(Biznis) Vlada Srbije usvojila je Uredbu o subvencionisanim kreditima za poljoprivredu, koja će početi da se primenjuje od 25. maja a iz budžeta će biti izdvojeno oko 2,7 milijardi dinara za te namene Uredba, koja je usvojena na telefonskoj sednici vlade, predviđa subvencionisanje kamatne stope na dinarske kredite poljoprivredi i odobravaće se na period do tri godine, pri čemu će efektivna kamatna stopa biti od osam odsto godišnje. Zajmovi su namenjeni za stočarsku i biljnu proizvodnju, za nabavku mehanizacije i opreme i podizanje poljoprivredenih objekata, a predviđena je i mogućnost za refinansiranje kratkoročnih poljoprivrednih kredita iz prošle godine. Subvencionisane kredite će moći da dobiju i mali registrovani poljoprivrednici i velika poljoprivredna preduzeća, a maksimalni iznos pojedinačnog zajma biće do pet miliona dinara. Vladina Uredba bi trebalo da počne da se primenjuje od 25. maja, a zahtevi za subvencionisane poljoprivredne kredite moći će da se podnose do 1. novembra 2011. godine.

(Biznis)

Ministarstvo poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede pregovara sa poslovnim bankama o subvencionisanju kredita za unapređenje agrara, a pre svega, stočarstva u Srbiji

Ministar Dušan Petrović rekao je da će, čim budu završeni ti pregovori, poljoprivrednicima biti na raspolaganje veoma dobre mere, „koje će im pomoći da krenu u snažnu, novu stočarsku proizvodnju“.
Prema ministru Petroviću, podsticajne mere će dovesti do stvaranja mogućnosti da poljoprivredni proizvođači ostvare kvalitetnu i stabilnu vezu sa prerađivačkom industrijom.
Petrović je dodao da je povećanje poljoprivredne, posebno stočarske proizvodnje, strateško opredeljenje države.
„Cilj nam je da stvorimo uslove da proizvođači i prerađivači mleka i mesa u relativno kratkom roku budu u prilici da proizvedu više kvalitetnijih proizvoda po pristupačnijim cenama“, objasnio je ministar.
Petrović je ukazao da poljoprivredna proizvodnja trenutno čini samo 28 odsto ukupne proizvodnje, a trebalo bi da dostigne 60 procenata.
U 2010. je oko 11.500 poljoprivrednika preuzelo kratkoročne i dugoročne kredite koje subvencioniše Ministarstvo poljoprivrede.
Ukupan iznos odobrenih kredita iznosio je 76,8 miliona evra, što je za 40 odsto više nego u 2009, kada je iznos odobrenih kredita dostigao sumu od 45,9 miliona evra.
Prema podacima ministarstva, lane je odobreno oko 43,2 miliona evra dugoročnih kredita, što je gotovo dvostruko više u odnosu na 2009, kada je odobreno 23,4 miliona evra.
U odnosu na 2009, u kojoj je odobreno više od 2,1 milijarde dinara kratkoročnih kredita, u 2010. je odobreno oko 3,5 milijardi dinara za te svrhe.
Ministarstvo poljoprivrede je 11. marta 2010. potpisalo sa 20 banaka ugovore o dugoročnim i kratkoročnim kreditima namenjenim poljoprivrednicima.
Kratkoročni krediti odobravani su na period od tri, šest, devet ili 12 meseci, a maksimalni iznos kredita bio je 900.000 dinara.
Krediti su odobravani u dinarima, a efektivna kamatna stopa iznosila je svega pet odsto na godišnjem nivou.
Prošle godine je po prvi put usvojen i dvogodišnji program dugoročnog kreditiranja za period 2010. i 2011. Model finansiranja dugoročnih kredita podrazumeva da poljoprivrednicima poslovna banka odobrava 60 odsto kredita, a Ministarstvo poljoprivrede preostalih 40 odsto kredita s tim da Ministarstvo daje svoja sredstva beskamatno.
Eektivna kamatna stopa kod ovih kredita takođe je iznosila oko pet odsto.

