Kragujevačka fabrika “Zastava oružje” zaposliće 234 radnika metalske i mašinske struke sa ili bez radnog iskustva, objavila je danas kragujevačka filijala Nacionalne službe za zapošljavanje.

U toj filijali rekli su agenciji Beta da “oružari” traže 90 radnika sa radnim iskustvom i 144 radnika bez radnog uskustva.
“Traže se radnici mašinske i metalske struke, 3. ili 4. stepena stručnosti, metaloglodači, strugari, brusači, bušači, bravari preseri, zavarivači i tehničari numeričkih mašina”, rekla je direktorka filijale NSZ-a u Kragujevcu Ljiljana Petrović.

Na evidenciji filijale u Kragujevcu ima oko 200 radnika s radnim iskustvom i preko 700 nezaposlenih do 40 godina starosti bez radnog iskustva u strukama koje traži “Zastava oružje”.
Novi radnici bez iskustva zapošljavaće se pošto prođu jednomesečnu stručnu obuku u fabrici i zasnivaće radni odnos na određeno vreme.

U ponedeljak, najkasnije u utorak, biće potpisan sporazum o izgradnji najvećeg solarnog parka na svetu “Onegiga” na 3.000 hektara. Najverovatnije će lokacija za postavljanje solarnih panela biti Pirotski okrug, otkriva za “Blic” Bojan Đurić, državni sekretar u Ministarstvu za zaštitu životne sredine. Fabrika i energana uposliće 1.200 ljudi.

Ovaj dokument nema obavezujući karakter jer je ostalo da se preciziraju bitne stvari kao što je priključenje na visokonaponske električne vodove od parka do prenosne elektromreže – kaže Đurić i dodaje da investitor nije tražio da mu država plati podsticajne tarife za proizvodnju. To je zato što će sva energija koja se proizvede u ovom parku kapaciteta 1.000 megavata biti namenjena izvozu, mahom u EU. Đurić kaže da je zasad nekoliko opština u Pirotskom okrugu u opticaju za izgradnju solarne energane. – Idealno bi bilo da pronađemo četiri lokacije od po 750 hektara, mada bi investitoru odgovaralo i da to bude šest parcela od po 500 hektara – kaže Đurić. Prema rečima Ivana Matejaka, menadžera “Sekjuriti ekviti partners”, potencijal sunčevog zračenja je u Srbiji za trećinu veći nego u srednjoj Evropi. – U poređenju sa Nemačkom potencijal je veći skoro za 40 odsto – kaže Matejak za “Blic”. Prema njegovim rečima, ako dobiju sve dozvole za gradnju na vreme, od januara 2013. bi trebalo da počne izgradnja solarnog parka koja bi se po fazama odvijala do kraja 2015. Prvi “zeleni” kilovati izaći će na tržište u drugom tromesečju sledeće godine. U fabrici za izradu solarne opreme bi trebalo da radi 200 ljudi, mahom projektanata, inženjera građevine i arhitekture, radnika, dok bi solarni park trebalo da zaposli još 1.000 ljudi

Dastin Moskovic, jedan od osnivača Fejsbuka i bivši cimer Marka Zakerberga, smatra se jednim od najmlađih milijardera koji su se obogatili sopstvenim radom. Ipak, ovaj skromni 27-godišnjak još nije otišao na Karibe da uživa u svom bogatstvu, već je pokrenuo novu firmu jer „mora da služi čovečanstvu“.

Moskovic i njegov prijatelj Džastin Rozenstajn, koji je takođe radio u Fejsbuku i raspolaže sa 150 miliona dolara, sada vode kompaniju “Asana” u San Francisku, koja je nedavno lansirala prvu plaćenu verziju onlajn servisa za upravljanje projektima.

Moskovic i Rozenstajn ne planiraju da žive od stare slave. Svaki dan dolaze na posao zato što „nešto mora da se radi“ u životu.

- Rad je za nas, na neki način, služenje. Dokaz ljubavi prema čovečanstvu – kaže 28-godišnji Rozestajn, čije mišljenje deli i Moskovic:

- Kada bismo prestali da radimo, ne bismo ničemu služili!
U skladu sa najnovijim trendom ukidanja poslovne hijerarhije, ovi mladi bogataši nemaju zasebne kancelarije, već sede zajedno sa ostala 24 zaposlena svoje kompanije.

