U želji da unapredi saradnju između Francuske i Srbije i da podstakne mobilnost studenata, Francuski institut u Srbiji svake godine dodeljuje stipendije srpskim studentima koji zele da nastave skolovanje u Francuskoj za nivo master II i doktorate. Stipendije pokrivaju troskove skolarine, zivota u Francuskoj, kao i socijalnog osiguranja. Stipendije se dodeljuju za sve oblasti.

Krajnji rok za podnosenje kandidatura : 8. mart 2013.

Za dodatne informacije: www.institutfrancais.rs

Građani mogu već ovih dana u bankama da podnesu zahtev za stambene kredite koje će država subvencionisati u ovoj godini, s tim da će za učešće morati da izdvoje deset umesto prošlogodišjih pet odsto.

Do “krova nad glavom” pod povoljnijim uslovima moći će da dođe oko 2.500 građana, koliko će prema proceni Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita moći da se odobri sa dotacijom od 1,7 milijardi dinara, koliko je država predvidela uredbom o merama podrške građevinskoj industriji.
Za građane je najveća promena to što će u odnosu na uslove iz 2012. morati da obezbede minimum 10 odsto učešća, umesto prošlogodišnjih pet odsto. Još deset odsto obezbeđuje se iz budžeta u vidu beskamatnog kredita, a preostalih 80 odsto iznosa obezbeđuje poslovna banka, a osigurava Nacionalna korporacija.

U Nacionalnoj korporaciji, međutim, ne očekuju da će veće učešće bitnije uticati na interesovanje građana za ove kredite.
- Prosečno učeće je u 2012. iznosilo 17 odsto, a dosadašnja iskustva pokazuju da su korisnici kredita skloni da učestvuju sa što većom sumom sopstvenih sredstava, jer im to smanjuje visinu rate koju će kasnije plaćati – kaže Saša Jovanović, v. d. direktora Nacionalne korporacije i dodaje da će u odnosu na klasične komercijalne kredite, subvencionisani krediti svakako ostati povoljnija opcija.
Marža banaka na ove zajmove ograničena je na 4,5 odsto, što kad se doda vrednost šestomesečnog euribora koji trenutno iznosi 0,325 procenata, čini da ukupna kamata bude manja od pet procenata.
- To je najpovoljnije moguće rešenje kad se uzme u obzir da se i banke zadužuju na inostranom tržištu stopama koje su vezane za euribor – navodi Jovanović.
U prošloj godini, odobrena su ukupno 2.374 kredita, a prosečna vrednost kredita koje NKOSK osigurava je 33.000 evra.

- Za klijente je bitno da kad biraju banku kod koje će podići stambeni kredit ne gledaju samo visinu kamatne stope, već da pažljivo sagledaju celokupne uslove koje im banka nudi, jer se za nju vezuju na period od 20 ili 30 godina – naglašava Petar Grujić, direktor Sektora za poslovanje sa stanovništvom u Zberbanci.
On ne očekuje da će povećanje učešća bitnije uticati na interesovanje, osim što će klijenti koji su manje platežno sposobni možda morati malo da sačekaju sa podnošenjem zahteva, dok ne sakupe potrebnu sumu.
Grujić kaže da banke nemaju prostora da dodatno smanjuju kamatne stope na stambene kredite, jer je i njima teško da dođu do povoljnih sredstava za dugoročne pozajmice. Prema njegovim rečima, zarade banaka na ovim zajmovima su inače veoma male, pa banke uglavnom nastoje da to nadoknade na drugim proizvodima koje idu uz kredit, kao što su tekući račun ili kreditne kartice.

Romski obrazovni fond stipendiraće tokom akademske 2012/2013. godine 35 romskih studenata na fakultetima medicinske struke, a stipendisti će godišnje dobijati 2.000 evra.

Na današnjoj konferenciji za novinare najavljeno je i da će na proleće iduće godine početi konkurs za naredni ciklus stipendiranja. Finansijska pomoć u ovom ciklusu obezbedjena je za 35 Roma, a prošle godine bilo je 20 stipendista. Podrška se pruža studentima koji žele da se školuju na medicinskim, farmaceutskim i stomatološkim fakultetima.

