Tanjug |

Međunarodni Dan demokratije, koji je 2007. godine proglasila Generalna skupština Ujedinjenih nacija na inicijativu Interparlamentarne unije, obeležava se danas.
Dan demokratije proglašen 2007. godine
Generalna skupština UN je 2007. godine donela odluku o proglašenju 15. septembra za Međunarodni dan demokratije, pozivajući sve članice, vladine i nevladine organizacije da ubuduće taj dan obelažavaju kao dan borbe za ostvarenje demokratskih ideala.
Prvi put u istoriji Dan demokratije je obeležen 2008. godine, kada je u sedištu UN održana ceremonija na kojoj su govorili generalni sekretar Ban Ki Mun, predstavnik Katara, zemlje koja je bila glavni predlagač rezolucije o proglašenju Međunarodnog dana demokratije i drugi zvaničnici UN.
Rezolucija o proglašenju Međunarodnog dana demokratije usvojena je konsenzusom u Generalnoj skupštini UN, a tada je potvrđen stav da je „demokratija univerzalna vrednost, zasnovana na slobodnoj volji naroda da odrede svoj politički, ekonomski kulturni i društveni sistem i u potpunosti učestvuju u svim aspektima života“.
„Demokratija ima zajednička obeležja u svim delovima sveta, ali ni jedna zemlja ili region ne polaže isključivo pravo na nju“, navedeno je u rezoluciji UN.

Međunarodni dan demokratije u Srbiji
Međunarodni dan demokratije je 2008. godine prvi put obeležen i u Srbiji, kada je u Domu Narodne skupštine održana svečana sednica na kojoj su govorili predsednik Srbije Boris Tadić, premijer Mirko Cvetković i predsednica parlamenta Slavica Đukić Dejanović.
Na sednici je govorio i Dejvid Lens Klark, predstavnik UN u Srbiji, a njoj su prisustvovali i drugi državni zvaničnici, članovi vlade, predstavnici diplomatskog kora i verskih zajednica, kao i drugi gosti iz javnog života.

Demokratija
Reč demokratija izvedena je od grčkih reči demos (narod) i kratos (vlast).
Prvi oblici demokratskog uređenja povezani su sa Grčkom i grčkim polisom.
Demokratija je politička orijentacija koja favorizuje vladavinu naroda, odnosno njihovih izabranih predstavnika. Ona predstavlja politički sistem baziran na pravu građana da biraju svoje predstavnike, što je i osnovni i suštinski koncept demokratije.
Postoje dve vrste demokratija – direktna, u kojoj u procesu donošenja odluka učestvuju svi građani, i predstavnička, koja je danas zastupljena u najvećem broju zemalja, a u kojoj građani na izborima biraju svoje predstavnike u parlamentu i daju im autoritet da donose odluke u njihovo ime.

Više od 150 malih i srednjih preduzeća iz cele Srbije bilo je uključeno u Projekat podrške razvoju preduzetništva i inovativnosti koji je sredstvima EU realizovan od septembra 2008. do avgusta 2010. godine.

Njih 20 je dobilo intenzivnu tehničku podršku od međunarodnih i domaćih stručnjaka, u oblastima za koje je zajednički utvrđeno da su od najvećeg značaja za određeno preduzeće.  Projektom je pokriven ceo spektar tema – organizaciona struktura firme, strategija razvoja, marketing i marketinške kampanje, finansije, umrežavanje i generalni menadžment.

Pored rada sa firmama na terenu, aktivnosti projekta su bile fokusirane i na primenu vladine Strategije razvoja konkurentnih i inovativnih malih i srednjih preduzeća 2008-2013. tokom prve dve godine realizacije, u saradnji sa Ministarstvom ekonomije i regionalnog razvoja i Nacionalnom agencijom za regionalni razvoj (naslednicom Republičke agencije za razvoj MSP).

Takođe, zahvaljujući angažmanu ovog projekta, formirana je kancelarija Evropske mreže preduzetništva (Enterprise Europe Network – EEN) sa sedištem u prostorijama Nacionalne agencije za regionalni razvoj (NARR).

