(Biznis)

Ministarka za telekomunikacije Jasna Matić pozvala je firme iz Srbije da učestvuju u projektu za razvoj informaciono-komunikacionih tehnologija ukupne vrednosti 115 miliona evra koje finansira Evropska unija (EU) Konkurs će trajati do 1. juna ove godine, a sprovodi se u okviru Programa za podršku sprovođenja zakona i strategija u oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija, podsetila je Matićeva na skupu u Privrednoj komori Srbije. „Prošle godine su naše firme prvi put konkurisale u ovom programu i odobreno su četiri projekta u kojima je učestvovalo sedam firmi“, kazala je Jasna Matić. Ona je istakla da je EU okvir u kome Srbija treba da nađe svoje mesto, a da je sektor telekomunikacija „pravi primer kako Srbija uspešno može da se takmiči u Evropi“. Prema njenim rečima, 2010. je godina kada Srbija treba da napravi odlučujući korak ka članstvu u EU i Projekat podrške sektoru telekomunikacija je jedan od načina da se ta oblast približi evropskim standardima. Program podrške sprovodenju zakona i strategija u oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija jedan je od tri posebna programa Okvirnog programa za konkurentnost i inovativnost, koji traje od 2007. do 2013. godine. Ukupan budzet ICT PSP programa za period od 2007. do 2013. godine iznosi 728 miliona evra.

Izvor: Emg.rs

Od početka rada u Srbiji, 2001, Evropska banka za obnovu i razvoj odobrila oko 2,4 milijardi evra različitim sektorima srpske privrede, kroz više od 120 projekata, izjavila danas šefica Kancelarije EBRD-a u Srbiji Hildegard Gaček.

Hildegard Gaček je na predstavljanju izveštaja EBRD-a o tranziciji navela da je ove godine ta međunarodna finansijska institucija Srbiji odobrila skoro 500 miliona evra, kroz 15 projekata, a dok je prošle godine odobreno 425 miliona evra, kroz 14 projekata.

Ona je najavila da bi, posle određenih zakonskih izmena, EBRD naredne godine trebalo da počne da izdaje dinarske obveznice u Srbiji, a tako prikupljena sredstva bi kroz zajmove bila ponuđena srpskim preduzećima. Ona kaže da bi to bio jedan od instrumenata koji bi ojačao dinarsko tržište kapitala i dodala da bi Srbija, posle Rusije, Poljske i Rumunije, trebalo da bude četvrta zemlja u kojoj će EBRD izdavati obveznice.

Prema njenim rečima, prioritet EBRD-a je podrška gradnji infrastrukture u Srbiji, posebno Koridora 10. Ta institucija aktivna je i u finansijskom sektoru, pošto je pružila podršku značajnom broju banaka, ali i u energetskom sektoru i u poljoprivredi.

Iako je Srbija iz fondova Evropske unije koji su namenjeni istočnoevropskim zemljama u poslednje dve godine povlačila više novca nego ranije, sagovornici „Novca” kažu da domaća mala i srednja preduzeća jedva koriste 20 odsto tih mogućnosti. Osnovni problemi su nizak kapacitet firmi za samostalno konkurisanje za projekat i nedostatak kadrova sposobnih da naprave biznis plan po evropskim standardima. Za sada potpuno su iskorišćeni jedino krediti koje EU odobrava preko Narodne banke Srbije, a za koje se konkuriše kod poslovnih banaka po jednostavnijoj proceduri.

Veliki problem je nedostatak stručnih ljudi koji mogu da napišu projekat, sada je pravo vreme da se sprovede edukacija

Prema podacima beogradske Kancelarije za evropske integracije, od 2007. do 2013. godine za kandidate i potencijalne kandidate za članstvo u EU iz evropskog fonda je izdvojeno 11,5 milijardi evra. Od tog novca Srbiji je namenjeno 1,4 milijarde, što je oko 200 miliona evra godišnje. U istom periodu za zemlje koje su članice EU za projekte je odvojeno čak 30 puta više novca, oko 350 milijardi evra.

Ovaj fond nije zamišljen kao direktna pomoć firmi, već treba da doprinese razvoju određenog sektora. Međutim, firme posredno imaju koristi. Kada se raspišu tenderi za Instrumente za pretpristupnu pomoć (IPA), kompanije iz Srbije mogu da konkurišu, primera radi, za nabavljanje opreme, radove ili konsultantske usluge i u zemljama regiona, a ne samo u Srbiji.

