„Na osnovu tih rezultata dobićemo jasnu sliku koja preduzeća imaju budućnost i iza kojih će stati država, a koja će otići u stečaj ili likvidaciju uz obezbeđivanje socijalnog programa“, izjavio je Ćirić.

On je kao dobar primer naveo Industriju motora Rakovica (IMR) koja je uspela da zaključi veliki izvozni posao i kojoj je Ministarstvo ekonomije obezbedilo povoljan kredit od 100 miliona dinara, ali zbog prinudne naplate je na ivici da zaustavi proizvodnju.

Državni sekretar u Ministarstvu pravde Slobodan Homen izjavio je da su suština problema preduzeća u restruktuiranju u periodu ekonomske krize velika dugovanja koja su se vremenom nagomilala i koja su dobila sudski epilog.

„Ono što je stav države kao i suda u Strazburu jeste da sve presude moraju da budu izvršene ali da je pravo rešenje, s obzirom na okolnosti, da se nađe vremenski okvir u kojem bi ta preduzeća svojim radom uspela da zarađujući prežive i u tom slučaju budu u mogućnosti da izmire dugovanja“, izjavio je Homen.

On je rekao da je u razgovoru sa sindikatima dogovoreno da će se, pozivajući na novi Zakon o izvršenju i obezbeđenju koji omogućuje zastoj na određeni vremenski period, obratiti Vrhovnom kasacionom sudu koji je nadležan za donošenje odluke o odlaganju.

„U slučaju da se, prema stavu Suda u Strazburu, svima odmah sve isplati u istom trenutku najveći broj preduzeća bi otišao u stečaj i ne bi se ništa naplatilo jer ne bi imao ko da plati, a hiljade radnika bi ostalo na ulici. Najbolje naći vremenski okvir u kojem bi ta preduzeća uspela da prežive i da zarade da mogu da plate obaveze“, rekao je Homen.

„Projekat izgradnje beogradskog metroa je na početku i tek predstoje razgovori između naše kompanije i Grada Beograda o mogućem ugovoru“, rekla je Grase u intervjuu agenciji Beta.

Ona je istakla da francuska kompanija koja posluje na svim kontinentima, planira da posluje i u zoni gde do sada nije bila prisutna, na Balkanu, za šta je prava prilika učešće u izgradnji beogradskog metroa.

O projektu metroa u Beogradu ona je govorila u kancelariji u sedištu Alstom transporta u pariskom predgrađu Sen-Uen u kome radi 5.000 ljudi.

Predstavnici vlada Srbije i Francuske i Grada Beograda potpisali su 18. novembra u Beogradu Memorandum o namerama za gradnju metroa u Beogradu, a takav dokument su istog dana potpisali i Grad Beograd i Alstom transport.

Alstom transport je prisutan u više od 60 zemalja i zapošljava 27.000 ljudi. Između ostalog, proizvodi brze i vozove veoma velike brzine (više od 300 kilometara na sat).

Svaki treći voz i svaki četvrti metro u svetu delo su Alstoma, a prošle godine, kako se navodi u promotivnom materijalu kompanije, jedan od njihovih vozova postigao je svetski rekod u brzini od 574,8 kilometara na sat.

Pripreme studija za projekat izgradnje beogradskog metroa, prema rečima potpredsednice za razvoj i strategiju Alstom transporta, rađene su 2007. i 2008. godine, ali je izrada detaljnije studije počela krajem septembra 2011. i radi je francuska inženjerska firma „Ežis“, a finansijer je francuska vlada.

Uloga „Ežisa“ je, prema njenim rečima, da utvrdi potrebe Beograda i uskladi ih sa tehničkom i industrijskom izvodljivošću.

„Počeli smo krajem septembra, a te studije se rade 16 meseci, tako da smo tek na početku i nema puno detalja jer niko u ovom momentu ne zna precizno, ni ja, ni gradonačelnik Beograda, ni tehnički specijalisti, koja će biti konačna definicija projekta“, navela je Grase.

Ona je ukazala da veličinu jednog transportnog sistema određuju studije saobraćaja – koliko po satu i po vozu treba ljudi prevesti i da za sada „izgleda da će to u Beogradu biti nešto oko 14.000 putnika“.

Ona je rekla da će početak izgradnje metroa zavisiti od toga kada će biti postignut dogovor između Alstoma i Grada Beograda, odnosno potpisan ugovor o projektu što će, prema njenim rečima, biti materijalizacija strateškog partnerstva dve zemlje koju su 8. aprila 2010. godine ugovorili predsednici Francuske i Srbije, Nikola Sarkozi i Boris Tadić.

Predviđeno je, kako je rekla Grase, da pregovori beogradske firme koja će rukovoditi izgadnjom metroa i Alstoma traju najviše 24 meseca, a trebalo bi da počnu na kraju prve faze izrade studije izvodljivosti, koja će trajati četiri meseca.

„Ceo projekat se procenjuje na oko milijardu evra, ali to je okvirna procena, a naš deo trebalo bi da bude 40 odsto, što je za Alstrom značajna cifra“, otkrila je Grase.

Očekivanja su, kako je rekla, da Alstom, osim vozova, obezbedi i signalizaciju, elektrifikaciju i šine za beogradski metro, a da u ceo projekat budu uključene i srpske firme.

„Već smo na terenu, zajedno sa ekonomskom misijom ambasade Francuske, pokrenuli popis srpskih preduzeća koja ćemo kontaktirati“, rekla je Grase.