Izvor: Emg.rs

Raiffeisen banka nastavlja da prima zahteve za subvencionisane kredite namenjene privredi i stanovništvu iz Vladinog programa.

Banka građanima nudi subvencionisane potrošačke kredite namenjene kupovini nameštaja, kućnih aparata i građevinskog materijala proizvedenog u Srbiji. Najviše se može dobiti 500.000 dinara, rok otplate je tri godine, uz grejs period od godinu dana. Kamatna stopa je 7,5 odsto godišnje.

Subvencionisani krediti za kupovinu vozila proizvedenih u Srbiji, do 8.000 evra, na do sedam godina i kamatom od 4,5 odsto godišnje, navodi se u saopštenju.

Za kratkoročne likvidnosne pozajmice kredite u dinarima namenjenje malim privrednicima kamatna stopa je u visini referentne kamatne stope Narodne banke Srbije. Kamatna stopa za investicione kredite je tromesečni Euribor plus četiri odsto, uz grejs-period od godinu dana i rokom otplate do pet godina.

Za finansiranje izvoza subvencionisana kamatna stopa je 4,4 odsto godišnje.

Izvor: Emg.rs

Marfin banka počela da prima zahteve za subvencionisane kredite namenjene privredi, u skladu sa Uredbom Vlade za ublažavanje negativnih posledica ekonomske krize u 2011.

Klijenti mogu da konkurišu za kredite sa subvencijom kamate za finansiranje trajnih obrtnih sredstava i održavanje tekuće likvidnosti, za izvozne poslove i za investicije.

Marfin banka omogućava i fizičkim licima da u okviru programa podnesu zahtev za subvencionisane potrošačke kredite za kupovinu dobara proizvedenih u Srbiji, za kupovinu automobila proizvedenih u Srbiji i za subvencionisane stambene kredite.

Izvor: Emg.rs

NLB banka će i ove godine odobravati subvencionisane kredite za preduzeća i preduzetnike, navedeno je u saopštenju.

Kratkoročni dinarski krediti za održavanje tekuće likvidnosti, finansiranje trajnih obrtnih sredstava i za izvozne poslove odobravaju se sa rokom otplate do 12 meseci, po kamatnoj stopi u visini referentne kamatne stope.

Kratkoročni krediti sa valutnom klauzulom odobravaju se za finansiranje konkretnih izvoznih poslova na rok od 12 meseci, po fiksnoj kamatnoj stopi od 4,4 odsto godišnje.

Uslov za korišćenje ovih kredita je da preduzeće ili preduzetnik ne sme da smanji broj zaposlenih tokom perioda korišćenja kredita.

Dugoročni krediti sa valutnom klauzulom za investiciona ulaganja odobravaju se sa rokom otplate do pet godina, uključujući grejs period od šest do 12 meseci, po kamatnoj stopi u visini tromesečnog euribora plus četiri odsto godišnje.

Ukoliko su investicioni krediti obezbeđeni garancijom Fonda za razvoj, kamatna stopa iznosi tromesečni euribor plus dva odsto godišnje.

Namenski krediti sa valutnom klauzulom za kupovinu autobusa, teretnih motornih vozila – kamiona i građevinskih mašina proizvedenih u Srbiji odobravaju se sa rokom otplate do sedam godina uz fiksnu kamatnu stopu 4,5 odsto godišnje.

U okviru tog programa, NLB banka odobrava i kredite za građane, između ostalog i dugoročne kredite sa valutnom klauzulom za kupovinu automobila, traktora, građevinskih mašina i teretnih motornih vozila-kamiona proizvedenih u Srbiji sa rokom otplate do sedam godina i uz fiksnu kamatnu stopu od 4,5 odsto godišnje.

Dugoročni dinarski krediti za kupovinu poljoprivredne mehanizacije, nameštaja, građevinskog materijala, kućnih aparata i računara sa monitorom i zvučnicima proizvedenih u Srbiji odobravaju se sa rokom otplate do tri godine i uz fiksnu kamatnu stopu 7,5 odsto godišnje i periodom počeka od 12 meseci.

