veći od 7,5 miliona dinara kazne su još oštrije.

Beta

Direktor Poreske uprave Srbije Dragutin Radosavljević izrazio je danas očekivanje da će od septembra papirne poreske prijave biti prošlost i da će se sve prijave podnositi elektronskim putem.

Radosavljević je na sednici Upravnog odbora Privredne komore Beograda kazao da će najverovatnije biti ostavljen rok od tri ili šest meseci, onima kojima to bude potrebno da se naviknu na taj vid rada.

Prema procenama Privredne komore Srbije, time će se na godišnjem nivou uštedeti oko 600 miliona evra.

Poreska uprava ima oko 7.000 zaposlenih, od čega je oko 1.000 šalterskih službenika.

Radosavljević je ukazao i da oko dve trećine građana Srbije koristi računar i 99,9 odsto privrede.

„Problem sa ljudima koji ne koriste računar će biti rešen tako što će na šalterima, najverovatnije ‘Pošte’, njima besplatno biti pružane usluge elektronskih prijava“, objasnio je on.

BEOGRAD – Vlada Srbije bi trebalo da do kraja februara usvoji predlog zakona o sporazumnom finansijskom restrukturiranju koji će velikim dužnicima omogućiti da se dogovore s bankama o restrukturiranju obaveza. To bi trebalo da smanji nelikvidnost u privredi, a kao podsticaj za korišćenje ovog mehanizma država će dužnicima odložiti plaćanje poreskog duga i do pet godina. Praktično, na poreske olakšice pravo bi imali i krupni trgovinski lanci, od kojih bi mnogi, sudeći po visokim prihodima, bar deo dugova mogli da vrate i bez pomoći države.

Svi detalji zakona nisu poznati, ali osnovna ideja je da preduzeća počnu da otplaćuju dugove i da se time smanji broj blokiranih računa i firmi koje zbog neplaćenih obaveza idu u stečaj. Kako navode u Ministarstvu ekonomije, primena ovog propisa trebalo bi da spreči bankrot i urušavanje biznisa koji ima perspektivu, odnosno oduzimanje imovine privrednika kroz prinudno izvršenje. Lanac nelikvidnosti, dakle, bio bi kraći, a broj firmi koji mogu da nastave proizvodnju veći.

Posrednik će biti Privredna komora Srbije. Zakon će predvideti da kod ove institucije zainteresovano preduzeće pokreće proces, nakon čega počinju pregovori između dužnika i poverioca. U međuvremenu, poverilac ne može da traži blokadu dužnika, niti da pokreće stečajni postupak. Slična rešenja primenjivana su i u drugim zemljama, na primer, u Engleskoj, Letoniji, Turskoj. Svi sistemi bili su donekle različiti, ali je namera zakonodavaca bila ista da se spreči bankrot preduzeća i nekontrolisani rast nenaplativih kredita kod poslovnih banaka.

Koliko je državi stalo da zakon zaživi u praksi, najbolje govore i olakšice koje nudi. Poreska uprava je do sada mogla kompanijama koje joj duguju novac da odloži plaćanje najviše do godinu dana, dok će ovim zakonom biti omogućeno odlaganje izmirenja poreskog duga na čak pet godina. Takva pogodnost će važiti samo za dužnike koje se dogovore sa poveriocima u sklopu novih propisa, ne i za neplatiše koje se sa svojim poveriocima dogovore privatnim kanalima ili koje pronađu način da bankama vrate dugove i bez restrukturiranja.

U Privrednoj komori Srbije kažu da nove propise o reprogramiranju ne mogu da koriste jedino preduzetnici.

- Pravo imaju sva privredna društva bez obzira na veličinu i delatnost. Uslov je da najmanje dve banke prepoznaju da je njihov oporavak održiv na duži rok i da restrukturiranje dužnika omogućava povoljno namirenje potraživanja. Kada potraživanje bude reprogramirano, preduzeće ispunjava uslov da traži poreske olakšice od Poreske uprave – kaže za „Blic“ Branislava Žunić, sekretar Odbora za bankarstvo u PKS.

Naša sagovornica dodaje i da će donošenje zakona biti iskorak u rešavanju opšte nelikvidnosti u privredi i ogromnog broja blokiranih računa.

Restrukturiranje velikih dužnika, tvrdi, omogućilo bi deblokadu znatnog broja preduzeća i odmotavanje složenih dužničko-poverilačkih odnosa.

Privrednici koji znaju kako je u krizi teško naplatiti dugovanja nisu, međutim, oduševljeni ovakvom namerom države.

Nemanja Popov, direktor „Centroproizvoda“, kaže da bi bolji bio zakon o plaćanju koji bi velike trgovinske lance obavezao da plaćaju svoje dugove u roku od 60 dana.