Ona je dodala da Alstom priprema odgovor na javni poziv Železnica Srbije za regionalne vozove (za Koridor 10) što doprinosi nastojanju te kompanije da se pozicionira na Balkanu.

Grase je navela da je Novi Sad još jedna potencijalnu lokaciju za angažovanje Alstoma u Srbiji jer je „jedna pripremna studija pokazala da postoji potreba za nabavkom tramvaja, a novosadski gradonačelnik je izrazio želju“.

To je prvi projekat u Srbiji koji organizovano uključuje privatni sektor u stvaranje povoljnog poslovnog okruženja za nove firme, navedeno je u saopštenju.

Projekat omogućava besplatan kurs preduzetništva za 10.000 građana uz pomoć softvera za učenje na daljinu i stručnu podršku Univerziteta Educons iz Novog Sada. Ideja je da uz pomoć savremenih informacionih tehnologija besplatna edukacija bude dostupna svakom građaninu koji razmišlja o pokretanju posla.

„Kurs predstavlja preduzetnički algoritam čije celine prate faze iz preduzetničke prakse“, rekao je Nenad Penezić, glavni i odgovorni urednik sadržaja kursa i prorektor za nastavu i saradnju s privredom Univerziteta Educons iz Novog Sada. On je objasnio da će građani koji razmišljaju o pokretanju posla tako moći da provere da li imaju kapaciteta da postanu preduzetnici, šta sve moraju da prođu, kako da registruju firmu, koje oporezivanje da odaberu i slično.

Pošto prođu obuku, budući preduzetnici mogu da provere vrednost poslovne ideje prijavljivanjem na konkurs za najbolje poslovne ideje koji je otvoren do 20. septembra. Nagradni fond u ovom trenutku je oko 40.000 evra u formi robe i usluga.

Najbolju poslovnu ideju očekuje besplatno oglašavanje u vozilima javnog gradskog prevoza i oglašavanje na bilbordima, besplatno školovanje na daljinu na smeru preduzetništvo na Univerzitetu Educons, a naoriginalnija poslovna ideja dobiće besplatnu PR-kampanju.

Najboljih 50 dobiće knjigovodstveni softver uz pomoć kog će moći samostalno da vode knjige.

Pravo prijave na konkurs, na www.pokrenibiznis.com imaju i firme mlađe od godinu dana, a za njih Pokreni biznis obezbeđuje popuste, donacije i druge pogodnosti.

Na sajtu će biti dostupne informacije o završnim računima kompanija od 2006. godine, biće moguća analiza konkurencije, praćenje svih promena u preduzeću, navika plaćanja kompanije, funkcija i menadžera, pregled pisanja medija o kompanijama, rekao je na konferenciji za novinare Pavle Vlajčić, direktor Solvent rating kompanije koja je po licenci švedske kompanije Bisnode pokrenula ovaj sajt.

Vlajčić je istakao da će na sajtu klikom moći da se dođe do svih podataka o kompanijama, te da se uradi paralelna analiza sa konkurencijom za 10 do 15 minuta.

On je rekao i da se može proveriti u kojim još kompanijama menadžment neke firme ima funkcije, a najavio je i da će uskoro biti dopstune informacije u kojim sve firmama oni imaju vlasničke udele.

„Servis će kompanijama obezbediti transparentnije i pouzdanije poslovanje i doprineće smanjenju rizika poslovanja“, rekao je Vlajčić.

Cena osnovnog paketa informacija za kompanije u Srbiji iznosiće 250 evra plus PDV godišnje, poslovni paket košta 375 evra, dok su pojedinačni izveštaji 40 evra, rekao je Vlajčić.

On je dodao i da će se na portalu osim podataka o srpskim kompanijama naći i podaci o kompanijama iz Slovenije, Hrvatske, Italije i Nemačke.

Marija Anselmi, član Upravnog odbora Bisnode Švedska rekla je da je Srbija perspektivno tržište, te da je ovo jedan od koraka u naporu da se kompanije u Srbiji približe evropskim standardima u poslovanju.

Potpisivanju ugovora o pokretanju sajta prisustvovao je i ambasador Kraljevine Švedske u Beogradu Krister Aspa, koji je naglasio da u Srbiji do sada posluje već 70 švedskih kompanija.

Kandidate za nagrade mogu nominovati građani, pojedinci, neprofitne organizacije, mediji, PR i marketinške agencije i same kompanije.
Nagrada se već četiri godine dodeljuje kompanijama i preduzećima koja su materijalnom i finansijskom podrškom nekoj društvenoj ili neprofitnoj akciji ili organizaciji i svojim ulaganjima u opšte dobro pomogli reafirmaciju ideje filantropije u svetu odgovornog poslovanja.
VIRTUS nagrada za 2010. godinu biće dodeljena u četiri glavne i dve posebne kategorije: glavna nagrada za doprinos na nacionalnom nivou, nagrada za doprinos lokalnoj zajednici u kojoj kompanija posluje, nagrada za malo i srednje preduzeće, nagrada za podršku najinovativnijem projektu godine.
Biće dodeljena i posebna priznanja: nagrada za dugoročno partnerstvo između poslovnog i neprofitnog sektora i specijalna nagrada za medijski doprinos.
Detaljni uslovi konkursa i prijavni formulari dostupni su na zvaničnoj internet prezentaciji nagrade – www.bcif.org/virtus  .