Javni dug Srbije smanjen je u aprilu za 309 miliona evra, na 19,08 milijardi evra, i kao rezultat razduživanja države, učešće javnog duga u bruto domaćem proizvodu palo je na 56,1 odsto, saopštilo je Ministarstvo finansija i privrede.

Srbija se u aprilu razdužila prvenstveno zahvaljujući prevremenoj otplati polovine duga prema Londonskom klubu poverilaca, čime je izvršena jedna od najboljih operacija restruktuiranja državnog duga još od 2006. godine, kada je, takođe, na inicijativu ministra Mlađana Dinkića, prevremeno otplaćen veliki deo duga prema Svetskoj banci.

Značajno razduživanje u aprilu izvršeno je i na domaćem finansijskom tržištu, gde je otplaćeno 39 milijardi dinara duga po osnovu ranije emitovanih hartija od vrednosti. Razduživanje Srbije doprinelo je daljem padu kamatnih stopa i rastu poverenja u državne obveznice, kako na domaćem, tako i na međunarodnom tržištu kapitala.

I u narednom periodu Ministarstvo finansija će koristiti jeftinije kredite da bi otplatilo skuplje zajmove iz prošlosti.

Vlada će preduzimati i druge aktivnosti na smanjivanju učešća javnog duga u BDP-u, pri čemu će najznačajnije biti mere na jačanju domaće privrede i izvoza, kao i svođenje budžetskog deficita u održive okvire, kroz eliminisanje neproduktivnog trošenja države na svim nivoima i reformu javnog sektora, navodi se u saopštenju.

Ministar energetike u Vladi Ruske Federacije Aleksandar Novak izjavio je danas da će obim ruskih investicija u ekonomiju i privredu Srbije dostići milijardu dolara.

Novak je, posle potpisivanja ugovora o isporuci ruskog gasa Srbiji, ocenio da je zadatak mešovitog rusko-srpskog komiteta koji vode on i srpski ministar rudarstva Milan Baćević, unapređenje saradnje dve zemlje u oblasti nafte, gasa, električne energije, agrara, kulture i drugih oblasti.
- Postoje jasne perspektive za povećanje robne razmene dve zemlje – primetio je ruski ministar.

Premijer Ivica Dačić dodao je da Novaku i Baćeviću želi da dostignu cilj koji su postavili on i tadašnji ruski ministar za vanredne situacije Sergej Ssojgu 2008. godine – da u narednih 10 godina bude udvostručen obim robne razmene dve zemlje.

(Biznis) Gajenje borovnice predstavlja veliki potencijal Srbije, koja bi ukoliko se poveća površina pod zasadima, mogla da postane jedan od vodećih proizvodajača tog voća u Evropi, izjavio je juče predsednik Nacionalnog udruženja „Srpska borovnica“ Aleksandar Leposavić Borovnica se kod nas gaji šest godina i trenutno je pod zasadima oko 90 hektara, rekao je Leposavić i dodao da bi Srbija mogla postati jedan od vodećih proizvodača „plodova zdravlja“ u Evropi ukoliko se nastavi trend povećanja površina pod zasadima i to na godišnjem nivou od 50 hektara. To su male površine kada se poredi sa evropskim i svetskim okvirima, rekao je on i ukazao da je Španija sa 500 hektara zasada jedan od lidera u proizvodnji borovnica u EU. Srpski proizvodaci borovnice su u prednosti u odnosu na poljske, nemacke ili španske, kazao je Leposavić novinarima i dodao da se prednost ogleda u tome što domaća borovnica dospeva na berbu posle španske, a pre borovnice iz Poljske i Nemačke, tako da ima potencijal da pokrije vremensku prazninu na tržistu. „Visoke izvozne i cene borovnice na domaćem tržištu – od pet do devet evra po kilogramu, i količine koje se mogu proizvesti u Srbiji su i potencijal za izuzetno visok devizni priliv“, rekao je on. Proizvodnja borovnica u Srbiji ima dobru perspektivu, dobro se plasira na tržišta Austrije, Holandije i Nemačke, kazao je predsednik udružejna i dodao da i u Rusiji postoji interesovanje za srpskom borovnicom. Ove godine domaći proizvodači očekuju prinose od 10 do 15 tona po hektaru, što bi značilo bruto-prihod od 45.000 evra po hektaru. Leposavić je ukazao da problem za širenje i intenziviranje proizvodnje borovnice u Srbiji predstavljaju prilično skupe sadnice koje se uvoze, zbog čega početna investicija za podizanje zasada dostiže i do 25.000 evra. Predsednik udrženja je izrazio žaljenje što su proizvođači borovnice u Srbiji uglavnom „prepušteni sami sebi“ i što visina državnih podsticaja „nije dovoljna“. Dodao je i da u Srbiji ne postoji kulutra potrošnje borovnice.

