Proradila je Industrija motora u Rakovici. Bruje mašine u nekada moćnom IMR-u. Radi se, istina, zasad sa desetak odsto stare snage. Početak kraja ili nova šansa? Šta god da je proizvodnja se zahuktava. Traktori i motori izvoze se na tradicionalna tržišta kao što je Egipat, ali idu i za Etiopiju, Bosnu… Livnica ima sve više posla. Istina, jedan od razloga je propast fabrike odlivaka u Zemunu, livnice u Ralji, skromnog rada livnice „Lola” u Železniku… Važno je da je zadimio odžak ponovo. Jednima omrklo, drugi nazreše zoru, a Rakovičani ponovo pomalo kašlju.

– U fabrici je ostalo 850 radnika. Odoleše tranziciji. Obrnemo godišnje oko 20 miliona evra. Čak 65 odsto proizvoda ode u izvoz – kaže Zoran Radisavljević, generalni direktor IMR-a, fabrike koja je 88 odsto u društvenom vlasništvu i vodi se kao jedna od firmi u restrukturiranju.

Zbog takvog statusa, kaže Radisavljević, nema pomoći od SIEPE, Agencije za osiguranje i finansiranje izvoza, komercijalnih banaka, jer smo nesolventni. Pomoći nema ni Fonda za razvoj. Njegovim Statutom onemogućeno je da firma koja ima više od 30 odsto društvenog kapitala dobije kredit, pomoć!

Radnici i poslovodstvo ove firme ponosni su na činjenicu da je kompletan proizvod „made in Serbia”. Kažu – nismo mi „šrafciger” industrija. Oko 200 preduzeća, dobavljača, sa kojima sarađuje IMR dobilo je oko 1,2 milijarde dinara. Nema dugova za isporučen materijal, delove, farbu, alate…

– U Srbiju je ušlo iz Etiopije preko akreditiva 12 miliona evra. To niko nije primetio. Za stare dugove skinuta su nam dva miliona, kaže Radosavljević i dodaje da je to bila suma od oko 200 miliona dinara za zaostale plate iz 1998, 1999. godine. Dakle iz prošlog veka. Odlukom suda još se sa računa skidaju ti zaostali dugovi, ostalo je manje od 100 miliona dinara da se isplati i kraj.

Sve ostalo je dug državi za penziono i socijalno osiguranje.

Afrika je tržiše na kojem je traktor iz Rakovice i dalje konkurentan. Na tom se tržištu vodi borba sa sličnim mašinama iz Kine i Indije, ali se naš pokazao kvalitetnijim.

Radosavljević očekuje da Ministarstvo za privredu i finansije pomogne kako bi livnica manje zagađivala okolinu. Proizvodnja se podiže, kaže, i pokazuje izveštaj o tome šta je juče tu odliveno. Ako i Industrija motora i traktora na Novom Beogradu počne da radi biće posla za dve smene u livnici.

– Jasno nam je da nema para za velika tehničko-tehnološka osvajanja. Ali, tržište traži nove, ekološki poboljšane motore. Zbog toga smo i mi u potrazi za strateškim partnerom. U kontaktu smo sa najvećim proizvođačima u svetu poput „Perkinsa”, sa dva najveća instituta AVL u Gracu (Austrija) i „Rikardo” u Engleskoj. Ipak, ni domaću pamet nikako ne treba olako potcenjivati, jer možda smo i sami sposobni da razvijemo dobre ekološke motore – kaže Radisavljević.

U pogonima IMR- a nema gužve kao nekada, na jednom staklu poster Ratka Mladića, na drugom „Partizan”.

– Neka kače šta hoće. Samo da rade – kaže Dragan Simić, izvršni direktor. – Evo sad smo „skinuli” 20 motora za IMT, a kapacitet nam je 50 dnevno. Radili smo i radilice za „Perkins”, ali ni oni nisu što su bili. Kupio ih je „Katepilar” – kaže Simić i pokazuje pogone i mašine koje su spremne za zamenu.

Prosek starosti radnika u pogonima je oko 55 godina. Većina ima i 30 godina staža. Prosečna plata je oko 38.000 dinara. Isplata je uredna. Svakog prvog i 15. u mesecu.

Žikica Stanković radi za „mofros strugom”, kaže, odavno je došao sa Kosova. Za mašinom je 38 godina. Ne žali se, ima posla i veruje da još može lepo da se radi.

Čudo je, konstatuju drugi radnici, od političara slušamo da je šansa Srbije u poljoprivredi, a za to kao da traktori nisu potrebni.

table class=“DocumentBody“ cellspacing=“0″ cellpadding=“0″

KRUŠEVAC, Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza,  SIEPA, odobrila je od 2006. godine 252 miliona evra podsticajnih sredstava za 222 projekata, čija je ukupna vrijednost 1,4 milijarde evra, rekao je u Kruševcu savjetnik za strane investicije Filip Kuntić.

Prema njegovim riječima, na ovaj način otvoreno je 44.000 radnih mjesta.
Kuntić je na skupu o obnovljivim izvorima energije, koji je organizovao Centralno – evropski Forum za razvoj (CEDEF), rekao da se oko 60 odsto odabranih projekata odnosi na domaće kompanije, iako se uglavnom smatra da podsticajna sredstva dobijaju inostrani investitori.
Kuntić je, govoreći o kriterijumima za dodjelu bespovratnih sredstava, kazao da je za tri grupe opština u Srbiji neophodno da investitor  uloži million evra i zaposli minimum 50 radnika, dok za četvrtu grupu nerazvijenih opština, ulaganje može biti i 500. 000 evra.
Podsticaji po novootvorenom radnom mjestu, podsjeća Kuntić, iznose od 4.000 do 10.000 evra.
„Osnovni kriterijumi na osnovu kojih SIEPA vrši ocijenjivanje su reference investitora, održivost investicije, učešće novih tehnologija, efekti investicija na ljudske resurse, obim izvoza i efekti investicija na razvoj opštine“, rekao je savjetnik za strane investicije.
On je objasnio da se 25 odsto sredstava dobija po zaključenju kupoprodajnog ugovora i zakupa zemljišta, 10 odsto po dobijanju građevinske dozvole i još 25 odsto po dobijanju upotrebne dozvole, dok posljednja tranša dolazi po ostvarenju pune zaposlenosti.
Kada je riječ o stranim ulaganjima, Kuntić je primjetio da oko 80 odsto novih investicija dolaze iz već postojećih i kao primjer naveo “Gorenje”, koje sada ima tri proizvodna postrojenja u Srbiji. Tanjugbiz.rs