Poput Zakerberga, i oni se ležerno oblače. Moskovic nosi košulje preko pantalona, a Rozenstajn dukseve i starke. Kažu da se izdvajaju po tome što imaju apsolutnu slobodu da slede svoju viziju načina na koji se može promeniti svet. A uvereni su da njihov novi softver može da im pomogne u tome.
Prema dokumentu koji je kompanija Fejsbuk podnela američkoj Komisiji za kontrolu trgovine vrednosnim papirima prilikom izlaska na berzu, Moskovic poseduje skoro 134 miliona akcija kompanije, što odgovara udelu od 7,6 odsto, a njegovo bogatstvo se procenjuje na oko 4 milijarde dolara!.
Kao i mnogi drugi najbogatiji Amerikanci, Moskovic se na inicijativu Bila i Melinde Gejts i Vorena Bafeta obavezao da će veći deo svog novca pokloniti u dobrotvorne svrhe.

(Biznis)

U Bačkom Petrovcu juče je otvoren akva-park „Petroland“, u čiju izgradnju je slovačka kompanija Akva term invest do sada uložila 8,5 miliona evra

Prema rečima direktora akva parka Jana Brtke, juče je okončana prva faza izgradnje turističko-rekreativnog kompleksa, a kada za dve godine bude potpuno završen u projekt će biti investirano 22 miliona evra.

Predsednik Vlade Vojvodine Bojan Pajtić rekao je da je ovaj projekat doživeo najviše osporavanja, opsturukcija i kočenja od svih investicija u Vojvodini i da mu je zbog toga drago što je danas otvoren najveći akvapark u ovom delu Evrope.

„Ovaj projekat je nova stranica u istoriji vojvođanskog turizma, jer neće biti stranog turiste koji dođe u Pokrajinu da ne poželi da poseti akvapark u Bačkom Petrovcu“, rekao je Pajtić i dodao da projekat pruža veliku šansu razvoju sektora uslužnih delatnosti.

Ono što razlikuje akva-park u Bačkom Petrovcu od većine ostalih kompleksa sličnih sadržaja je termalna voda koja se koristi u svim bazenima i omogućava nesmetan rad parka tokom većeg dela godine.

Voda se crpi sa dubine od 800 metara i njena temperatura je oko 40 stepeni celzijusovih. U samim bazenima voda je rashlađena, a tokom zimskih meseci predviđeno je da bude oko 30 stepeni, što će omogućiti nesmetano kupanje, ali i zagrevanje vazduha u specijalnom balonu.

Posao je u prvoj fazi dobilo 125 ljudi, a po okončanju poslednje faze izgradnje akva-parka u Bačkom Petrovcu biće zaposleno oko 500 ljudi.

Akva-park nalazi se na samom ulasku u Bački Petrovac, na putu ka Novom Sadu, od koga je udaljen 18 kilometara. Sada je u funkciji šest hektara, a po završetku treće faze izgradnje prostiraće se na površini od 26 hektara.

U parku se trenutno nalaze razni tobogani, bazeni za decu i odrasle, kao i dečje igralište i sportovi na pesku.

Kompanija „Fijat automobili Srbija“ saopštila je danas da je od početka godine zaposlila 256 novih radnika, što je u skladu sa planom da do kraja 2012. godine u toj kompaniji bude ukupno 2.400 zaposlenih.

U saopštenju se navodi da je najveći broj zaposlenih primljen u sektor proizvodnje, u pripremi za početak serijske proizvodnje novog modela automobila „fijat 500L“.

Automobil „Fijat 500L“ je svetsku premijeru imao na Međunarodnom salonu automobila u Ženevi prošlog meseca, a proizvodiće se u novoj fabrici „Fijat automobili Srbija“ u Kragujevcu, koja je otvorena u ponedeljak, 16. aprila.

U Inđiji sutra počinje realizacija najveće investicije u informatički sektor Srbije, izgradnjom informatičko-tehnološkog parka na površini od 25.000 kvadratnih metara, u kojem će posao naći oko 15.000 stručnjaka.

Vrednost te investicije indijske Embazi grupe je oko 600 miliona evra, a u prvoj fazi realizacije tog projekta biće uloženo oko 40 miliona evra, najavio je na skupu u beogradskom hotelu Hajat predsednik Embasi grupe Džitu Virvani.
Virvani je ukazao da završetak celog projekta očekuje za pet godina i da će se u IT parku u Indjiji proizvoditi informatički softver, a delimično i hardver. Tu će biti smešteni i serveri za klaud kompjuting.