(Biznis)

Predsednik Saveta stranih investitora (FIC) Ćel Morten Jonsen rekao je da postoje signali da će u 2011. u Srbiju doći novi investitori u različitim oblastima industrije

„Nadam se da će posao koji je Savet stranih investitora uradio zajedno sa Vladom Srbije na poboljšanju uslova poslovanja biti dovoljan da se ti ulagači odluče da dođu u Srbiju“, kazao je on.
Jonsen je kazao i da se Savet stranih investitora nada da će kroz dijalog sa Vladom Srbije biti podignuta svest o hitnosti smanjenja komplikovanih birokratskih procedura sa kojima se suočavaju domaći i strani investitori, kao na primer, onih vezanih za dobijanje raznih dozvola za gradnju.
„To je neophodno da bi investitori mogli da donose svakodnevne odluke koje za posledicu imaju otvaraje novih radnih mesta“, kazao je on, dodajući da je Srbija prema nekim od uslova poslovanja dobra u poređenju sa drugim zemljama regiona, ali je veoma loša u izdavanju dozvola.
Savet stranih investitora u Srbiji okuplja više od 120 kompanija članica, koje su uložile više od 11,6 milijardi evra i imaju više od 69.000 zaposlenih u Srbiji.
Političari u Srbiji bez obzira na to kojoj stranci pripadaju, istakao je Jonsen, trebalo bi da zaborave na politiku, okupe se i zajedno reše te probleme u što kraćem roku, jer će i druge države povećati efikasnost u privlačenju investicija.
Kako je naglasio, neophodno je i da se obezbedi predvidivost uslova poslovanja i predvidovost pri promenama akciza i poreza.
Jonsen je ocenio da je u Srbiji urađeno mnogo dobrih stvari za održanje makroekonomske stabilnosti i da je vidljiva želja da se kontroliše i snizi inflacija. „Ti stabilizujući faktori su veoma važni“, kazao je on.
Jonsen je naveo de se u narednoj godini može očekivati veći nivo direktnih stranih investicija nego u 2010. godini, zbog prodaje Telekoma Srbije.
„Prodaja Telekoma Srbije je tolika da će sama podići nivo direktnih stranih investicija u narednoj godini“, istakao je, ali je dodao da je mnogo važnije za privalčenje većeg broja investitora to kakvi su uslovi za razvoj poslovanja.
Jonsen je kazao da ne vidi nijedan razlog za značajne promene kreditnog rejtinga Srbije, kratkoročno gledano.
Kako je ocenio, za mnoge investitore poboljšanje rejtinga za jedan zarez ne bi predstavljalo veliku razliku pri odlučivanju o ulaganju, ali da bi bilo dobro svako poboljšanje rejtinga kao potvrda da su makroekonomska i mikorekonomska situacija u Srbiji na pravom putu.
„To bi bio znak poverenje u sistem u Srbiji, ali ne i rešenje svih pitanja“, istakao je predsednik Savet stranih investitora (FIC) u Srbiji Ćel Morten Jonsen, koji je i generani direktor Telenora u Srbiji.

