Svi građani koji su bespravno zidali kuće stanove ili vikendice do 11. septembra 2009. godine imaće mogućnost da ih legalizuju ukoliko Vlada Srbije na današnjoj sednici usvoji Nacrt zakona o posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima koji su izgrađeni bez građevinske dozvole, saznaje “Blic” u Ministarstvu građevina.

Nakon usvajanja na Vladi, ukoliko bude upućen na usvajanje u Skupštinu Srbije po hitnom postupku, njegova primena bi mogla da počne već u martu.
- Ovim zakonom biće omogućena legalizacija samo za nepokretnosti namenjene stanovanju, zanatskim delatnostima i pomoćne ekonomske objekte. Neće važiti za nekretnine koje su od javnog značaja za Republiku Srbiju napravljene, recimo, u zoni zaštite kulturnih dobara, nacionalnih parkova ili koridora, kao ni za objekte izgrađene posle 2009. godine jer podležu Zakonu o urbanizmu i izgradnji kojim se to delo tretira kao krivično – kaže za “Blic” Milan Miljević, državni sekretar Ministarstva građevine.

Zahtev za upis prava svojine građani će podnositi Republičkom geodetskom zavodu (RGZ), i to će biti besplatno. Jedini trošak koji će imati su takse čiju će visinu odrediti RGZ svojim internim aktom.
- Ta naknada svakako ne može bit ista za kuću od 200 kvadrata i za vikendicu od 50, ali već sada možemo da kažemo da će neki prosek biti oko 100 evra. Svi oni koji su već podneli zahtev za legalizaciju neće morati to ponovo da rade. Lokalne samouprave su u obavezi da dokumenta proslede RGZ – kaže Miljević.
Procedura za upis u katastar trebalo bi da bude jednostavna. Naime, vlasnici divlje sagrađenih objekata uz zahtev za upis RGZ-u moraju da dostave geodetski snimak i dokumentaciju koja dokazuje vlasništvo nad zemljom na kojoj je izgrađena kuća ili zgrada.
Najveću polemiku u javnosti izazvao je član zakona koji se odnosi na proceduru legalizacije objekata koji se nalazi na tuđem zemljištu.
- U tom slučaju RGZ će izdati jedno rešenje kojim se upisuje pravo svojine i nad zemljištem i nad objektom, s tim da vlasniku zemlje mora da se plati naknada. Dakle, to neće biti besplatno. Da bi dokazali da su vlasnici objekta na tužem zemljištu, građani će morati da prikupe dodatne dokaze poput rešenja za porez na imovinu, račune za komunalne usluge ili struju – kaže Miljević.
Rok zakona koji će omogućiti besplatnu legalizaciju je ograničen i važiće do kraja 2014. godine. Nadzor nad njegovim sprovođenjem vršiće Ministarstvo građevine i urbanizma.

Interesovanje građana za subvencionisane stambene kredite je veliko, a očekuje se da će 1,7 milijardi dinara biti dovoljno za odobrenje svih zahteva ove godine, izjavio je vršilac dužnost direktora Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita (NKOSK) Saša Jovanović. On je agenciji Beta rekao da je od predviđene sume moguće odobriti oko 2.700 kredita.

Jovanović je pozvao zainteresovane građane koji žele da dođu do stana putem dugoročnih hipotekarnih kredita sa učešćem države, da zahteve za subvencije podnesu u bankama. NKOSK je do sada potpisao ugovore sa sedam banaka – Čačanskom, Rajfajzen, Unikredit, Erste, Prokredit, Sosijete ženeral i Komercijalnom bankom, a očekuje se priključenje i drugih banaka.

- U prošlogodišnjem programu učestvovalo je 18 banaka, a ove godine
očekujemo isto, ako ne i veće interesovanje – rekao je Jovanović.

U odnosu na prošlu godinu minimalno učešće korisnika kredita povećano je sa pet na 10 odsto, država izdvaja 10 odsto bez kamate, a banka finansira maksimalno 80 odsto kredita. U 2012. godini, budžetom za subvencionisanje stambenih kredita, izdvojena su i potrošena sredstva u iznosu od 2,1 milijardi dinara i dodatnih 500 miliona iz sredstava Fonda za zaštinu životne sredine, a tim novcem.

