(Tanjug)

Predsednik Udruženja korporativnih direktora Srbije Toplica Spasojević izjavio je juče da je dobro što je Vlada Srbije usvojila paket mera pomoći privredi i ocenio da je mehanizam kreditiranja preko Fonda za razvoj bolji od subvencionisanog kreditiranja preko banaka

Spasojević je rekao da je koncept da se ide preko Fonda za razvoj a kasnije i da se sredstva plasiraju preko Razvojne banka bolji nego da se ide na pomoć bankama sa subvencionisanim kamatama.

„Mislim da na ovaj način možemo bolje da kontrolišemo pravce razvoja i usmeravanja novčanih sredstava nego preko banke“, rekao je Spasojević navodeći da ipak treba biti zadovoljan iznosom od sedam milijardi dinara koliko je predviđeno za programe podrške imajući u vidu situaciju sa ekonomskom krizom u evro-zoni.

„Što se tiče iznosa od sedam milijardi dinara pomoći, on je mogao da bude i veći, ali imajući u vidu velike probleme sa deficitom u budžetu, treba da budemo u ovom momentu zadovoljni postignutim“, kazao je on i dodao bi u daljem dijalogu sa vladom u nekoliko narednih meseci trebalo razgovarati o prioritetima daljeg razvoja zemlje.

Spasojević, koji je i predsednik ITM Grupacije, mišljenja je da će vlada iskoristiti svoje mogućnosti da usmeri ova sredstva prema oblastima koje su najvažnije u ovom trenutku a to je novo zaposljavanje, investiicije, izvoz ali i aktiviranje nekih kapaciteta koji su nam neophodni.

On je istakao i da je veliki zagovornik da se budžetska sredstva distribuiraju preko nacionalnih institucija kao što su Fond za razvoj i Razvojna banka.

Prema njegovim rečima, postoje dobri mehanizmi unutar tih institucija, osim što bi možda trebalo uvesti i „neke kontrolne da to ne bude unutarpartijska, već nacionalna stvar“.

„Mslim da mi posedujemo kapacitete za tu bolju kontrolu i po meni je bolje da se fokusiramo na to, nego da distribuiramo pomoć preko banaka koje su u stranom vlasništvu i imaju svoje prioritete“, ocenio je Spasojević.

On je naglasio da je to što će vlada usmeravati budžetska sredstva, preko svojih institucija, dobar način i za početak rada Razvojne banke.

„Sada smo svi svesni, onoga što smo govorili poslednjih nekoliko godina, da je Srbiji potrebna Razvojna banka. Ako imamo u vidu da velike zemlje imaju razvojnu banku, što ne bi imali i mi kojima je razvoj neophodan“, kazao je Spasojević.

Dulić je, gostujući na RTS, rekao da će na taj način biti omogućeno da država pomogne mnogima da kupe stanove i da postoji mnogo porodica u Srbiji koje nestrpljivo očekuju takvu meru.

On je naveo da će učešće i pitanje kamatnih stopa biti tema i deo razgovora koje će Vlada Srbije imati sa Narodnom bankom kada se bude raspravljalo o novom paketu antikriznih mera.

„Ukoliko se i to desi, to je odlično. Ono što ćemo mi da uradimo jeste da ćemo pomoći ljudima dok god ta mera traje da im kroz subvencionisane kredite faktički obezbedimo to obavezno učešće i da na taj način smanjimo njihovo direktno učešće u trenutku kada se odlučuju da kupe stan, a ono će biti pet odsto“ rekao je ministar.
„To je ono što je prva mera koju ćemo učiniti, zatim ćemo proširiti krug ljudi koji pristupaju subvencionisanim kreditima, dakle starosnu granicu“ dodao je Dulić.
Ministar je naznačio i da je država obezbedila 1,2 milijarde dinara u novom budžetu za te svrhe.
„Onoga trenutka kada se ispostavi da je tražnja veća, mi ćemo kroz rebalans budžeta obezbediti dodatni novac. Dakle, svako u sledećoj godini ko bude ispunjavao ove uslove i ko bude želeo da kupi stan, moći će da koristi državne subvencije“ rekao je ministar.
Dulić je objasnio da je do ove godine posao oko subvencionisanja stambenih kredita bio u Ministarstvu ekonomije, a da je to sada u rukama ministarstva koje on vodi.
„Mi ćemo odmah nakon donošenja budžeta Republike doneti uredbu koja će pratiti faktički ovu odluku i koja će omogućiti ljudima da dođu lakše do kredita“, rekao je Dulić, navodeći i da će biti pomerena i granica primanja članova domaćinstva za dobijanje subvencionisanih kredita.