(Biznis)

Srbija je tek u drugom i trećem kvartalu počela da se oporavlja od negativnih uticaja svetske privredne krize i da beleži minimalni ekonomski rast, ali su, ako se analizira bilans tekuće godine, pad direktnih stranih investicija i dvocifrena inflacija ostali najveći izazovi domaće privrede

Godinu za nama obeležili su i početak podele besplatnih akcija građanima i isplata po 1.700 dinara za oko 4,5 miliona građana Srbije, početak izgradnje oko 110 kilometara autoputa na severnom kraku Koridora 10, od Novog Sada do Horgoša.
U protekloj godini uspešno su završene tri revizije tekućeg stend baj aranžmana s Međunarodnim monetarnim fondom, osnovano je zajedničko železničko preduzeće „Kargo 10″ između Srbije, Hrvatske i Slovenije, a kurs dinara oscilirao je između 95 i 107 dinara za jedan evro.
Srpska valuta bila je najjača 4. januara, kada je zvanični srednji kurs evra bio 95,9679 dinara, a najslabija 4. novembra, kada je evro vredeo 107,5216 dinara. Da bi sprečila velike dnevne oscilacije kursa, Narodna banka Srbije je po potrebi intervenisala na međubankarskom deviznom tržištu i do sada ukupno prodala 2,519 milijardi evra i kupila 226, 5 miliona evra.
Na samom početku 2010. za oko 4,5 miliona građana je obezbeđeno po 1.700 dinara iz privatizacionog fonda i oni koji su se prijavili za besplatne akcije dobili su po pet akcija NIS-a, ukupne nominalne vrednosti 2.500 dinara.
U martu su Srbija i Bugarska potpisale sporazum o izgradnji gasovoda između dve države, u dužini od 180 kilometara, na trasi Niš – Dimitrovgrad – Dubnica.
Guverner NBS Radovan Jelašić tada je podneo ostavku iz ličnih razloga, a već pocetkom jula predsednik Srbije Boris Tadić predložio je Dejana Šoškića za novog guverenera centralne banke, koga je parlament izabarao 28. jula.
Južnokorejska kompanija „Jura korporejšn“ kupila je na licitaciji imovinu preduzeća „Zastava elektro“ u Rači za gotovo tri miliona evra, a već u avgustu počela je u Nišu izgradnju fabrike auto-kablova koja će proizvodnju početi maja 2011. i zaposliće najmanje 1.500 radnika.
U junu je ozvaničen početak modernizacije Rafinerije Pančevo vredne 500 miliona evra, koju će sprovesti Naftna kompanija Srbije.
Početkom jula potpisan je Ugovor o izgradnji dela autoputa Beograd – južni Jadran na budućem Koridoru 11, na deonici od Lajkovca do Uba, a krajem meseca su počeli pripremni radovi u Nepričavi kod Lajkovca.
U blizini beogradskog naselja Galenika postavljen je kamen-temeljac za „Most prijateljstva“ preko Dunava od Zemuna do Borče, u čiju će izgradnju biti uloženo170 milona evra, a projektovanje i izgradnja poverena je investitorima iz Kine.
U julu je isplaćena i jednokratna pomoć od 5.000 dinara zaposlenima u javnom sektoru čija je neto plata manja od 50.000 dinara, a u istom mesecu u kragujevačkoj fabrici „Fijat automobili Srbija“ počela je izgradnja energetskog bloka površine 8.000 kvadratnih metara.
Srbija, Hrvatska i Slovenija potpisale su u Beogradu Deklaraciju o osnivanju zajedničkog železničkog preduzeća „Kargo 10″, a na Staroj planini, krajem jula, potpisani su sporazumi sa španskim kompanijama „HG hotels“,“Sol melija“ i investicionim fondom „Sigma kapital“, o učešću u izgradnji šest hotela na jabučkom ravništu, sa ukupno 900 ležajeva.
Ovogodišnji rod pšenice u Srbiji procenjen je na oko 1,6 miliona tona, što je dovoljno za domaće potrebe i izvoz, a rod kukuruza bio je rekordnih sedam miliona tona, sa tržišnim viškom od dva miliona tona. U avgustu je počela višemesečna nestašica mleka, a kao razlozi navođeni su smanjenje stočnog fonda i monopolski položaj pojedinih kompanija, dok su primarni proizvođači mleka tražili povećanje otkupne cene.
Zbog toga je reagovao i premijer Mirko Cvetković, koji je naredio hitnu akciju nadležnim ministarstvima i inspekcijskim službama na sprečavanju pokušaja stvaranja veštačkih nestašica životnih namirnica na tržištu u Srbiji.
U septembru, Republička direkcija za robne rezerve intervenisala na tržištu sa 5.000 tona jestivog ulja kako bi se sprečio rast cene tog proizvoda u maloprodaji.