Prošle godine odobreno je 2.374 subvencionisanih kredita i subvencionisana je kamata za kredite iz 2009. i 2010. godine.

Jovanović je pozvao zainteresovane građane koji žele da dođu do stana putem dugoročnih hipotekarnih kredita sa učešćem države, da zahteve za subvencije podnesu u bankama. NKOSK je do sada potpisao ugovore sa sedam banaka – Čačanskom, Rajfajzen, Unikredit, Erste, Prokredit, Sosijete ženeral i Komercijalnom bankom, a očekuje se priključenje i drugih banaka.

- U prošlogodišnjem programu učestvovalo je 18 banaka, a ove godine
očekujemo isto, ako ne i veće interesovanje – rekao je Jovanović.

U odnosu na prošlu godinu minimalno učešće korisnika kredita povećano je sa pet na 10 odsto, država izdvaja 10 odsto bez kamate, a banka finansira maksimalno 80 odsto kredita. U 2012. godini, budžetom za subvencionisanje stambenih kredita, izdvojena su i potrošena sredstva u iznosu od 2,1 milijardi dinara i dodatnih 500 miliona iz sredstava Fonda za zaštinu životne sredine, a tim novcem.

Prošle godine odobreno je 2.374 subvencionisanih kredita i subvencionisana je kamata za kredite iz 2009. i 2010. godine.

Građani mogu već ovih dana u bankama da podnesu zahtev za stambene kredite koje će država subvencionisati u ovoj godini, s tim da će za učešće morati da izdvoje deset umesto prošlogodišjih pet odsto.

Do “krova nad glavom” pod povoljnijim uslovima moći će da dođe oko 2.500 građana, koliko će prema proceni Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita moći da se odobri sa dotacijom od 1,7 milijardi dinara, koliko je država predvidela uredbom o merama podrške građevinskoj industriji.
Za građane je najveća promena to što će u odnosu na uslove iz 2012. morati da obezbede minimum 10 odsto učešća, umesto prošlogodišnjih pet odsto. Još deset odsto obezbeđuje se iz budžeta u vidu beskamatnog kredita, a preostalih 80 odsto iznosa obezbeđuje poslovna banka, a osigurava Nacionalna korporacija.

U Nacionalnoj korporaciji, međutim, ne očekuju da će veće učešće bitnije uticati na interesovanje građana za ove kredite.
- Prosečno učeće je u 2012. iznosilo 17 odsto, a dosadašnja iskustva pokazuju da su korisnici kredita skloni da učestvuju sa što većom sumom sopstvenih sredstava, jer im to smanjuje visinu rate koju će kasnije plaćati – kaže Saša Jovanović, v. d. direktora Nacionalne korporacije i dodaje da će u odnosu na klasične komercijalne kredite, subvencionisani krediti svakako ostati povoljnija opcija.
Marža banaka na ove zajmove ograničena je na 4,5 odsto, što kad se doda vrednost šestomesečnog euribora koji trenutno iznosi 0,325 procenata, čini da ukupna kamata bude manja od pet procenata.
- To je najpovoljnije moguće rešenje kad se uzme u obzir da se i banke zadužuju na inostranom tržištu stopama koje su vezane za euribor – navodi Jovanović.
U prošloj godini, odobrena su ukupno 2.374 kredita, a prosečna vrednost kredita koje NKOSK osigurava je 33.000 evra.

- Za klijente je bitno da kad biraju banku kod koje će podići stambeni kredit ne gledaju samo visinu kamatne stope, već da pažljivo sagledaju celokupne uslove koje im banka nudi, jer se za nju vezuju na period od 20 ili 30 godina – naglašava Petar Grujić, direktor Sektora za poslovanje sa stanovništvom u Zberbanci.
On ne očekuje da će povećanje učešća bitnije uticati na interesovanje, osim što će klijenti koji su manje platežno sposobni možda morati malo da sačekaju sa podnošenjem zahteva, dok ne sakupe potrebnu sumu.
Grujić kaže da banke nemaju prostora da dodatno smanjuju kamatne stope na stambene kredite, jer je i njima teško da dođu do povoljnih sredstava za dugoročne pozajmice. Prema njegovim rečima, zarade banaka na ovim zajmovima su inače veoma male, pa banke uglavnom nastoje da to nadoknade na drugim proizvodima koje idu uz kredit, kao što su tekući račun ili kreditne kartice.