To je dobar predlog, uzimajući u obzir da preko 90 odsto preduzeća u Srbiji čine mala i srednja preduzeća, u kojima radi preko dve trećine zaposlenih i koja ostvaruju nešto preko 50 odsto BDP, rekao je srpski ministar ekonomije.

Ćirić je istakao da je vlada kroz budžet i određene programe, pokušava da stimuliše preduzetnički duh i da ohrabri ljude koji imaju dobre ideje da osnivaju mala i srednja preduzeća.

Prema njegovim rečima, dobri programi podrške postoje i u uslovima restriktivnog budžeta i krize i daju rezutate.

Ćirić je precizirao da se programi podrške malim i srednjim preduzećima realizuju preko Ministasrtva ekonomije, Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA), kao i Fonda za razvoj.

U Fondu za razvoj, kako je naveo, postoje posebne linije za mala i srednja preduzeća, pogotovo u nerazvijenim ppodručjima.

„Uveren sam da će i sledeća vlada za prirotete imati mala i srednja preduzeća“, rekao je srpski ministar ekonomije.

Ćirić: Zakon o redovnosti plaćanja čeka novu vladu

Ministar ekonomije Srbije Nebojša Ćirić izjavio je danas da će donošenje zakona o redovnosti plaćanja kupljene robe i usluga sačekati novu vladu.

On je novinarima rekao da je Ministarstvo ekonomije Nacrt zakona o redovnosti plaćanja, nakon javne rasprave, uputilo Vladi Srbije u drugoj polovini januara, ali da misli da neće doći na dnevni red sadašnjeg saziva skupštine.

Zakon je jako dobar i dobio je podršku privrede, rekao je Ćirić.

Prema ranijim najavama, Nacrt zakona predviđa obavezu plaćanja robe i usluga u roku od najviše 60 dana, koji će važiti i za privatni i za javni sektor.

Dobitnici sredstava su pobednici konkursa za izradu najboljeg agro biznis-plana koji je organizovao Agrobiznis projekat USAID-a koji će započeti ili poboljšati poslovanje u raznim oblastima poljoprivrede.

Sredstva su dodeljena mladima iz Beograda, Novog Sada, Čačka, Požege, Lajkovca, Srbobrana, Sremskih Karlovaca, Novog Slankamena i Arilja.

Oni će početi sopstveni agrobiznis ili unaprediti postojeći, kao što su gajenje voća i povrća u plastenicima, proizvodnja lekovotog bilja, suhomesnatih proizvoda, proizvodnja ulja od jezgra oraha i koštica šljive i kajsije, proizvodnja kozjeg sira i proizvodnja kandiranog voća.

Direktorka Programa USAID-a za mlade Ivana Janićijević je rekla da se od dobitnika sredstava u ovom ciklusu očekuje zapošljavanje oko 50 ljudi i prihod od oko 240.000 dolara.

“Od dobijenog novca nameravam da kupim staklenik koji će biti izložbeno-prodajni centar za moje proizvode i za cveće kolega iz udruženja Cvet juga“, kazala je ona.

Tanja Petković trenutno ima plastenike površine 900 kvadrata i godišnje proizvodi 100.000 saksija.

Vladimir Vukotić, predsednik Izvršnog odbora Oportunity banke, rekao je prilikom uručenja nagrade da je žensko preduzetništvo nepravedno zapostavljeno. On je dodao da trećinu klijenata te banke čine žene.

Ana Žegarac iz Nacionalne agencije za regionalni razvoj i predsednica komisije koja je odlučivala o izboru „Žene za 5“ je rekla da svako deseto privredno društvo u zemlji vodi žena, što nije dovoljno. „Žene brže, lakše i hrabrije pokreću biznis“, naglasila je ona.

To je prvi projekat u Srbiji koji organizovano uključuje privatni sektor u stvaranje povoljnog poslovnog okruženja za nove firme, navedeno je u saopštenju.

