Evropska unija finansira u ovom trenutku dva projekta u Kruševcu u vrednosti većoj od 10 miliona evra, izjavio je juče šef Delegacije EU u našoj zemlji Vensan Dežer

On je rekao da je u lokalni sisitem vodosnabdevanja uloženo više od osam miliona evra, dok je 2,7 miliona evra izdvojeno za proširenje kapaciteta vaspitno-popravnog doma.

Dežer je održao sastanak sa šefova misija država članica EU u Srbiji, a nakon toga razgovarao i sa privrednicima Kruševca.

„Ovde smo kako bismo istražili da li postoje prilike za ulaganje i mogu da kažem da Kruševac može mnogo toga da ponudi u domenu turizma, poljoprivrede i braunflid investicija“, istakao je Dežer.

Susret sa privrednicima Dežer je ocenio kao veoma koristan jer je razgovarano kako da se prevaziđu problemi kruševačkih preduzeća na evropskom tržistu, kao i o procedurama plaćanja.

BEOGRAD – U Srbiji će u narednom periodu različitim projektima biti podstaknuta ekonomska samostalnost žena na selu, najavili su danas predstavnici Uprave za rodnu ravnopravnost Ministarstva rada i socijalne politike.

Direktorka Uprave Natalija Mićunović rekla je u razgovoru sa novinarima da je Uprava definisala tri prioritetne oblasti za naredni period – ekonomsko osnaživanje žena, žene u politici i žene u medijima.
Prema njenim rečima, naredne godine planirano je osnivanje „elektronskih klubova“ za žene na selu, a narednih dana biće raspisan i konkurs za dodelu sredstava za pet preduzetnica koje se bave seoskim turizmom.

Prema njenim rečima, cilj je da se projektima pomogne osnaživanje i ekonomska samostalnost žena na selu a „e klubovi“ će biti ravnomerno i teritorijalno raspoređeni u saradnji sa lokalnim samoupravama.
Projekat će omogućiti opremanje prostorija, obuku za rad na računaru, a cilj je povezivanje sa sličnim klubovima u inostranstvu, edukacija, razmena iskustava, unapređenje uslova života i bolji standard.
Mićunović je ukazala da je briga o rodnoj ravnopravnosti preduslov za svako pravedno i razvijeno društvo, a da veliku ulogu na unapredjenju rodne ravnopravnosti imaju i mediji, koji, pomažu da se iskorene rodni stereotipi.
Ona je ocenila da je dobro što će se na dnevnom redu Vlade Srbije naći usvajanje Protokola o postupanju u slučajevima nasilja nad ženama ističući da će on doprineti i pomoći suzbijanje tog velikog problema.
Mićunović je podsetila da je Zakon o ravnopravnosti polova predvideo i obaveze za političke stranke da još početkom godine donesu plan poštovanja rodne ravnopravnosti unutar stranke.
Prema njenim rečima, do sada su to učinile DS, DSS, SRS i G17 plus.
Istovremeno to je učinilo i 190 kompanija u Srbiji, iako za sada nisu imale tu obavezu, a neke od njih su Metalac, Dijamant Zrenjanin, US Steel Srbija, Erikson…
Na skupu je rečeno da je Srbija ranije imala bolju zastupljenost žena u različitim profesijama i da one sada sporije napredjuju u različitim strukama.
U razgovoru učesnice su se osvrnule i na situaciju u drugim zemljama ukazujući da, na primer, Norveška nema problem sa natalitetom poslednjih godina budući da je omogućen bolji standard i zapošljavanje žena.

Prijava projekata koji će se u 2012. finansirati sredstvima iz Nacionalnog investicionog plana (NIP) počinje danas, najavljeno je iz Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja.

Konkurs je raspisan u petak, objavom u Službenom glasniku, a više detalja o uslovima učešća biće saopšteno sutra na konferenciji za novinare.
O uslovima konkursa i prioritetima NIP u finasiranju projekata u 2012. godini govoriće državni sekretar u Ministarstvu ekonomije zadužen za NIP Milan Đokić.

Nacionalni investicioni plan u 2011. godini kroz različite programe ulaže u nacionalne, regionalne i lokalne infrastrukturne projekte u oblasti saobraćajne, obrazovne, zdravstvene, kulturne i komunalne infrastrukture.
Među projektima koje NIP finasira i kojima upravlja u ovoj godini su izgradnja kardiohiruške klinike u Nišu, program izgradnje vrtića u 15 gradova u Srbiji, izgradnja tri bulevara u Nišu, obilaznice oko Leskovca, regionalnih i većih saobraćajnica u gradovima poput Valjeva, Užica, Čačka, ali i puteva u manjim opštinama, navodi se u saopštenju tog Ministarstva.
Takođe se grade i rekonstruišu sportske školske sale i tereni u 15 gradova i opština, kao podsticaj školskom sportu i razvoju najmlađih građana Srbije.
Značajan je i broj projekata iz komunalne oblasti koji sistemski rešavaju probleme vodosnabdevanja i otpadnih voda.

Ubuduće će kod fondova Evropske unije zajednički konkurisati Udruženje voda iz Portugalije i Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED).

To je potvrđeno potpisivanjem Memoranduma, a tako dobijeni novac će biti korišćen u oblasti radi realizacije projekata u opštinama Srbije.
-Jedan od ciljeva je da se pomogne opštinama da efikasno pripreme projekte i da se lakše i brže obezbede sredstva iz fondova, ocena je Vladimira Čupića, predsednik UO NALED.
Predstavnici Portugalskog udruženja voda, imali su prethodnih dana razgovore sa predstavnicima Srbija voda, Beograd voda, Ministarstva poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede, kao i Ministarstva životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja. Kompanije iz ove zemlje su potvrdile zainteresovanost za ulaganje u vodoprivredu Srbije.