Državni sekretar za digitalnu agendu Jasna Matić je ocenila da će u tom objektu posao naći mnogi domaći inženjeri informatike i drugi visokoobrazovani kadrovi.
Matić je naglasila da će radna mesta u indjijskom IT parku biti veoma dobro plaćena, sa odličnim uslovima za rad i mogućnostima za profesionalno usavršavanje.

(Biznis)

U poslednjih šest meseci više od 1.000 građana Srbije upisalo je neki kurs putem Interneta, podaci su internet stranice „kursevi.com“

Kako je preneo „Infostud“, prednjači interesovanje za kurseve poslovnih veština i stranih jezika, jer mogu da pomognu u dobijanju posla ili napredovanju.

Ljudi su putem Interneta počeli intenzivnije da upisuju kurseve poslovnih veština, računara, informacionih tehnologija, kao i kurseve različitih stranih jezika, jer poslodavci sve više traže stručna poslovna znanja od kandidata.

Tako je čak 40 odsto ljudi za šest meseci putem Interneta upisalo kurs neke poslovne veštine, a to su najčešće bili kursevi menadžmenta, zatim prodaje, knjigovodstva, marketinga, odnosa sa javnošću i ličnog razvoja (veštine pregovaranja, upravljanja vremenom, rada pod stresom….).

Prema poslednjim podacima sajta za zapošljavanje „poslovi.infostud.com“, to su najtraženije veštine na tržištu rada, te upisivanje ovih kurseva svakako može olakšati potragu za poslom.

Engleski jezik je najtraženiji, prate ga nemački, španski i italijanski, a postoji interesovanje i za egzotičnije“ jezike poput švedskog, arapskog i drugih.

Ljudi se najčešće upisuju na kurseve čija se cena kreće od 5.000 do 20.000 dinara, Kurs engleskog jezika može se upisati i za 3.000 dinara.

Najskuplji su kursevi iz računara i sektora informacionih tehnologija (IT), u kome postoji najveća ponuda radnih mesta, a cene se kreću oko 9.000 dinara, koliko koštaju osnovne obuke za najčešće korišćene kompjuterske programe i audio i video produkcije.

(Biznis)

Ministar životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja Oliver Dulić izjavio je juče u Ćupriji da je kroz projekat pomoći građevinskoj industriji zaposleno 80.000 radnika i da se projekti realizuju zadovoljavajućom dinamikom

Većina tih projekata će biti završena do kraja mandata ove vlade, rekao je Dulić, koji je juče razgovarao sa opštinskim rukovodstvom i obišao radove na uređenju Moravskog parka u Ćupriji.

Ne verujem da predizborna kampanja i period posle formiranje nove vlade može usporiti ovaj projekat, za koji su obezbeđena sredstva finansiranja, izdate dozvole, otvorena gradilišta…, dodao je on.

„Država sve redovno plaća, bar što se tiče projekata koje ja vodim, nikom se ništa ne duguje i ne verujem da bi sada neko zaustavio realizaciju projekata u finalizaciji“, rekao je Dulić i zapitao „šta bi s time (usporavanjem) uradilo – opet bi imali betonske kosture po Srbiji koje je neko počeo pa neko drugi zaustavio“.

On je napomenuo i da ne veruje da bi se neko usudio da to uradi.

Dulić je podsetio da je kroz program pomoći građevinskoj industriji otvoreno 246 projekata širom Srbije za koje je vlada obezbedila 18 milijardi dinara.

„Utrošeno je između osam i devet milijardi, ostatak će biti realizovan ove i iduće godine i veliki broj gradova u Srbiji dobiće sve one neophodne infrastrukturne objekte kao što su domovi zdravlja, dečiji vrtići, sportski i objekti kulture, parkovi, sve ono što čini život građana kvalitetnijim, boljim i lepšim“, rekao je ministar.

U suštini to je prava pobeda ovog projekta, zamišljenog da se zaposle građevinski radnici s jedne, a sa druge strane da se olakša život građana ,ocenio je ministar.

Dulić je kazao i da mu je jako drago što su svi bili složni kada je u skupštini produžen rok važenja Zakona o pomoći građevinskoj industriji .

„Rasprava više nije išla u pravcu u kome je išla kada smo zakon predlagali prvi put, jer se pokazala čestitost samog projekta, svi građevinski radovi su otvoreni, ugovoreni po najnižim mogućim cenama, od 250 javnih nabavki, samo dve su stigle do Komisije i obe su poništene i vraćene na početak“, rekao je on.

Dulić je istakao da „niko ne može staviti znak pitanja pred zakonistost sporovođenja samih javnih nabavki, one idu, cene su korektne a ono što je najvažnije ljudi će dobiti objekte koji će im služiti decenijama pred nama“.

