Grad Beograd je u ponedeljak (10. juna 2013. godine) izvršio sva plaćanja prema privrednicima koja nisu bila plaćena u zakonskom roku od 45 dana, saopštilo je Ministarstvo finansija i privrede.
Uprava za trezor je na račun Grada Beograda uplatila pripadajući deo od poreza na zarade u iznosu od 396 miliona dinara.
Taj iznos sredstava Grad Beograd nije mogao da koristi sve dok nije isplaćen i poslednji račun privredi, a u skladu sa Zakonom o ograničenju rokova plaćanja u komercijalnim transakcijama, saopšteno je.
Predsednik Unije poslodavaca Srbije, Nebojša Atanacković, i predsednik italijanske asocijacije „Konfindustria Srbije“ Erik Kosuta (Erich Cossutta) potpisali su danas sporazum o saradnji i privrednom povezivanju.
Potpisivanje sporazuma omogućiće čvršći razvoj saradnje dveju zemalja kako na ekonomskom, tako i na političkom i socijalnom planu, ocenili su potpisnici.
- Radujemo se što će razmena Srbije sa Italijom ove godine biti veća nego sa bilo kojom državom – rekao je Atanacković.
Prema njegovim rečima, saradnja će se ogledati i u zajedničkim poslovima vezanim za radno zakonodavstvo, kao i u nastojanjima da se pronađu partneri u italijanskoj Kofindustriji.
Košuta je naveo da je Italija u Srbiji prepoznala partnera i da njene kompanije nameravaju da se preko srpskog tržišta kreću ka tržištima Rusije i Truske.
- Privilegovan status koji Srbija ima prema tim zemljama za Italiju je interesantan, jer takav status nema nijedna zemlja – naglasio je on.
Kosuta je podsetio da asocijacija koju predstavlja, i čije je sedište u Italiji, broji 140.000 preduzeća i oko pet miliona zaposlenih.
Promet italijanskih preduzeća u Srbiji iznosi nekoliko milijardi evra, rekao je on dodajući da su ove kompanije u našoj zemlji otvorile nekoliko hiljada radnih mesta.
Predstavnici 70 italijanskih kompanija iz oblasti građevinarstva i energetike nalaze se u poseti Srbiji ovih dana, kazao je Košuta i zaključio da će to doprineti unapređenju saradnje privrede dveju zemalja.
Čačanska banka je u četvrtak, 14. februara otpočela sa realizacijom kredita sa subvencionisanom kamatom u skladu sa aktuelnom Uredbom za 2013. godinu. Krediti su namenjeni održanju likvidnosti i finansiranju obrtnih sredstava.
Za razliku od prethodnog programa, subvencionisani krediti nisu namenjeni velikim preduzećima.
Takođe, prema Uredbi za 2013. godinu uslov za dobijanje kredita nije održavanje broja zaposlenih u toku perioda korišćenja kredita.
Krediti se odobravaju u dinarima i uz primenu valutne klauzule, a najviši iznos, iskazan u dinarima, je za preduzetnika i malo preduzeće do 30 miliona dinara, za srednje preduzeće do 200 miliona dinara.
- Interesovanje za subvencionisane kredite je izuzetno veliko, zbog vrlo povoljnih uslova pod kojima se ovi krediti odobravaju. Kamatna stopa za dinarske kredite je referentna kamatna stopa koja trenutno iznosi 11,75%, a za kredite sa valutnom klauzulom je 3,5% na godišnjem nivou. Rok otplate kredita je 18 meseci, od čega je period počeka pet meseci, dok se ostatak duga isplaćuje u 13 mesečnih rata – navedeno je u saopštenju Čačanske banke.
Ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić sastao se danas sa privrednicima iz Katara koji su naveli da su zainteresovani za ulaganje u Srbiju, posebno u oblastima elektronike i građevinarstva.