Autor Vladimir Veljković, Izvor Južne vesti PIROT – Sastanak predstavnika Euroregiona Nišava održan je u Slivnici u Bugarskoj. Tema sastanka bilo je definisanje priorotetnih projekata kojima će lokalne samouprave konkurisati kod EU. Prema ranijem dogovoru oblasti iz kojih će biti projekti su – vanredne situacije, eko i etno turizam, zelena energija i energetska efikasnost kao i vanredne situacije. Euroregion Nišava čine sve četri opštine Pirotskog upravnog okruga i pet opština Sofijske oblasti. Na sastanku je prihvaćena ponuda Evropske asocijacije pograničnih evroregiona da se početkom oktobra organizuje zajednička poseta predstavnika srpskih I bugarskih opština najstarijem i jednom od najuspešnijih evroregiona Gronau, kao i posetu Briselu. Sledeći sastanak Evroregiona Nišava biće održan 15. septembra u Pirotu. Očekuje se da na tom sastanku u potpunosti budu definisani projektu koji će biti predstavljeni u Briselu evropskim parlamentarcima.

Evropska investiciona banka (EIB) odobrila je još 25 projekata za opštine i gradove u Srbiji koji će sa više od 1,2 milijarde dinara biti finansirani u okviru programa Nacionalnog investicionog plana i EIB, “Gradimo zajedno”.

Kako je rečeno je Tanjugu u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja, reč je o novim projektima u oblasti saobraćajne infrastrukture, obrazovanja, sporta, kulture, zdravstvene i socijalne zaštite.

U okviru tog programa će ukupno biti realizovano 89 projekta u 47 gradova i opština, čija je vrednost veća od devet milijardi dinara.

Javne nabavke za nove projekte biće uskoro raspisane, kazali su u Ministarstvu.

Izvor: Blic

Beograd — Kroz Program vanredne pomoći građevinskoj industriji odobrena je realizacija 241 projekta za koje će biti izdvojeno 18 milijardi dinara
Odobren je 121 projekat iz centralne Srbije, 110 iz Vojvodine i deset iz Beograda, a do sada je potpisano 190 ugovora o njihovoj realizaciji.
Ministar Oliver Dulić navodi da se država nevoljno pojavljuje u ulozi investitora, ali da bi bez te intervencije “90 odsto građevinskih firmi otišlo u stečaj”.
Među projektima koji će biti finansirani su: most preko Save u Obrenovcu – 1,58 miliona dinara, hala Čair u Nišu za čiju rekonstrukciju će biti izdvojeno 925 miliona dinara, zatim gradski bezen u Pirotu vredan 569 miliona dinara i sportska dvorana u Kraljevu u koju će biti uloženo 450 miliona dinara.

„Plan vlade je da kroz ove projekte pomogne građevinskoj operativi pogođenoj ekonomskom krizom. Tu mislim na projekate pomoći građevini, izgradnji naselja Stepa Stepanović, kao i socijalnih stanova čija će izgradnja početi ove godine. Sve firme koje budu učestvovale u izgradnji biće na vreme plaćene, a time i radnici koji rade za državu“, kaže ministar.

Nemanja Komazec, državni sekretar Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja, na kritike u javnosti da posao države nije da investira već da stvori odgovarajuće uslove kako bi došlo do privatnih investicija, odgovara da ovo nisu objekti komercijalnog tipa.

„Ovde država ne gradi poslovne centre i magacine, već domove kulture, sportske objekte, škole, bolnice… Dakle, radi se o građevinskim objektima od javnog značaja, koji su pod ingerencijom države. Ovim projektom država nije zašla u sferu interesa privatnih investitora“, kaže državni sekretar.

On navodi da bi radovi trebalo da budu okončani najkasnije do kraja sledeće godine. Inače, jedan od uslova za odobravanje projekata bio je i da se pri njihovoj realizaciji koriste domaći građevinski materijali u procentu od najmanje 70 odsto.

Goran Dugandžija, predsednika Grupacije za visokogradnju Privredne komore Srbije, kaže da ukoliko se realiziju svi projekti obećanja o upošljavanju gotovo celokupne građevinske operative nisu nerealna.

(Biznis)

Ministarka za telekomunikacije Jasna Matić pozvala je firme iz Srbije da učestvuju u projektu za razvoj informaciono-komunikacionih tehnologija ukupne vrednosti 115 miliona evra koje finansira Evropska unija (EU) Konkurs će trajati do 1. juna ove godine, a sprovodi se u okviru Programa za podršku sprovođenja zakona i strategija u oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija, podsetila je Matićeva na skupu u Privrednoj komori Srbije. „Prošle godine su naše firme prvi put konkurisale u ovom programu i odobreno su četiri projekta u kojima je učestvovalo sedam firmi“, kazala je Jasna Matić. Ona je istakla da je EU okvir u kome Srbija treba da nađe svoje mesto, a da je sektor telekomunikacija „pravi primer kako Srbija uspešno može da se takmiči u Evropi“. Prema njenim rečima, 2010. je godina kada Srbija treba da napravi odlučujući korak ka članstvu u EU i Projekat podrške sektoru telekomunikacija je jedan od načina da se ta oblast približi evropskim standardima. Program podrške sprovodenju zakona i strategija u oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija jedan je od tri posebna programa Okvirnog programa za konkurentnost i inovativnost, koji traje od 2007. do 2013. godine. Ukupan budzet ICT PSP programa za period od 2007. do 2013. godine iznosi 728 miliona evra.