Kao razloge za sprovođenje ovog programa koordinatorka projekta Jelena Savić navela je statistiku, prema kojoj 61 odsto Roma nema završenu osnovnu školu, dok je u ostatku populacije taj procenat 22 odsto. Srednju školu završava svega oko 7 odsto Roma, a fakultet 0,3 odsto.

Snežana Simić iz Ministarsva zdravlja ukazala je da romski studenti, ukoliko im se ukaže prilika i podrška, pokazuju jako dobre rezultate, pa je narednu godinu studija uz visok prosek ocena upisalo dve trećine stipendista.

Ona je navela da će Ministarstvo zdravlja raditi na tome da što veći broj fakulteta ukaže priliku Romima, jer za to postoje mogućnosti putem programa „afirmativne akcije“, koji fakultetima daje pravo da Romske studente upisuju prema olakšanim uslovima.

Predstavnica Ministarstva zdravalja ukazala je i da će se raditi na tome da se svim uspešnim romskim studentima što pre omogući i prilika za zapošljavanje.

Sredstva za stipendiranje mladih Roma obezbeđuju Fondacija za otvoreno društvo Srbija i Fondacija za otvoreno društvo iz Madjarske.

ilustracija; foto: rcc.edu

Francuski institut u Srbiji objavio je konkurs za dodelu 20 stipendija studentima koji žele da upišu master i doktorske studije u Francuskoj.

Prema najavama, stipendije su planirane u iznosu do 1.000 evra, koji će pokriti troškove školarine, života u Francuskoj i socijalnog osiguranja.

Studenti koji budu izabrani imaće status „stipendiste Francuske Vlade“.

U Francuskom institutu kažu da postoji mogućnost da budu dodeljene i „parcijalne stipendije“, koje pokrivaju pojedinačne troškove školarine i osiguranja.

Ostale troškove može da pokriva neko preduzeće, opština ili sam student, a postoji i mogućnost rad za vreme studiranja.

Jedna vrsta stipendije namenjena je master studijama koje traju 10 meseci, a za doktorske postoji stipendija koja omogućava da se naizmenično boravi u Srbiji i u Francuskoj u periodu od 3 uzastopne godine.

Za ove stipendije mogu da konkurišu studenti koji imaju srpsko državljansvo, koji su završili 4. ili 5. godinu studija ili će je završiti najkasnije do juna 2013.

Jedan od uslova je i da oni koji konkurišu za master imaju manje od 30 godina, odnosno manje od 35 godina za doktorske studije.

Osim na prezentacijama, više infornacija o programu stipendiranja možete dobiti i na broj telefona 011/302-36-39 ili putem mejla vesna.adamovic@institutfrancais.rs, kontakt osoba je vesna Adamović.

Predstavljanje programa u Nišu

Čitav program biće detaljnije predstavljen u Nišu u petak 23. novembra od 12h na Filozofskom fakultetu u sali 212, a od 14h na Prirodno-matematičkom fakultetu u „Crvenoj sali“.

Fond za inovacionu delatnost objavio je danas rezultate javnih poziva u okviru Projekta podrške inovacijama u Srbiji. Ekspertska komisija odabrala je 14 kompanija sa najboljim projektima koje će narednih godinu dana finansirati u saradnji sa Svetskom bankom.

Nezavisna ekspertska komisija za investicije Fonda za inovacionu delatnost dolelila je 670.000 evra za projekte Programa ranog razvoja i 1.28 miliona evra za projekte Programa sufinansiranja inovacija, za ukupno 14 kompanija od 146 prijavljenih.

Oba programa se sprovode u okviru Projekta podrške inovacijama u Srbiji, koji se finansira kroz pretpristupne fondove Evropske unije i sprovodi u saradnji sa Svetskom bankom.

- Podrška koju EU obezbeđuje kroz ove programe je veoma značajna zbog direktnog uticaja na napore koje Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja ulaže da ojača i promoviše nauku u tehnološki razvoj u Srbiji. Proces odabira kompanija nije bio lak, jer su sve to kompanije sa dobrim projektima i što mi je posebno drago, iz različitih su delova Srbije – rekao je ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Žarko Obradović i dodao da će krajem godine biti raspisan novi konkurs.