To je prva delegacija privrednika iz Katara koja je posetila Srbiju, a dodatni motiv bio im je početak uspešne saradnje sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima, saopštilo je Ministarstvo finansija i privrede.
Zainteresovanost za investiranje u Srbiju porasla je i u drugim zalivskim zemljama, zbog dobrog poslovnog ambijenta i otvorenosti Vlade Srbije za ulaganja koja dolaze iz svih krajeva sveta.
Vlada Srbije i Ministarstvo finansija i privrede nastaviće i u narednom periodu da ostvaruju poslovne kontakte sa privrednicima iz celog sveta, jer je naš interes da ostvarimo bolju privrednu saradnju sa svim zemljama i da što više investicija dođe u Srbiju, dodaje se u saopštenju.
Na sednici Nacionalog saveta za privredni oporavak Srbije, danas je ocenjeno da vlada konkretnim kratkoročnim i dugoročnim sistemskim merama mora da pokrene proces reindustrijalizacije zemlje.
Kako se navodi u saopštenju Vlade Srbije, Savet je na sednici raspravljao o predlozima konkretnih mera za rešavanje problema nelikvidnosti privrede i poboljšanju bankarskog sistema u Srbiji.
Ukazano je na neophodnost donošenja koordiniranih mera za unapređenje kreditne aktivnosti banaka na podsticanju proizvodnje i izvoza.
Na sednici, kojom je predsedavao premijer Ivica Dačić, insistirano je na merama za postizanje redovitosti plaćanja, kao i na objedinjavanju sistema javnih nabavki, što bi, kako je rečeno, značajno uticalo na ostvarivanje ušteda, navedeno je u saopštenju.
Član Nacionalog saveta za privredni oporavak Srbije Toplica Spasojević izrazio je očekivanje da bi kratkoročne mere za pokretanje privrednih potencijala mogle biti usvojene najkasnije za mesec i po dana.
Posle sednice Saveta, Spasojević je sinoć za Televizju B92 rekao da očekuje da će se u skupštinskoj proceduri veoma brzo naći Predlog zakona kojim se regulišu zaostala plaćanja države prema privrednicima.
Spasojević, koji je predsednik Udruženja korporativnih direktora, naveo je da su privrednici na sednici Saveta ukazali na neophodnost obezbedjivanje povoljnih kredita kako bi mogli da pokrenu kapacitete i zaposle nove radnike.
- Privrednici su predložili ono što muči sve nas, a to je pokretanje svih proizvodni kapaciteta i aktiviranje potencijala koje Srbija ima. Svi mi znamo gde su ti potencijali, ali nam nedostaje na tom putu i sredstva i neka podrška države u rešavanju nekih problema koje imaju i domaći i strani investitori – rekao je on.
Spasojević je naveo da se to odnosi, pre svega, na „nedostatak jeftinog novca (povoljnih kredita) kojim bi dugoročno mogli da aktiviramo kapacitete, i čime bi mogli da zaposlimo ljude, što je i najveći problem danas u Srbiji“.
- S druge strane (uz povoljne kredite) bi i mogli da budemo konkurentni u odnosu na privrednike iz okruženja, jer ako oni dobijaju (kredite) sa kampatnim stropama od dva i tri odsto, a mi sa sedam odsto devet ili deset odsto nismo nekonkurentni u odnosu na njih – objasnio je on.
Spasojević je rekao da su to „neke naše primedbe koje smo sa bankarskim delo Saveta usaglasili“, dodavši da je sada taj predlog na razmatranju u Narodnoj banci Srbije (NBS).
- Kako stoje stvari, oni (NBS) imaju puno razumevanje i za probleme privrede i ja se nadam da ćemo uskoro izaći i sa konkretnim predlozima – naveo je Spasojević.
On smatra da u smanjenju nelikvidnosti privrede treba „upravo NBS da pomogne komercijalnim bankama smanjenjem obavezne rezerve drugačijim tretiranjem klasifikacije“.