Ova kancelarija, koja je u potpunosti funkcionalna od početka 2010, olakšava protok bespovratnih finansijskih sredstava iz fondova EU (CIP i FP7 programi) u sektor MSP, čime se podstiče pristup domaćih preduzeća novim tržištima i tehnologijama.

(BIZNIS)

Evropska unija (EU), u saradnji sa Vladom Srbije, nastaviće da pruža podršku za 600.000 osoba u srbiji koje žive ispod linije siromaštva, ali i drugima koji su na neki način marginalizovani, kazao je šef delegacije EU u Srbiji Vensan Dežer.
On je rekao da se pružanje podrške najugroženijem stanovništvu, čak i u vreme ekonomske krize, ne sme smatrati troškom, već ulaganjem koje ne predstavlja korsit samo za one koji su društveno isključeni, već i za privredu i društvo Srbije uopšte.
- EU do sada je uložila 54 miliona evra kao podršku povratku interno raseljenih lica i izbeglica i njihovom integrisanju u lokalnu zajednicu i 11 miliona evra za obrazovanje marginalizovanih grupa – podsetio je on i dodao da se skoro sedam miliona evra ulaže za poboljšanje stambenih uslova dece bez roditeljskog staranja koja žive po domovima i njihovo integrisanje u društvo, a u oblasti zapošljavnaja omogućeno je stručno usavršavanje za 1.500 ugroženih osoba, među kojima su dugoročno nezaposleni, mladi i invalidi.
Dežer je podsetio i da je EU 2010. godinu proglasila evropskom godinom borbe protiv siromaštva i društvene isključenosti, napominjući da 84 miliona stanovnika EU, od kojih 19 miliona dece, živi na ivici siromaštva i nisu u mogućnosti da zadovolje ni osnovne životne potrebe.

(BIZNIS)

Izvoz Srbije u Rusiju u prvih šest meseci ove godine iznosio je 207,4 miliona dolara i bio je veći za 41 odsto nego u isto vreme prošle godine.

Kako je saopštila Privredna komora Srbije (PKS), ukupna polugodišnja robna razmena Srbije i Rusije iznosila je 1,1 milijardu dolara i bila je veća za šest odsto nego u istom periodu 2009. godine, a deficit Srbije bio je 748 miliona dolara.
- Šestomesečni uvoz iz Rusije u Srbiju iznosio je 955,4 miliona dolara i imao je neznatno povećanje u odnosu na isti period prošle godine. Rusija je sedmi partner Srbije u izvozu, sa učešćem od 4,7 odsto, a prvi u uvozu sa 12,3 odsto – navodi se u saopštenju PKS i dodaje da pokrivenost uvoza izvozom iznosi 21,7 odsto.
Najzastupljeniji proizvodi iz Srbije koji se izvoze u Rusiju su podni pokrivači i ploče, sveže jabuke, lekovi, akumulatori, pneumatske gume, šipke, profili od bakra i nameštaj, a u uvozu energenti, odnosno nafta i gas, koji učestvuju u uvozu sa 75 do 80 odsto, što je i glavni uzrok konstantnog deficita na srpskoj strani.
Privrednu saradnju Srbije i Rusije karakteriše međusobna bescarinska trgovina za približno 95 procenata robe, a prema Sporazumu o slobodnoj trgovini.
- Formiranjem Carinske unije Rusije, Belorusije i Kazahstana i jedinstvenim odnosom prema Srbiji, očekuje se dalja liberalizacija trgovine i smanjenje liste roba izuzetnih iz Sporazuma – naglašavaju iz Odbora za ekonomske odnose sa inostranstvom PKS.
Kako se podseća, 28. avgusta ove godine, navršava se deset godina od kada je Srbija potpisala Sporazuma o slobodnoj trgovini sa Rusijom.