Na području beogradske kasarne „4. juli“ počeli su pripremeni radovi za izgradnju 4.578 jeftinih stanova. Gradnja je počela u oktobru, a stanovi bi trebalo da budu useljeni do kraja 2012. U septembru je potpisan Sporazum o izgradnji nove fabrike auto delova u Subotici, u koju će biti investirano 11,2 miliona evra i zaposleno najmanje 330 radnika.
Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) i Elektroprivreda Srbije potpisali su ugovor o kreditu od 40 miliona evra koji će biti iskorišćen za nabavku i instalaciju modernih brojila za daljinsko očitavanje utrošene energije.
Pušten je u saobraćaj novi most preko Save kod Sremske Rače, dugačak 440, a širok 11 metara.
U Termoelektrani „Kostolac B“ pušten je u rad novi sistem za prikupljanje, odlaganje i transport pepela i šljake, koji će sprečiti zagađenje životne sredine, a u koji je uloženo 35 miliona evra.
„Železnice Srbije“ i EBRD potpisali su ugovor o zajmu od 100 miliona evra za rehabilitaciju 112 kilometara magistralnih pruga na raznim deonicama na Koridoru 10 i nabavku oko15 najsavremenijih višesistemskih električnih lokomotiva.
Potpisan je i ugovor između Evropske investicione banke i „Puteva Srbije“ o kreditu od 40 miliona evra za izgradnju obilaznice oko Beograda, od Orlovače do Avalskog puta, u dužini od 5,4 kilometara.
Skupština Srbije izglasala je Zakon o zaštiti potrošača. Primenom tog akta biće ispunjeni evropski standardi i u njega je ugrađeno svih 15 ključnih evropskih direktiva.
Penzionerima koji mesečno primaju manje od 30.000 dinara isplaćena je jednokratna pomoć od 5.000 dinara.
U Rudarskom basenu „Kolubara“ je pušten u rad revitalizovani bager za otokopavanje otkrivke, u čiju je rekonstrukciju uloženo oko 15 miliona evra.
Nemačka vlada odobrila je pomoć Srbiji za 2011. godinu od 123 miliona evra za realizaciju projekata za unapređenje javne infrastrukture, održivog ekonomskog razvoja, podsticanja zapošljavanja i unapređenja kapaciteta državne uprave.
Kompanija „Rubin“ iz Kruševca otvorila je najveću „Vinoteku“ na Balkanu u dva nivoa, na 2.000 kvadratnih metara, na mestu nekadašnjeg restorana „London“ u Beogradu.
U novembru predstavnici Evropske komisije u Srbiji su predali izveštaj o napretku Srbije u evropskim integracijama premijeru Mirku Cvekoviću.
Konsultatska kuća „Dilojt“ izabrana je za savetnika u transformaciji „Jat ervejza“, potpisan je Ugovor sa za izgradnju autoputa na Koridoru 10, od Vranja do Bujanovca i otvoreni radovi na izgradnji autoputa na istočnom kraku od Dimitrovgrada do Pirota.
Krajem novembra Skupština Srbije usvojila je rebalans budžeta za 2010. godinu, sa deficitom od 120 milijardi dinara.
U Beogradu je otvoren renovirani hotel „Tulip in Putnik Beograd“ u koga je uloženo sedam miliona evra i to je bila najveća ruska investicija u turističke objekte u Srbiji.
Početkom decembra potpisan je Protokol o liberalizaciji tržišta roba i usluga između Srbije i Južne Koreje u okviru pristupanja naše zemlje Svetskoj trgovinskoj organizaciji.
„Srbijagas“ je kupio kompaniju za proizvodnju mesa „Agroživ“ za 11,3 miliona evra.
Potpisano je pismo o namerama koje će omogućiti da se iz zapadne Evrope u Srbiju uveze 50.000 visokokvalitetnih steonih junica.
Vlada Srbije je usvojila budžet za 2011. godinu, prema kojem je predviđen deficit od oko 140 milijardi dinara, prihodi oko 724 milijarde dinara, a rashodi 845 milijardi dinara. Parlament bi trebalo da ga usvoji najkasnije do 29. decembra.
Na račun budžeta Srbije, EU je uplatila 50 miliona evra bespovratne budžetske pomoći, čime je ukupan iznos pomoći odobrene iz pretpristupnih fondova Unije povećan na 100 miliona evra.
U decembru je vlada Srbije uspešno okončala pregovore s MMF-om u okviru treće, četvrte, pete i šeste revizije stend baj aranžmana. Srbija je do sada ukupno povukla 1,4 milijarde evra iz aranžmana vrednog oko 2,87 milijardi evra, koji ističe u aprilu 2011. a u ponedeljak, 27. decembra, NBS bi trebalo da povuče još 54,5 miliona evra.
Vlada je u oktobru vlada je raspisala tender za prodaju 51 odsto akcija „Telekoma Srbija“, u decembru je utvrdila minimalnu početnu cenu od 1,4 milijarde evra, a tendersku dokumentaciju je do kraja godine otkupilo sedam kompanija.
Premijer Mirko Cvetković je 24. decembra predstavio Koncept razvoja Srbije do 2020. koji predviđa u tom periodu rast zaposlenosti, bruto domaćeg proizvoda, izvoza i investicija.