(Biznis)

U Vojvodini je ove godine ostvareno oko 211,4 miliona evra investicija, kroz koje je otvoreno više od 5.200 novih radnih mesta, izjavio je juče direktor pokrajinskog Fonda za podršku investicija Branislav Bugarski

Izrazivši zadovoljstvo postignutim rezultatima u toj oblasti, on je na godišnjoj konferenciji za novinare istakao da se, kroz projekte VIP fonda u 2011, u Vojvodini u stranim kompanijama otvara oko 2. 500 radnih mesta od čega je njih 1.000 već počelo da radi, a ostale posao čeka u idućoj godini.

Bugarski smatra da sledeće godine, koja će kako se najavljuje biti krizna na globalnom nivou a kod nas još i izborna, investiranje ne bi trebalo da bude usporenije i dodao da su u Vojvodini već najavljene investicije vredne oko 830 miliona evra, od kojih će veći deo biti realizovan sledeće godine.

Ostvarivanjem tih projekata moglo bi da bude otvoreno još oko 7. 500 novih radnih mesta.

Ukoliko Srbija u martu dobije status kandidata za članstvo u EU to će biti vetar u jedra investicijama, a ako taj status ne dobijemo to neće naročito negativno uticati na investitore, ocenio je Bugarski i naglasio da je veoma važno to što će Fijat početi u Kragujevcu novu proizvodnju, najverovatnije u drugom kvartalu.

To će biti nova i dobra prilika za investiranje i u Vojvodini, rekao je on i dodao da je, prema visini ovogodišnjih investicija u pokrajini, vodeća Italija sa oko 24,9 miliona evra, sledi Nemačka sa 22,2 miliona, Danska 17 miliona i Slovenija sa 16,8 miliona evra.

Nemačka je ipak, ako se posmatraju ukupni rezultati, trenutno najveći investitor u Vojvodini jer u pokrajini deluje najviše njenih kompanija, a ove godine su ostvarile devet investicionih projekata i zaposlile oko 1.200 radnika.

Bugarski je dodao da su u toku razgovori povodom investiranja nekoliko velikih tržnih centara za koje je, kako su rekli, Srbija jako važna u poslovnom pogledu, među kojima je i švedski gigant Ikea , koja bi u narednom periodu, kako se najavljuje, trebalo da u našoj zemlji otvori veliki logistički centar za trgovinu nameštajem.

(Biznis) Zrenjaninska fabrika za remont šinskih vozila „Šinvoz“ planira povećanje broja zaposlenih u narednoj godini i veći broj poslova, kazali su juče predstavnici poslovodstva fabrike Direktor „Šinvoza“ Radomir Miljuš kazao je da je završen prvi remont elektrolokomotive u toj fabrici, vredan 30 miliona dinara, kao posao u sklopu Programa za oživljavanje srpske vagonogradnje koji finansira Vlada Srbije. „Ova lokomotiva je naša budućnost i očekujemo da u narednom periodu u ovakve lokomotive remontujemo u većem broju“, rekao je Miljuš. U „Šinvozu“ trenutno radi 250 radnika, a po procenama menadžmenta očekuje se da će naredna godina biti poslovno dobra i da će biti stvoreni uslovi i za povećanje broja zaposlenih. „Dali smo ponude za remont dva elektrovoza i verujem da ćemo dobiti taj posao. Postoje i nagoveštaji iz Grada Beograda da planiraju servisiranje i remont još dva elektromotorna voza, a remont dva elektromotorna voza planira i Železnice Srbije“, kazao je Miljuš i izrazio očekivanje da će u sledećoj godini dobiti sva tri posla. Kako je naveo, u fabrici se radi proizvodnja 10 plato vagona za prevoz kontejnera koji bi trebalo da budu završeni i budu predati kupcu u Turskoj do kraja godine, a postoje mogućnosti i za potpisivanje ugovora za još 50 takvih vagona. Prema rečima Miljuša, uključivanje u Program oživljavanja srpske vagonogradnje početkom februara ove godine značajno je doprineo upošljavanju proizvodnih kapaciteta kompanije. „Sve investicione opravke Železnice Srbije finansirala je Vlada iz budžeta, a mi smo 2009. i 2010. godine bili isključeni iz tog programa. Početkom ove godine imali smo nešto manje od 100 zaposlenih, a tek uključenjem u Projekat dobili smo poslove. Jedan od njih je i upravo završni remont elektrolokomotive“, rekao je Miljuš.