Prema njegovim rečima, onda će i banke imati više sredstava i biće u mogućnosti da pomognu privredi.
- S druge strane, (na sednici Saveta) izašao je i predlog koji će vrlo brzo biti u skupštinskoj proceduri, a on se odnosi na brzinu i efikasnost plaćanja između privrednih subjekata, a gde se pre svega misli na državu – rekao je on.
Spasojević je podsetio da je država danas „najveći čep“, odnosno dužnik u plaćanju, i izrazio očekivanje da će i zakon o toj problematici „vrlo brzo biti u skupštinskoj proceduri“.
- Mi očekujemo da će zakon vrlo brzo biti u skupštinskoj proceduri i da će već od Nove godine biti u primeni – rekao je on, dodavši da se to, pre svega, „odnosi na obaveze koje ima država prema privredi, a i između samih privrednih subjekata“.
Spasojević je naveo da se očeukje „da se deo onih zaduženje koji su napravljeni u međuvremenu izmiri ili na teret budžeta sledeće godine, ili izdavanjem obveznica države na neki duži rok“.
Prema njegovim rečima, veliki problem su i lokalne samouprave, jer kad bi država njima izašla u susret i oni otplatili svoje dugove „ušli bismo u neke malo brže tokove ne bi li se pokrenuo čitav taj mehanizam plaćanja u celoj privredi“.
- To bi popravilo i naš budžet i rast nacionalnog dohotka – rekao je Spasojević, navodeći da se sve mere o kojima se raspravljalo na sednici Saveta mogu podeliti u dve grupe – kratkoročne i dugoročne.
Kratkoročne mere koje mogu da pomognu privrednicima da aktivriju potencijalene ne koštaju mnogo državu i „to treba da se uradi za mesec do mesec i po dana“, smatra on.
- Paraleleno ćemo raditi i na strateškim programima i zakonima… a radićemo i jednu strategiju koja neće biti mnogo komplikovana – rekao je on, dodavši da očekuje da ta strategija „za tri do šet meseci dođe na red za usvajanje“.
„Hipo Alpe Adrija banka“ saopštila je danas da je odobrila ukupno 27 miliona evra subvencionisanih kredita za preduzetnike, mala, srednja i velika preduzeća, u sklopu programa Vlade Srbije za podršku privredi.
Kredite uz subvenciju, preduzetnici i vlasnici malih, velikih i srednjih preduzeća, mogu iskoristiti za održavanje likvidnosti, finansiranje obrtnih sredstava, refinansiranje postojećih kredita u „Hipo banci“, kao i izvoznih poslova. – Klijenti su, u veoma kratkom roku, pokazali veliko interesovanje za ovu vrstu kredita, što ukazuje na činjenicu da postoji volja i mogućnost za značajniji oporavak privrede u našoj zemlji. U skladu sa trenutnim okolnostima, očekujem da ćemo tokom nastupajućeg perioda odobriti još oko 13 miliona evra kredita uz subvenciju – istakao je predsednik Izvršnog odbora banke Vladimir Čupić.
Krediti uz subvenciju odobravaju se u dinarima ili indeksirani u evrima, na 18 meseci, uključujući i grejs period od prvih pet meseci. Kod dinarskih kredita, kamatna stopa jednaka je referentnoj kamatnoj stopi Narodne banke Srbije, a kod indeksiranih u evrima, kamatna stopa na godišnjem nivou iznosi 3,5 odsto, dok je subvencionisana kamatna stopa, pet odsto na godišnjem nivou. Maksimalan iznos kredita za preduzeća i male preduzetnike je 30 miliona dinara, za srednja preduzeća 200 miliona, dok za velika preduzeća 400 miliona, odnosno 600 miliona dinara za izvozne poslove.
„Marfin banka“ podržala je vladin program subvencionisanog kreditiranja preduzeća i preduzetnika putem kredita za likvidnost u cilju ekonomskog oporavka privrede.