- Prijave projekata su došle kako iz industrijskih grana visoke tehnologije, tako i iz tradicionalnih oblasti. Svi odabrani projekti imaju potencijal, posvećenost i iskustvo menadžmenta kojima će izneti ove proizvode i usluge na tržište – rekla je Ljiljana Kundaković, direktorka Fonda za inovacionu delatnost.

Program ranog razvoja podržava inicijalne faze faze razvoja inovativnih preduzeća u trajanju od godinu dana, kroz obezbeđivanje sufinansiranja u iznosu do 80.000 evra. Program sufinansiranja inovacija omogućava već osnovanim preduzećima da uđu u razvoj i komercijalizaciju novih proizvoda i usluga kroz obezbeđivanje sufinansiranja u iznosu od 300.000 evra.

- Ako imate dobru ideju, a ne možete da je realizujete onda nemate ništa. Jedan od glavnih kriterijuma je bio koliko će kompanija svoju ideju uspeti da plasira na tržište. Procenjivali smo koliko je tim iskusan, koliko ima energije i iskustva da proizvod uspešno plasiraju. Vrlo smo strogo birali i izabrali najbolje od najboljih – zaključili su članovi eksperske komisije Vladeta Marjanović i dr Gordana Vunjak-Novaković.

Kompanija Tafun Hil iz Novog Sada dobila je finansiranje kroz Program sufinansiranja inovacija za projekat virtuelne labaratorije za testiranje izuzetno zahtevnih energetskih kapacita, čime će obezbediti precizna merenja struje, sigurnost radnika, sprečiti katastrofe i poboljšati efektivnost istraživanja i razvoja.

- Jednostavno sam primetio da na tržištu postoji potreba za uređajima za automatsko testiranje. Tako smo došli na ideju da napravimo spoj između energetike i informacionih tehnologija koje su razvijene i kod nas, i u tom spoju tražimo svoje mesto na tržištu. Ovo je velika pomoć mladim kompanijama i nama će dati veliki vetar u leđa da nastavimo dalje sa istraživanjima i razvojem – rekao je predstavnik kompanije, Nikola Fisher Čelanović.

Fondacija „Dr Zoran Đinđić“, u saradnji sa nemačkim Ministarstvom za ekonomsku saradnju i razvoj i Odborom nemačke privrede za istočnu Evropu, deseti put je raspisala konkurs za dodelu stipendija studentima završnih godina fakulteta i mladim stručnjacima sa prvim radnim iskustvom, saopšteno je danas.

U okviru tog programa, 30 izabranih stipendista iz Srbije boraviće od juna sledeće godine nekoliko meseci na praksi u najpoznatijim nemačkim preduzećima, kao što su Boš, Folksvagen i Komercbank. Ideja je da se oni tokom boravka u Nemačkoj upoznaju sa organizacijom i funkcionisanjem najvećih nemačkih firmi, kako bi to iskustvo preneli u Srbiju.

Detaljnije informacije kao i prijave preko interneta do 12. novembra mogu se naći na internet adresi www.djindjic-stipendienprogramm.org.

Konačne rang-liste za dodelu stipendija učenicima i studentima u 2012. godini, kao i stipendija učenicima i studentima sa invaliditetom za ovu godinu objavljene su danas na sajtu grada Beograda.

Grad Beograd ove godine dodeljuje ukupno 418 stipendija, od toga 155 učeničkih i 263 studentske stipendije.

Ugovore o stipendiranju potpisaće i 22 srednjoškolca i 39 studenata sa invaliditetom.

Ovogodišnja stipendija za učenike iznosi 15.000 dinara mesečno, a za studente 17.000 dinara.

Iz Sekretarijata za obrazovanje i dečju zaštitu napominju da će se potpisivanje ugovora o stipendiranju sa srednjoškolcima i studentima sa invaliditetom kojima je dodeljena stipendija grada Beograda obaviti u četvrtak, 30. avgusta, u Sekretarijatu za obrazovanje i dečju zaštitu, Kraljice Marije 1, XX sprat, od 10 do 15 sati.