Oni su obišli i lokacije u centru Šumadije, u koje će uložiti oko 50 miliona evra. Svoje proizvodne linije će instalirati u pogonu nekadašnje Zastavine „mehaničke obrade“ i u novoj fabrici koja tek treba da se izgradi.

Kako je za „Blic“ izjavio Aleksandar Ljubić iz Ministarstva ekonomije, najveći kooperant „Fijata“ će graditi svoje pogone na dve lokacije i treba da zaposli u prvi mah 400 radnika.

Bojana Stamenković |

Srbija bi u oktobru 2011. godine mogla da dobije prvu vetroelektranu instalisane snage pet megavata. Naša zemlja, tvrde stručnjaci poseduje veliki potencijal za proizvodnju struje iz vetra. Ipak, ovakvi projekti su veoma skupi, a investitori kažu da ih dodatno koče i veoma komplikovane procedure za dobijanje dozvola, zbog čega realizacija ovakvog posla dugo traje.
Energetski potencijal vetra u Srbiji je procenjen na instalisanu snagu od oko 1.300 MW, a najperspektivnije lokacije za izgradnju elektrana na vetar su planina Midžor, Suva planina, Vršački breg, Stara planina, Deli Jovan, Krepoljin, Tupižnica, Juhor i Jastrebac. Međutim, i pored ovako brojnih i povoljnih uslova i mesta za izgradnju vetrenjača, kod nas još nije podignut nijedan vetropark. Jedan od razloga za to je i činjenica da je izgradnja vetrenjača veoma skupa s obzirom na to da investicija u jedan megavat košta od 1,7 do dva miliona evra. Još veća prepreka je komplikovana procedura za dobijanje dozvola, a ukupno ih je potrebno 26.
Maja Banjalić, menadžer za Srbiju u preduzeću MK Fintel Vind, kaže da barijere u zakonskoj regulativi koje se odnose na razvoj projekata vetroelektrana u Srbiji, uz nedorečenosti zakona u nekim slučajevima, još uvek postoje.
– MK Fintel Wind je zajedno sa ostalim najvećim investitorima u projekte vetra Continental Wind Partners, Energowindom, Vetroparkom Inđija i Kelagom osnovao Srpsko udruženje investitora u energiju vetra (Serbain Wind Energy Association – SEWEA) sa namerom se identifikuju prepreke koje bi se dalje predstavile nadležnim institucijama radi njihovog lakšeg prevazilaženja – navodi Banjalić.
Na pitanje kada bi ovo preduzeće moglo da počne s gradnjom prve vetroelektrane, ona odgovara da je početak male vetroelektrane La Piccolina, ukupne instalisane snage 5 MW, planiran za juli 2011. godine.
– Završetak izgradnje same vetroelektrane i njenog priključnog voda na distributivni elektroenergetski sistem očekuje se u oktobru 2011. Puštanje u rad ostalih vetroelektrana je planirano za kraj 2012. i početak 2013. godine. MK Fintel Wind trenutno razvija četiri projekta izgradnje vetroelektrana na tri različite lokacije u Srbiji sa procenjenom ukupnom investicijom preko 150 miliona evra – ističe Banjalić.
Ipak, iako je ulaganje u ovakvu vrstu posla prilično skupo, investitori imaju razlog da požure s izgradnjom.
– Nemoguće je da se izgradi 1.390 megavata za koliku je snagu trenutno izdato dozvola. Pogotovu zato što će samo za 450 megavata ukupno dobiti podsticajne cene, i to oni koji prvi izgrade vetrolelektrane. Ostalima se neće isplatiti da prodaju energiju po nižim cenama – navodi Dejan Stojadinović, pomoćnik ministra energetike za obnovljive izvore energije.
On dodaje da procedura za dobijanje energetske dozvole nije komplikovana i dobija se za mesec dana, a do sada je izdato devet. Tek nakon toga mora da se dobije lokacijska i građevinska dozvola.
– Nijedna od firmi koje su dobile energetsku nema lokacijsku dozvolu – ističe Stojadinović. Jedan od razloga je, kako kaže, i to što opštine nisu donele prostorne planove.