Zaključno sa 17. novembrom odobren je 8.961 subvencionisani poljoprivredni kredit u ukupnom iznosu od 5,06 milijardi dinara, a zajmovi su najviše korišćeni za biljnu proizvodnju, stočarstvo i refinansiranje postojećih kredita, izjavio je danas Tanjugu državni sekretar Ministarstva poljoprivrede i trgovine Igor Momčilović.

Krajnji rok za podnošenje zahteva za subvencionisane kredite sa fiksnom kamatnom stopom od osam odsto godišnje je 1. decembar napomenuo je on.
Za kredite mogu konkurisati registrovana poljoprivredna gazdinstva, preduzetnici, zadruge i male kompanije kojima je poljoprivreda osnovna delatnost, podsetio je Momčilović.

On je naveo da je maksimalni iznos kredita po korisniku pet miliona dinara, osim za zemljoradničke zadruge za koje je najveći iznos zajma 15 miliona dinara.
„Ako je korisniku na osnovu zahteva odobren kredit manji od maksimalno dozvoljenog iznosa, on ima pravo da podnese novi zahtev za odobravanje novog kredita za razliku do maksimalnog iznosa“, naglasio je Momčilović.
Krediti se odobravaju za biljnu i stočarsku proizvodnju, nabavku mehanizacije i opreme i podizanje poljoprivrednih objekata, a predvidjena je i mogućnost za refinansiranje kratkoročnih poljoprivrednih kredita iz prošle godine, precizirao je on.
Ugovore o subvencionisanju dela kamate za dinarske kredite namenjene finansiranju primarne poljoprivredne proizvodnje u junu su potpisali Agrobanka, Kredi agrikol banka, Hipo Alpe Adria, Komercijalna banka, Poštanska štedionica i Sosijete ženeral banka.

Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja najavilo je danas da će banke, najverovatnije od početka iduće godine, ponuditi gradjanima subvencionisane kredite za unapredjenje energetske efikasnosti objekata.

Ministarstvo je izdvojilo prvih 200 miliona dinara za te namene i privodi kraju pregovore sa bankama, izjavio je državni sekretar Bojan Djurić u Privrednoj komori Beograda, na okruglom stolu o energetskoj efikasnosti u zgradarstvu.
Djurić je najavio da će Ministarstvo životne sredine finansirati kamatu, tako da će gradjani plaćati samo novac koji budu uzeli, i dodao da će 200 miliona dinara biti dovoljno za subvencionisanje oko 1.000 kredita.

Srbija je, prema njegovim rečima, na pretposlednjem mestu u Evropi po energetskoj efikasnosti objekata. Procenjuje se da u našoj zemlji ima izmedju 500.000 i 700.000 energetski veoma neefikasnih objekata.
Državni sekretar je kazao da je za savremenu izolaciju objekata od 100 do 140 kvadrata potrebno izmedju 2.000 i 5.000 evra, ističući da se tom investicijom dugoročno mogu ostvariti velike uštede novca.
Puna primena Pravilnika o energetskoj efikasnosti objekata je planirana od 30. septembra 2012, otkada će stambeni objekti morati da imaju takozvane „energetske pasoše“.
Privredna komora Beograda, uz podršku Evropske unije, sprovodi projekat

„Medjusektorska saradnja u oblasti finansiranja energetske efikasnosti u zgradarstvu u okviru EU propisa i pravnih sporazuma EUbuild Energy Efficiency“, čiji je cilj doprinos razvoju finansijskih instrumenata za unapredjenje energetski efikasnih proizvoda i metoda u sektoru gradjevinarstva.
Ovaj program sprovodi konzorcijum sedam partnera – poslovne asocijacije iz Turske, Belgije, Srbije – Privredna komora Beograda, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Makedonije i Albanije.