Ugovori sa srednjoškolcima kojima je dodeljena stipendija u 2012. godini biće potpisani u četvrtak, 6. septembra, dok će se sa studentima potpisivati narednog dana, takođe u prostorijama Sekretarijata za obrazovanje i dečju zaštitu.

Ovde možete videti spisak studenata i učenika kojima će biti dodeljena stipendija.

Fond za mlade talente raspisao je konkurs za stipendiranje najboljih studenata završne godine studija prvog stepena i drugog i trećeg stepena na univerzitetima zemalja članica EU, Evropske asocijacije za slobodnu trgovinu i na vodećim svetskim univerzitetima.

Konkurs je rapisan za školsku 2012/13. godinu i biće otvoren do 12. oktobra, a detaljne informacije mogu se dobiti na sajtu Ministarstva omladine i sporta.
Kandidati moraju biti državljani Srbije ili da imaju status izbeglice, da su položili sve ispite iz prethodnih godina studija sa prosečnom ocenom najmanje 8,50.

Takođe, moraju biti mlađi od 25 godina života (studenti završnih godina studija prvog stepena studija), od 27 godina (za studente studija drugog stepena), odnosno ne mogu imati više od 29 godina (za studente studija trećeg stepena).

Autor N.T. Izvor Južne vesti | Niš

Sa leva: Brigite Štreler, Magdalena Đorđević, Polina Blagojević i Jovana Petrović

Nišlijka, dr Polina Blagojević (33), docent Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu jedna je od tri dobitnice nacionalne stipendije „Za žene u nauci“.

Na ovogodišnji konkurs pristiglo je više od 100 prijava, a konačnu odluku o najboljima donela je komisija koju su činili članovi Srpske akademije nauka i umetnosti, Nacionalne komisije za saradnju sa UNESCO i Ministarstva nauke.

- Pred sobom imamo tri dragulja srpske nauke – rekao je na dodeli stipendija Trivo Inđić, predsednik Nacionalne komisije za saradnju sa UNESCO.

Pored Blagojevićeve nagrada je ove godine dodeljena i fizičarkama dr Jovani Petrović (33) i dr Magdaleni Đorđević (36) sa Univerziteta u Beogradu.

„Za žene u nauci“ je svetski poznat program kreiran da promoviše i ohrabri žene koje doprinose naučnom napretku u celom svetu. Postoji od 1998. godine kada je ustanovljena i specijalna nagrada koju godišnje dobija pet najuspešnijih naučnica u svetu. Danas ovaj program, pored nagrada, obuhvata i internacionalne i nacionalne stipendije, koje se svake godine dodeljuju mladim naučnicama širom sveta.

Generalni direktor Loreal Balkan Brigite Štreler, podsetila je da je kroz ovaj program do sada nagrađeno više od 1.000 mladih naučnica u svetu i izrazila zadovoljstvo što su među najboljima i naučnice iz Srbije.

- Kompanija Loreal je obezbedila ove stipendije kao podsticaj mladim, talentovanim i posvećenim ženama da unaprede svoj naučno istraživački rad i nastave da se bave naukom u Srbiji, ohrabrujući ih na taj način da se usavršavaju u svojoj naučnoj oblasti, omogućavajući im pristup međunarodnoj naučnoj zajednici i obezbeđujući im važnu podršku u trenutku koji je možda preloman za njihovu naučnu karijeru – rekla je Štreler.

Loreal-UNESCO stipendije dodeljene su u Srbiji po drugi put, a vredi pomenuti da je među dve prošlogodišnje dobitnice bila još jedna naučnica niškog Prirodno-matematičkog fakulteta, dr Dragana Cvetković-Ilić. Takođe, Nišlije mogu biti ponosne i na dr Ivanu Pešić sa Medicinskog fakulteta u Nišu, za sada jedinu naučnicu iz Srbije koja je dobila Lorealovu Internacionalnu stipendiju.

Inače, prema podacima Nacionalnog saveta za nauku, niški PMF ubedljivo prednjači po broju istraživača koji su svoje radove objavljivali u međunarodnim časopisima.

Od 1.535 radova, koliko je ukupno objavljeno od 2006. do 2010. godine, sa PMF ih je bilo čak 533, što je više od trećine.