Projekat omogućava besplatan kurs preduzetništva za 10.000 građana uz pomoć softvera za učenje na daljinu i stručnu podršku Univerziteta Educons iz Novog Sada. Ideja je da uz pomoć savremenih informacionih tehnologija besplatna edukacija bude dostupna svakom građaninu koji razmišlja o pokretanju posla.

„Kurs predstavlja preduzetnički algoritam čije celine prate faze iz preduzetničke prakse“, rekao je Nenad Penezić, glavni i odgovorni urednik sadržaja kursa i prorektor za nastavu i saradnju s privredom Univerziteta Educons iz Novog Sada. On je objasnio da će građani koji razmišljaju o pokretanju posla tako moći da provere da li imaju kapaciteta da postanu preduzetnici, šta sve moraju da prođu, kako da registruju firmu, koje oporezivanje da odaberu i slično.

Pošto prođu obuku, budući preduzetnici mogu da provere vrednost poslovne ideje prijavljivanjem na konkurs za najbolje poslovne ideje koji je otvoren do 20. septembra. Nagradni fond u ovom trenutku je oko 40.000 evra u formi robe i usluga.

Najbolju poslovnu ideju očekuje besplatno oglašavanje u vozilima javnog gradskog prevoza i oglašavanje na bilbordima, besplatno školovanje na daljinu na smeru preduzetništvo na Univerzitetu Educons, a naoriginalnija poslovna ideja dobiće besplatnu PR-kampanju.

Najboljih 50 dobiće knjigovodstveni softver uz pomoć kog će moći samostalno da vode knjige.

Pravo prijave na konkurs, na www.pokrenibiznis.com imaju i firme mlađe od godinu dana, a za njih Pokreni biznis obezbeđuje popuste, donacije i druge pogodnosti.

Gordan Velev, koordinator u nevladinoj organizaciji Grupa 484, rekao je da u Srbiji postoji više od 1.000 organizacija različitog pravnog statusa, kao što su nevladine organizacije ili zadruge koje rade po principima socijalnog preduzetništva, u smislu da ograničavaju raspodelu profita i imaju izraženu socijalnu misiju.

Maja Bobić, generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji rekla je da postojanje posebnog zakona nije neophodan uslov za razvoj socijalnih preduzeća u Srbiji, ali da je zajednički zaključak stručnjaka i ljudi koji se time bave, da bi takav zakon trebalo doneti.

Prema njenim rečima, poboljšanje institucionalnog okvira za rad socijalnih preduzeća zahteva izmenu zakona u nekoliko oblasti (zakona o privrednim društvima, zakona o zadrugama, zakona o porezu na dodatu vrednost, zakona o porezu na dobit i zakona o javnim nabavkama), kako bi se definisao njihov specifičan položaj.

Ona se založila i za formiranje radne grupe za tu oblast na nacionalnom niovu, koja će ukupiti predstavnike resornih ministarstava i državnih institucija, civilnog društva i Stalne konferencije gradova i opština.

Darko Božić, član Gradskog veća, rekao je da bi socijalno preduzetništvo regulisati posebnim zakonom, ali i doneti nacionalnu strategiju o socijalnom preduzetništvu.

Božić je rekao da bi zakon o socijalnom preduzetništvu trebalo da precizira povoljniji poreski tretman takvih preduzeća, koja bi trebalo da plaćaju nižu stopu doprinosa na zarade zaposlenih i bili oslobođeni dela poreza na dodatu vrednost (PDV).

On je napomenuo da donošenje takvog zakona nije u nadležnosti Grada, ali da gradska uprava finansijski pomaže pojedinim socijalnim preduzećima, kao što je Lola.

Portal koji Udruženje ima od 8. marta, po nemačkoj licenci, omogućava povezivanje s 1.500 nemačkih firmi kojima upravljaju žene. Te firme iz dve zemlje sarađivaće doprinoseći stvaranju jedinstvene, virtuelne, ženske poslovne mreže.

Udruženje poslovnih žena Srbije postoji 12 godina.