E. B. |

U cilju promovisanja franšizinga u Srbiji, u Belekspo centru u Beogradu 12. i 13. novembra biće održan Prvi međunarodni sajam franšiza.
Mirko Cvetković, premijer
Na sajmu će se predstaviti strane franšizing kompanije iz Slovenije, Hrvatske, Italije, Rumunije, Kipra, SAD, Mađarske koje su najavile dolazak u Srbiju. Tokom dva dana renomirane domaće franšize preneće svoja pozitivna iskustva u radu sa preduzetnicama, samostalnim privrednicima, malim ili srednjim preduzećima, ali i nezaposlenima.
Prvi međunarodni sajam franšizinga svečano će otvoriti Mirko Cvetković, predsednik Vlade Republike Srbije, Slobodan Milosavljević, ministar trgovine i usluga RS, Miloš Bugarin, predsednik PKS, i Meri Burs Vorlik, ambasador SAD u Beogradu. Svi zainteresovani posetioci koji imaju ograničena finansijska sredstva, dobru lokaciju ili znanje mogu za malo novca dobiju mogućnost da posluju pod imenom i na način poznatih svetskih kompanija. Najveća prednost ovakvog poslovanja jeste što su, osim brenda i standarda, ulaganja mala i rizik u poslovanju je smanjen.
Sajam prati besplatna konferencija na kojoj će se pojaviti Karol Kopra, izvršni direktor Evropskog franšiznog udruženja, koja će pokriti sve aspekte franšiznog poslovanja: kako odabrati i kupiti franšizu, kako od svog posla napraviti franšizu, kakav ugovor o franšizingu treba potpisati.
Poseban kvalitet sajma je ponuda pet zvaničnih banaka – „Kredi Agrikol“, „Banka Inteza“, AIK banka, „Sosijete ženeral“ i „Agrobanka“ – za kreditiranje kada je upitanju oprema, roba ili sredstva za gradnju objekta. Sajam nudi i mogućnost razmene ideja i informacija.
Ulaz je besplatan.