Potpisivanjem ugovora sa Republikom Srbijom i Nacionalnom korporacijom za osiguranje stambenih kredita, NLB banka ostaje u vladinom programu za subvencionisanje stambenih kredita, navedeno je u saopštenju

Izvor: Emg.rs

Banca Intesa počela je danas da prima zahteve za subvencionisane kredite namenjene privredi, saopštila je ta banka.

Kako se navodi, klijenti mogu da konkurišu za kredite sa subvencijom kamate za održanje tekuće likvidnosti, finansiranje trajnih obrtnih sredstava i izvozne poslove, investicije i namensku industriju.

U poređenju sa uslovima u 2010. ove godine maksimalni iznosi kredita koji će privredni subjekti moći da koriste će biti veći, navodi Banka Intesa.

U skladu sa Uredbom Vlade Srbije, maksimalni iznosi sredstava kredita za finansiranje tekuće likvidnosti i trajnih obrtnih sredstava povećani su za preduzetnike na tri miliona dinara, za mala preduzeća na 10 miliona dinara (odnosno za izvozne poslove na 10 miliona dinara ili 10 miliona dinara sa valutnom klauzulom). Za srednja preduzeća maksimalni iznos je 80 miliona dinara (odnosno za izvozne poslove na 200 miliona dinara ili 200 miliona dinara sa valutnom klauzulom), a za velika preduzeća na 300 milona dinara (odnosno za izvozne poslove na 800 miliona dinara ili 800 miliona dinara sa valutnom klauzulom).

U Banci Intesa će se ovi krediti, kao i do sada odobravati na rok do 12 meseci, po kamatnoj stopi u visini Repo stope, odnosno 4,4 odsto na godišnjem nivou za kredite za izvozne poslove sa valutnom klauzulom.

Uslovi za investicione kredite nisu promenjeni u odnosu na prethodnu godinu i kamatna stopa iznosi četiri odsto plus vrednost tromesečnog euribora na godišnjem nivou uz primenu valutne klauzule. Za investicione kredite obezbeđene garancijom Fonda za razvoj Republike Srbije kamata iznosi dva odsto plus vrednost tromesečnog euribora na na godišnjem nivou.

Banca Intesa navodi da će, kao i prethodne godine u skladu sa Uredbom koja se odnosi na potrošačke kredite i kredite za pravna lica za nabavku određenih trajnih potrošnih dobara i usluga u 2011. godini, odobravati kredite pravnim licima za kupovinu autobusa, građevinskih mašina i teretnih motornih vozila-kamiona domaće proizvodnje. Rok je do sedam godina uz primenu valutne klauzule i kamatnu stopu od 4,5 odsto na godišnjem nivou.

Tokom 2010. godine Banca Intesa je sektoru privrede plasirala više od 340 miliona evra, što predstavlja četvrtinu ukupno plasiranih subvencionisanih kredita privredi od strane bankarskog sektora.

Izvor: Beta

Preduzeća i građani će i 2011. moći da dobijaju subvencionisane kredite, ali će za to biti izdvojeno manje novca nego ove godine, izjavio ministar za ekonomiju Mlađan Dinkić. „Već smo smanjili stopu subvencija u novembru, s takvom stopom nastavljamo i u narednoj godini“, rekao je on. Kako je naveo Dinkić, naredne godine biće subvencionisanih kredita za likvidnost, koji su najtraženiji, za investicije i potrošačkih kredite za kupovinu domaće robe. „Ove godine je uz subvenciju odobreno 1,7 milijardi evra kredita za privredu, oko 600 miliona više nego prethodne godine. Sledeće godine će taj iznos verovatno biti manji u odnosu na ovu godinu jer 2010. završavamo ipak s blagim rastom“, kazao je on. „Ako se taj rast nastavi i ubrza, što očekujemo u sledećoj godini, onda ćemo lagano smanjivati subvencije i u jednom trenutku kad stopa rasta pređe tri odsto godišnje ukinućemo subvencionisane kredite jer su bili antikrizna mera“, dodao je Dinkić.