(Biznis)

Ministarstvo poljoprivrede i trgovine Srbije potpisalo je juče sa šest banaka ugovore o subvencionisanju dela kamate za kredite poljoprivrednicima

Ugovore je potpisao ministar poljoprivrede Dušan Petrović sa predstvnicima Agrobanke, Poštanske štedionice, Hipo-Alpe-Adrija, Kredi agrikol, Komercijalne i Sosijete ženeral banke.
Subvencije za kreditiranje primarne poljoprivredne proizvodnje predviđene su Uredbom Vlade Srbije, usvojenom 13. maja. Za te namene je u budžetu obezbeđeno 2,7 milijardi dinara.
„Na ovaj način otvara se potencijal za investiranje u poljoprivredu dva puta veći od agrarnog budžeta za 2011. godinu koji iznosi 20 milijardi dinara“, rekao je Petrović na konferenciji za štampu u Vladi Srbije posle potpisivanje ugovora sa bankama.
Istakao je da će „krediti biti dinarski i odobravaće se na period do tri godine, sa godišnjom kamatnom stopom od osam odsto, a moći će da ih dobiju mala poljoprivredna gazdinstva, preduzetnici i mala privredna društva“.
Namenjeni su za stočarsku i biljnu proizvodnju, nabavku mehanizacije i opreme, izgradnju poljoprivredenih objekata, kao i za refinansiranje kratkoročnih zajmova iz prošle godine. Od tog novca će se pokrivati i premije za osiguranje pri kupovini stoke.
Za poljoprivredna gazdinstva će se davati subvencije za kredite do pet miliona dinara, a za poljoprivredne zagruge za kupovinu mehanizacije do 15 miliona dinara.
Prema rečima ministar Petrovića, potpisivanjem ugovora „učinjen je formalni korak ka realizaciji suštinskog dela poljoprivredne politike u 2011. godini“.
„Država je napravila važan korak i otvorila mogućnost proizvođačima da snažno uđu u investicioni ciklus. To je način da se poveća efikasnost u poljoprivrednoj proizvodnji, da poljoprivrednici smanje troškove i tako više zarade“, rekao je Petrović.
Izvršni direktor za poslove za stanovništvo Komercijalne banke Živojin Savić kazao je da će banke zahteve za subvencionisane kredite početi da primaju oko 15. juna.
Predstavnik Hipo-Alpe-Adrija banke Mirko Španović ocenio je da „u ovom trenutku u bankarskom sektoru ne postoje proizvodi sa sličnom cenom“, dodavši da je zbog potencijala poljoprivreda pravo mesto ge treba početi sa ponudom takve vrste kredita.

Ministar poljoprivrede i trgovine Dušan Petrović najavio je nova podsticajna sredstva za formiranje zasada vinove loze i proizvodnju vina.

„Ove godine podržaćemo vinogradarstvo više nego protekle godine, stavićemo vinogradarima na raspolaganje jako jeftine kredite da bi mogli da podižu zasade i preko onoga što su činili ranije.

Vinarijama ćemo otvoriti prostor da reše svoje probleme“, rekao je Petrović otvarajući izložbu vina u Šapcu.

Petrović je naglasio da je razvoj vinogradarstva važan za turizam ali i za očuvanje identiteta u vreme globalizacije.

„Važno je da Srbija ima što više dobrog vina, da možemo da razvijamo turizam i da kroz turizam prodajemo svoje vino a ako budemo mogli da izvozimo – izvanredno. U vremenu globalizacije izuzetno je važno da svako područje ima svoju specifičnu ponudu a potpuno je neprihvatljivo da ne ponudite vino a za to imate šansu“, rekao je Petrović.

Izložba vina u šabačkom Narodnom muzeju traje jedan dan a degustiraće se oko 100 različitih vina 23 domaće vinarije i tri uvoznika.

(Biznis) Vlada Srbije usvojila je Uredbu o subvencionisanim kreditima za poljoprivredu, koja će početi da se primenjuje od 25. maja a iz budžeta će biti izdvojeno oko 2,7 milijardi dinara za te namene Uredba, koja je usvojena na telefonskoj sednici vlade, predviđa subvencionisanje kamatne stope na dinarske kredite poljoprivredi i odobravaće se na period do tri godine, pri čemu će efektivna kamatna stopa biti od osam odsto godišnje. Zajmovi su namenjeni za stočarsku i biljnu proizvodnju, za nabavku mehanizacije i opreme i podizanje poljoprivredenih objekata, a predviđena je i mogućnost za refinansiranje kratkoročnih poljoprivrednih kredita iz prošle godine. Subvencionisane kredite će moći da dobiju i mali registrovani poljoprivrednici i velika poljoprivredna preduzeća, a maksimalni iznos pojedinačnog zajma biće do pet miliona dinara. Vladina Uredba bi trebalo da počne da se primenjuje od 25. maja, a zahtevi za subvencionisane poljoprivredne kredite moći će da se podnose do 1. novembra 2011. godine.