Naš sagovornik smatra da je veliki problem ako preduzeće u svojim redovima nema ljude koji su u stanju da stupe u kontakt sa evropskim firmama. I prikupljanje papira potrebnih za tender komplikovanije je nego što zvuči, a dodatno otežava što je sva dokumentacija na engleskom jeziku.

Sektorski gledano, u Srbiji se najmanje evropskog novca koristilo za razvoj obrazovanja, a ništa bolje nisu prošli ni poljoprivrednici niti zanatlije i sitni preduzimači.

„Obrazovanje nije iskoristilo ni 20 odsto evropskih sredstava, a zanatlije i sitni preduzimači nisu bili organizovani. Nije imao ko da im pripremi projekte da bi uopšte konkurisali. Dešavalo se i da državne nadležne institucije informišu zanatlije nedelju dana pred konkurs, što nije ni blizu dovoljno da pripreme sva dokumenta. Veliki problem u Srbiji je nedostatak stručnih ljudi koji mogu da napišu projekat. Sada je pravo vreme da se sprovede edukacija, da ne bi bilo kasno“, poručuju iz Unije poslodavaca Srbije (UPS).

Slovenci su, primera radi, za tri meseca u svim opštinama obučili ljude da naprave projekat koji bi odgovarao evropskim standardima.

Evropska investiciona banka (EIB) je procenila da Srbija pre krize nije bila dovoljno aktivna kada je reč o zajmovima, ali su u 2009. aktivnosti buknule i dato je 49 različitih zajmova za saobraćaj i 33 za finansijski sektor.

„Srbiji je ove godine odobren zajam od 60 miliona evra, a prioriteti su saobraćaj, infrastruktura i školski program. Novac se mora usmeriti na modernizaciju kako bi se uklopili sa standardima EU”, rekao je Andreas Beikos iz EIB-a na nedavno održanoj konferenciji u Beogradu.

Preduzeća iz Srbije već tri godine mogu direktno da konkurišu za dva programa EU, za sve komponente Sedmog okvirnog programa za istraživanje i razvoj (FP7) i prve dve komponente Okvirnog programa za konkurentnost i inovativnost (CIP).

„Da bi uspešno konkurisala za sredstva FP7 i CIP, domaća preduzeća bi trebalo da procene realno svoje mogućnosti. Šanse su daleko veće ako firme imaju partnere iz Evrope. Prilikom apliciranja treba strogo poštovati sve uslove i zahteve Evropske komisije i sve procedure tokom realizacije projekta. Budući da je reč o novcu evropskih poreskih obveznika, projekti koji ‘prolaze’ su oni koji doprinose razvoju čitave Evrope, a ne samo lokalnom ili regionalnom razvoju u okviru određene zemlje”, kaže Nataša Kecman iz Biroa za saradnju sa EU pri Privrednoj komori Srbije (PKS).

Kako sada stvari stoje, već nekoliko godina unazad, pojedine evropske države i institucije, ostavljaju sredstva na upravljanje Narodnoj banci Srbije (NBS), da bi preko poslovnih banaka tim novcem kreditirala mala i srednja preduzeća i preduzetnike (MSPP).

Srbija je od Evropske investicione banke tražila četvrti po redu zajam, ovoga puta od 250 miliona evra, za kreditiranje MSPP-a i lokalne samouprave, izvozno orijentisanih i preduzeća u oblasti autoindustrije i medija. EIB je za projekte MSPP već odobrila tri „Apeks globalna zajma” ukupne vrednost oko 310 miliona evra.

Iz Revolving fonda Evropske agencije za rekonstrukciju (EAR) do avgusta je korišćeno oko 56,3 miliona dolara za nabavku opreme i mašina za proizvodnju, izgradnju objekata i za smeštaj proizvodnih kapaciteta. Preduzeće koje aplicira za ovaj novac treba da pokrije 20 odsto vrednosti projekta iz sopstvenih izvora, dok za obrtna sredstva može da koristi najviše 20 odsto odobrenog kredita. Suma na koju preduzeće može da računa kreće se od 20.000 do 200.000 evra, s kamatom koja obuhvata tromesečni euribor ili libor plus 3,25 odsto, a rok otplate je do pet godina.

Kreditna linija Italije omogućava srpskim malim i srednjim preduzećima i komunalnim preduzećima da najmanje 70 odsto novca utroše za nabavku opreme, rezervnih delova, tehnologije i industrijskih licenci italijanskog porekla, dok najviše 30 odsto kredita može da se upotrebi za kupovinu obrtnih sredstava i robe u Srbiji. Svota na koju mogu da računaju je između 50.000 do 100.000 evra, s fiksnom kamatom od 4,9 odsto. Otplata bi počela posle dve godine na rok od osam godina. Ovaj novac će biti na raspolaganju preduzećima još četiri godine, a uskoro će Italija odobriti i nova sredstva od 30 miliona evra.
Za finansiranje novih investicija i obrtnih sredstava u nišavskom regionu pogodan je Program lokalnog ekonomskog razvoja na Balkanu (LEDIB), za koji je Danska još pre dve godine odvojila oko dva miliona evra.