(BIZNIS)

Srbija je sa zemljama CEFTA sporazuma u prvih pet meseci ove godine ostvarila suficit od oko 491 milion dolara.
Kako navodi Zavod za statistiku Srbije, suficit je rezulat uglavnom izvoza poljoprivrednih proizvoda, i to žitarica, proizvoda od žitarica i pića, kao i izvoza gvožđa i čelika.
Izvoz Srbije iznosi milijardu dolara, a uvoz je 539,7 miliona dolara. Pokrivenost uvoza izvozom iznosi 191 odsto.
Najviše se uvoze gvožđe i čelik, električna energija, kameni ugalj i obojeni metali, kao i povrće i voće.
Spoljnotrgovinski deficit Srbije u prvih pet meseci 2010. godine iznosio je 2,08 milijarde evra, što je za 13,8 odsto manje nego u istom periodu prošle godine.
Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije od januara do kraja marta iznosila je 7,4 milijardi evra, što je za sedam odsto više nego u istom periodu 2009. godine.

(BIZNIS)

Srbija i Danska potpisale su sporazum u oblasti voćarstva vredan deset miliona evra, koji će poljoprivrednicima u Jablaničkom, Nišavskom, Pčinjskom i Topličkom okrugu omogućiti povećanje proizvodnje i izvoza.
Kako je kazao ministar poljoprivrede Srbije Saša Dragin koji je sporazum potpisao sa ambasadorkom Danske u Beogradu Mete Kjuel Nilsen (Mette), Danska će program finansirati sa 5,4 miliona evra, dok će ostatak sredstava obezbediti Ministarstvo poljoprivrede.
- Program će se sprovoditi četiri godine i očekujem da će korist od programa imati najmanje 50 odsto ženske populacije koja se bavi voćarstvom na jugu Srbije. Kao krajnji rezultat očekujemo da se izvoz voćarskih proizvoda uveća za deset odsto, a produktivnost više od pet odsto – kazao je on i dodao da je projekat u skladu sa programom razvoja poljoprivrede od 2009. do 2011. godine i u saglasnosti sa strategijom poljoprivrede koja se priprema za narednih deset godina.
Kjuel Nilsen je precizirala da bi sporazum dve zemlje trebalo da postane operativan na jesen ove godine.
- Cilj programa je da otvori nova radna mesta i ostvari poboljšanje prihoda u oblasti voćarstva, unapredi znanje i primenu evropskih standarda u oblasti voćarstva, čime će se povećati vrednost proizvoda i njihov izvoz – navela je ona i dodala da se program sastoji iz obuke poljoprivrednika kako bi ovladali evropskim standardima u proizvodnji voća, a podrazumeva i dodelu bespovratnih sredstava za unapređenje proizvodnje.
Program je sačinjen u saradnji sa stručnjacima iz Srbije i Američke organizacije za međunarodnu saradnju (USAID).

Izvor: Tanjug

Srpski ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mladjan Dinkić i češki ministar industrije i trgovine Vladimir Tošovski potpisali su danas protokol o ekonomskoj saradnji dve zemlje.
„Prvi projekat koji će zajednički realizovati dve države je modernizacija i rekonstrukcija pruge na Koridoru 10 od Niša do Dimotrovgrada“ rekao je Dinkić i dodao da će za tu namenu češka Eksportna banka odobriti Vladi Srbije kredit od 120 miliona evra za elektrifikaciju tog dela pruge. Nastavite čitanje

Šveđani pomažu razvoj Srbije
Ministarka finansija Diana Dragutinović i ambasador Švedske u Srbiji Krister Bringeus potpisali su danas Sporazum o razvojnoj saradnji do 2012. godine, na osnovu kojeg će Srbija dobijati 12 miliona evra godišnje.
Prema sporazumu, Švedska će podržavati programe i projekte u oblastima demokratizacije društva, zaštite ljudskih prava, zaštite životne sredine i privrednog rasta, izjavila je Dragutinović posle potpisivanja sporazuma u Vladi Srbije.

Nastavite čitanje