Sredstva se odobravaju na 18 meseci sa grejs periodom od pet meseci, po kamatnoj stopi do visine referentne kamatne stope za dinarske kredite 10,5 odsto i 3,5 odsto za dinarske kredite sa valutnom klauzulom.
Maksimalan iznos kredita za preduzetnike i mala preduzeća je 30 miliona dinara, za srednja preduzeća 200 miliona dinara, dok velika preduzeća mogu podneti zahteve za 400 miliona dinara ili 600 miliona dinara za izvozne poslove.
Jednokratna naknada banke iznosi do 0,5 odsto od iznosa kredita.
Odobrena sredstva se mogu koristiti za održavanje likvidnosti, obrtna sredstva, izvozne poslove, refinansiranje postojećih kredita u „Marfin banci“, uz uslov da se ne može smanjivati broj zaposlenih tokom korišćenja subvencije.
Zbog velike zainteresovanosti za subvencionisane kredite za likvidnost, filijale „Marfin banke“ su počele sa prijemom zahteva za odobravanje ovih kredita, navedeno je u saopštenju.
Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) i Erste Bank, povećaće priliv kredita u realni sektor u Srbiji, znači proizvodnju, putem kreditne linije od 10 miliona evra koja će se plasirati mikro, malim i srednjim preduzećima(MMSP).
Takva preduzeća predstavljaju glavni izvor zaposlenosti u privatnom sektoru u Srbiji i daju veliki doprinos ekonomiji zemlje.
Kredit EBRD-a, odobren u okviru linije za zapadni Balkan, poslužiće da se dodatno izađe u susret potražnji privatnih preduzeća za kratkoročnim, srednjoročnim i dugoročnim kreditima.
Najmanje 60 procenata kreditne linije će se upotrebiti za podršku privredi van Beograda.
- Ova kreditna linija će nam obezbediti dodatna sredstva za finansiranje većeg broja kompanija širom Srbije po konkurentnim uslovima, što je veoma važno s obzirom na aktuelne potrebe sektora MMSP - reči su Slavka Carića, predsednika Izvršnog odbora Erste Bank.
Od početka svog poslovanja u Srbiji, EBRD je investirala preko 3 milijarde evra za različite sektore ekonomije Srbije, u ukupnoj vrednosti od oko 6 milijardi evra.
Mala i srednja preduzeća i preduzetništvo, pored investicija, najznačajniji su stub razvoja srpske privrede, izjavila je juče državni sekretar u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja Dragijana Radonjić-Petrović
Od ukupnog broja preduzeća, 99,8 odsto su mala i srednja preduzeća, koja zapošljavaju dve trećine radnika u Srbiji, a njihovo učešće u izvozu je veće od 50 odsto, rekla je ona na konferenciji o finansijskim instrumentima za podršku malim i srednjim preduzećima.
Mala i srednja preduzeća (MSP) čine trećinu ukupnog bruto-domaćeg proizvoda (BDP), što ukazuje na značaj ovog sektora, dodala je Radonjić-Petrović, naglasivši da u budućnosti treba posvetiti još veću pažnju razvoju malog biiznisa.
Radonjić-Petrović je istakla da je jedna od glavnih prepreka za poslovanje MSP pristup finansijama, odnosno skupi krediti koji često dovode do nelikvidnosti tih preduzeća.
„Imamo tražnju za kvalitetnim sredstvima i neophodno je pronaći adekvatne izvore finansiranja koji bi omogućili razvoj MSP u svakoj fazi – od preduzetničkog obrazovanja do osnivanja i početka funkcionisanja preduzeća“, ukazala je Radonjić-Petrović.
Ona je rekla da su budžetska sredstva namenjena podsticaju MSP mala, i izrazila očekivanje da će u narednom periodu 10 do 15 puta biti veća.
Radonjić-Petrović je kazala da je jedan od problema što privrednici često nisu informisani i upoznati sa programima podrške, što ih sputava u korišćenju podsticaja.