- Pitanje je da li bi restrukturiranje duga pomoglo preduzeću i koliko je strateški usmerena odluka pomeriti davljenje firme za dva, tri ili šest meseci. Takođe, poreske olakšice bi mogle da smanje državne prihode, a ne znam koliko je to pametno u vreme kada imamo značajan budžetski deficit – smatra Popov.

U Banci Inteza kažu da će privrednici novim zakonom o restrukturiranju dugova od banaka moći da očekuju duže rokove otplate, niže kamatne stope ili određeni stepen mirovanja odnosno grejs period.

- Predlog zakona će kompanijama dati prostora da predahnu, da se konsoliduju i nastave sa ispunjenjem planova, dok će bankama koje budu učestvovale u konkretnom projektu omogućiti olakšice u pogledu obaveznih rezervacija kod Narodne banke Srbije – kažu u Banci Inteza.

Za restrukturiranje dugova po novom zakonu, tvrde poznavaoci, interes će nesumnjivo imati banke kojima rast kašnjenja u otplati kredita pravi sve ozbiljnije probleme.

Više od 60 odsto plasmana banaka je okrenuto privredi, a više od 15 odsto potraživanja od pravnih lica banke ne mogu redovno i da naplate. Trenutno 14,6 odsto preduzeća ne isplaćuje svoje obaveze na vreme. Poslednjih meseci znatno je uvećan i procenat firmi koje kasne u otplati rata kredita.

Predstavnici NBS su učestvovali u radu radne grupe i centralna banka je načelno prihvatila da po donošenju novog zakona primeni podsticaje za banke, mada detalji nisu do kraja definisani. Za sada je sigurno samo da poslovne banke neće imati mogućnost da polože manju rezervu na dug koji je morao da bude restrukturiran, a u odnosu na dug koji se redovno vraća.

Nekako se čini da će najmanje koristi imati mala i srednja preduzeća, a koja učestvuju sa čak 75 odsto u stvaranju bruto domaćeg proizvoda i upošljavaju oko milion ljudi. Nadu uliva to što je dogovor o celom postupku postignut sa Međunarodnim monetarnim fondom.

Kašnjenje u dugu kod banaka (u %)

Krediti

BEOGRAD – Poslanici Skupštine Srbije usvojili su juče izmene Zakona o porezu na imovinu prema kome bi maksimalna olakšica trebalo da bude 40 odsto. Poreska rešenja za 2011. godinu, pri tom, ne mogu biti uvećana više od 60 odsto od iznosa na rešenju za ovu godinu.

Praktično, za stariji dvosoban stan građani će godišnje plaćati porez maksimalno oko 2.100 dinara. Po parametrima koji utiču na visinu poreza ova naknada bi bila oko 4.500 dinara, ali je značajno umanjena zbog pomenutog ograničenja od 60 odsto. Iznos poreza može da bude i niži, imajući u vidu da maksimalno propisanu poresku osnovicu od 0,4 odsto lokalne samouprave imaju mogućnost da smanje u skladu s procenama imovinskog stanja građana.

Priču u vezi sa izmenama Zakona o porezu na imovinu, koja traje dvadesetak dana, pratile su brojne nelogičnosti. Kada se videlo da će zakon najviše udariti na siromašne i da će naknada po novom zakonu skočiti nekoliko puta, redakcije „Blica“ i NIN-a su pokrenule akciju koja je dobila značajnu podršku čitalaca i stručne javnosti. Čitalac iz Zemuna, hranilac porodice, otac dva školarca, čija je supruga nezaposlena, poslao nam je tada računicu iz koje se videlo da će porez na njegov stan star pet decenija poskupeti neverovatnih 230 odsto.

Potom su iz Ministarstva finansija iznenada, po prvi put, pomenuli član 34, koji nismo mogli dobiti na uvid, da bi tek treći dan od pokretanja akcije na sajtu Skupštine Srbije izašao konačan predlog izmena i dopuna Zakona o porezu na imovinu.

U zvaničnom saopštenju Ministarstva finansija tvrdilo se da “poreska rešenja za 2011. ne mogu biti uvećana više od 60 odsto iznosa na rešenju za 2010”. Tada smo sračunali da će građani za stariji dvosoban stan, umesto najavljenih 4.500 dinara, plaćati nešto više od 2.000 dinara. Ova računica počeće da važi osam dana posle objavljivanja u „Službenom glasniku“.

Skupština Srbije usvojila je juče i budžet za 2011. godinu koji predviđa prihode od 724 milijarde dinara, rashode od 845 milijardi, a deficit od 120 milijardi dinara. Takođe izmenama PDV predviđena je veća stopa ovog poreza za južno voće sa osam na 18 odsto.

POREZ NA IMOVINU

*iznosi su u dinarima