Beta | 28. 10. 2010. – 08:09h |

Na ovogodišnjoj listi najbrže rastućih tehnoloških kompanija u centralnoj Evropi nalaze se i četiri srpske firme, objavila je danas konsultantsko-revizorska kompanija „Dilojt“.
Na listu 50 najbrže rastućih iz Srbije plasirali su se „Eksekom“, na 23. mesto, „Mednet“, na 34, i „Novatel“ na 49, pri čemu su prve dve na listi drugu uzastopnu godinu. Kompanija „Telelink“ dospela je na listu „Zvezda u usponu“, i to na četvrto mesto.
Da bi se plasirale na „Dilojtove“ liste kompanije su morale da u prethodnih pet godina ostvaruju godišnji prihod veći od 50.000 evra, odnosno 30.000 za „Zvezde u usponu“.
Listu 50 tehnoloških kompanija s najbržim rastom u centralnoj Evropi već drugu godinu predvodi poljska internet kompanija „Netmedia“, dok je čelno mesto na listi „Zvezda u usponu“ zauzeo češki „Lajv sport“.
„Dilojt“ je naveo i da je prosečan petogodišnji rast najbrže rastućih centralnoevropskih kompanija na listi 967 odsto prema 933 odsto prošle godine. To, kako ističe „Dilojt“, pokazuje da su tehnološke kompanije uspešno prebrodile finansijsku krizu.
Na listi 50 najvećih dominiraju softverske kompanije, a slede one čije je poslovanje u vezi sa internetom.

Četiri državne institucije biće izmeštene u Niš, Kragujevac, Užice i Zaječar. Tako je u Zaječar već premeštena nacionalna Agencija za regionalni razvoj, dok će u Nišu biti sedište Fonda za razvoj.
U Užicu će se nalaziti ubuduće Agencija za osiguranje i finansiranje izvoza, a u Kragujevcu Nacionalna služba za zapošljavanje. Ostale tri državne institucije biće preseljene do kraja meseca.
Iz Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja „Blicu nedelje“ je saopšteno da ovo preseljenje poreske obveznike neće koštati ništa. To znači da će se za opremanje koristiti novac iz kase tih institucija.
– Naše ministarstvo je prvo počelo s izmeštanjem institucija iz Beograda, pa se nadamo se da će to uskoro učiniti i ostala ministarstva. Postigli smo dogovor s direktorima ovih institucija da se s najbližim saradnicima presele u te gradove – kažu za naš list u Ministarstvu za ekonomiju i regionalni razvoj.
Premijer Mirko Cvetković podržao je krajem nedelje izmeštanje institucija u unutrašnjost Srbije i poručio da kroz decentralizaciju vlasti treba da se stvore povoljniji uslovi za život u lokalnim zajednicama kako bi one postale privlačnije za ulaganja. On je u Zaječaru u petak, prilikom otvaranja Agencije za regionalni razvoj, ocenio da glavni grad već ima dovoljno atraktivno tržište, da se u njemu odigravaju važni događaji i da je vreme da se kroz partnerstvo Vlade i lokalne samouprave obezbedi bolji život u unutrašnjosti.

Kragujevac
Preseljenje Centrale Nacionalne službe zapošljavanja u Kragujevac neće izazvati obimnije radove i veće troškove, jer je prošle godine na već postojećoj zgradi Filijale Nacionalne službe u ulici Svetozara Markovića 37 dograđen četvrti sprat, koji će uz manja ulaganja biti prilagođen potrebama Centrale. Prostor je za sada prazan, ali ima obezbeđene sve instalacione vodove, od struje, telefona do interneta. Nameštaj, računari i ostala oprema najvećim delom biće prebačeni iz kancelarija Centrale u Beogradu, a kako kažu u pres službi, kupiće se samo ono za šta se utvrdi da nedostaje. U Kragujevac će se u startu preseliti generalni direktor NSZ i ključni resori, a to su centri koji se bave aktivnim merama zapošljavanja, posredovanjem u zapošljavanju i osiguranjem za slučaj nezaposlenosti. U budućoj centrali NSZ u Kragujevcu jedan broj ljudi biće zaposlen iz Kragujevca i okoline, jedan broj biće prebačen iz Filijale Kragujevac, a jedan broj zaposlenih će preći iz Beograda u Kragujevac.