(BIZNIS)

Pro kredit banka je u poslednjih devet meseci svojom kreditnom podrškom omogućila realizaciju više od 2.600 razvojnih projekata u Srbiji, u vrednosti od oko 50 miliona evra, izlazeći u susret potrebama domaće privrede
- Zahvaljujući tome, veliki broj malih i srednjih preduzeća (MSP) unapredio je poslovanje, investirao u otvaranje novih proizvodnih pogona i radnih mesta – navodi ta banka.
Kako je kazao član Izvršnog odbora Pro kredit banke Dejan Janjatović, razvojni planovi MSP i preduzetnika su u proteklom periodu najvećim delom bili usmereni na nabavku novih proizvodnih mašina i opreme, modernizaciju voznog parka, ali i proširenje njihovog poslovnog i proizvodnog prostora.
- U želji da doprinese stabilizaciji i daljem razvoju poslovanja domaćih preduzeća Pro kredit banka je od početka ove godine investirala više od 175 miliona evra u sektor MSP i preduzetnika u Srbiji – naglasio je Janjatović i dodao:
- Iako se veliki broj preduzeća i dalje susreće sa istim izazovima koji su obeležili i 2009, spremnost domaćih privrednika da investiraju u dalji razvoj svog poslovanja beleži postepen rast. Značajna potvrda je i činjenica da je ProCredit banka, zahvaljujući velikom interesovanju preduzeća, ali i ozbiljnosti njihovih investicionih projekata, samo u prvih devet meseci ove godine odobrila kredite za razvoj čiji je iznos za oko 23 odsto veći od ukupne vrednosti investicionih kredita koje smo isplatila tokom istog perioda prošle godine – kazao je on.
Banka je najavila da će i ove jeseni nastaviti intenzivnu podršku razvoju domaće privrede, sa povoljnim biznis kreditima za razvoj, unapređenje likvidnosti i nabavku obrtnih sredstava, kao i specijalnu ponudu biznis kredita za refinansiranje, namenjene svim zainteresovanim preduzećima i preduzetnicima.

Izvor: Tanjug

Ministarstvo za Nacionalni investicioni plan (NIP) raspisalo je danas konkurs za projekte koje će finansirati u 2011. godini, a ministarka Verica Kalanović pozvala je predstavnike opština i gradova, koji imaju jasnu viziju infrastrukturnog razvoja, da se prijave i traže novac.
Konkurs će biti otvoren do 1. novembra, a ministarka je najavila da će kod odobravanja projekata biti strožiji uslovi nego što su bili za ovu godinu, kao i da će budžet NIP-a u 2011. biti najmanje 30 odsto veći nego što je ovogodišnji, koji bez kredita međunarodnih finansijskih institucija iznosi 15,5 milijardi dinara.
„Projekti koji imaju kompletno spremnu projektnu dokumentaciju počeće da se finansiraju već početkom 2011. godine“, rekla je Kalanovićeva za Tanjug.
Opštine i gradovi bez potpuno spremnih projekata, prema njenim rečima, biće podržani u prvom delu godine kakao bi dobili kvalitetnu projektnu dokumentacija da bi njihova realizacija mogla da počne u drugoj polovini 2011.
„Istinski želim da budućnost Srbije i dece koja u njoj žive izgleda drugačije, a uslov za to je da se poboljša infrastruktura“, istakla je Kalanovićeva, dodajući da je konkurs NIP-a šansa za nerazvijene opštine koju treba da iskoriste.
Ona je navela da će se strožije utvrđivati šta su prioriteti u čemu će jedan od glavnih kriterijuma biti broj korisnika, odnosno, da će prioritet imati projekti koji istovremeno utiču na ekonomski razvoj opštine i zadovoljavaju potrebe građana.
„Očekujem da će u sledećoj godini biti veći budžet NIP-a, zato što smo prolazeći kroz ekonomsku krizu videli šta je sve ono što su efekti ulaganja u kapitalne projekte“, rekla je ministarka.
Razvojem infrastrukture, ističe Kalanovićeva, mogu se privući investitori, koji traže dobre puteve i komunalnu opremljenost, a svaki dinar uložen kroz NIP se višestruko vrati kroz zapošljavanje domaće operative i povećavanje broja radnih mesta.