Zaječar
Nacionalna agencija za regionalni razvoj izmeštena je iz Beograda u Zaječar, gde je već počela da radi. Sedište je u Zaječaru, a kancelarija sa oko 50 zaposlenih ostala je u Beogradu. Agencija je od Vlade, u čijem je vlasništvu zgrada Doma vojske u Zaječaru, bez ikakve naknade dobila ovaj objekat na korišćenje. Zgrada se nalazi u najužem centru grada, preko puta zgrade gradske uprave, tako da će budućim klijentima biti jednostavno da dođu i dobiju potrebne informacije za rad. Površina poslovnog prostora iznosi 1.200 kvadrata, što zadovoljava sve potrebe Agencije. Celokupno izmeštanje, kao i kompletno renoviranje zgrade, Agencija je finansirala iz sopstvenog budžeta, a ukupna vrednost je oko 40 miliona dinara. Direktor Agencije, magistar prava Ivica Eždenci živeće u Zaječaru u iznajmljenom stanu, kao i njegov zamenik i šef kabineta. Prosek plata zaposlenih u Agenciji iznosi oko 70.000 dinara. Agencija, čiji je budžet ove godine 300 miliona dinara, ništa nije, niti će promeniti u svom dosadašnjem poslovanju. Jedino što se izmeštanjem približila stanovnicima unutrašnjosti.

Niš
Fond za razvoj bi trebalo da do kraja novembra 2010. godine počne da radi na novoj adresi – u Nišu. Gde će to biti, još uvek nije odlučeno, ali se zna da neće biti problema sa traženjem i finansiranjem smeštaja za rukovodioca, jer je direktorka ove institucije Slađana Backović, Nišlijka.

– Nastojanje je da se ne prave dodatni troškovi. Sigurno je to da će direktor Fonda za razvoj biti u Nišu i da će se u Nišu održavati sednice Upravnog odbora i komisija. U toku su pregovori sa gradom i da se zgrada u kojoj će biti sedište Fonda dodeli besplatno na korišćenje – kaže direktorka Backović.
Kao zgrada u kojoj bi moglo da bude sedište Fonda pominje se zgrada Grčkog konzulata u centru Niša, čije se iseljenje očekuje uskoro budući da je prestala potreba za njim nakon ukidanja viza građanima Srbije. Kako „Blic nedelje“ saznaje, kao moguća opcija razmatra se i jedna poslovna zgrada na početku Bulevara Nemanjića, a odluka će biti poznata uskoro.

Užice
Novo sedište Agencije za osiguranje i finansiranje izvoza biće Užice – centar Zlatiborskog okruga, čija privreda redovno beleži spoljnotrgovinski suficit od preko sto miliona evra na godišnjem nivou.
„Blicu nedelje“ je direktor ove Agencije Milanko Bogosavljević rekao da će ona biti smeštena u prostorijama bivše regionalne centrale NIS-a u Ulici Nikole Pašića.
– To je prostor od 225 kvadrata, koji se nalazi u veoma korektnom stanju i ne zahteva veću adaptaciju pošto je pre dve godine renoviran. U početku u AOFI će raditi ljudi koji su trenutno zaposleni u njoj, a posle dva meseca raspisaćemo konkurs i primiti između petnaest i dvadeset mladih Užičana, visokoškolaca ekonomske i pravne struke. Namera nam je da uz pomoć sada zaposlenih oformimo mladu ekipu koja će tu raditi na duži rok – kaže Bogosavljević.
– Prelazak sedišta AOFI i drugih agencija u gradove u unutrašnjost Srbije suštinski je dokaz početka decentralizacije države. Užice je odabrano u ovoj raspodeli zbog činjenice da privreda našeg okruga učestvuje sa 13 odsto u ukupnom izvozu Srbije. Posle izmeštanja centrale EPS-a i drugih javnih preduzeća, za Užice je jako bitno da bude sedište institucije nacionalnog predznaka – kaže narodni poslanik iz Užica Branislav Mitrović (G17 plus).

Posao za Zaječarce
Kako „Blic nedelje“ saznaje u zaječarskoj Agenciji za regionalni razvoj uskoro će biti zaposleno i desetak mladih zaječaraca. Za ostale institucije o broju novozaposlenih razgovaraće se u narednim danima. Saznali smo, međutim, da se u Kragujevcu za sada ne planira zapošljavanje novog osoblja u Nacionalnoj službi za zapošljavanje koja će tamo biti izmeštena.