Trgovci kažu da je prošlo vreme kada su se tehnika i eventualno garderoba kupovali na odloženo. Danas građani sve češće pribegavaju kupovini hrane na odloženo od 90 do preko 200 dana. Ovakav model prodaje se ne dopada ni trgovcima ni građanima, ali su zbog male kupovne moći i jedni i drugi prinuđeni na kupovinu na čekove.

- Svu hranu koju sam kupio danas poješću za koji dan, a platiću tek na jesen. Iako me pomalo plaši takav način kupovine na odloženo, nemam izbora – kaže za “Blic” Katica B. dok merka proizvode u jednoj velikoj trgovini u Beogradu.
Većina građana koji pribegavaju ovakvom načinu kupovine imaju istu vrstu straha pogotovo što im posao nije stabilan pa niko ne zna da li će na leto imati čime da plati ono što je pojeo već u januaru.

- Do pre par meseci sam kupovao robu na čekove i imam utisak da sam tada živeo bolje. Možda bi neko rekao da je to varka, ali mi je sada kada više nemam načina da podignem čekove ipak teže jer moram da kupujem manje količine – objašnjava za “Blic” Milovan Tabaković dok u jednom trgovinskom lancu čeka na red da plati svoju robu.

I mladi bračni par Nebojša i Maja kažu da redovno pribegavaju kupovini na odloženo pogotovo od kada imaju manja primanja.
- Nije mi svejedno pri pomisli da već za koji dan moramo opet u kupovinu, a ček će dospeti tek za nekoliko meseci, ali šta da radimo? Trudimo se da kupovinu raspodelimo tako da nam svaki mesec dospeva po jedan ček na hranu – kaže Maja za “Blic” dok kupuje namirnice za slavu na odloženo.
U „Univereksportu“, koji daje robu na odloženo na 180 dana, kažu da je od novembra primetan znatan skok učešća odloženog plaćanja u ukupnom prometu.
- Kupovinu na odloženo dajemo za bilo koji iznos, a ima situacija i u kojima ljudi uzimaju i u vrednosti od svega dve hiljade na odloženo – kažu u „Univereksportu“ za „Blic“.
Oni dodaju da je za trgovce ovakav način prodaje robe veliki teret jer su trgovine te koje finansiraju ovo beskamatno zaduživanje, ali da su zbog male kupovne moći primorani na ovakvu vrstu prodaje svojih proizvoda ne bi li zadržali kupce.
U „Disu“ takođe kažu za “Blic” da beleže veće učešće odloženog plaćanja na 90 dana.
- Primetno je da kupci u vreme novogodišnjih i božićnih praznika češće koriste pogodnosti koje im nudimo, pa samim tim i pogodnost odloženog plaćanja – kažu u „Idei“ koja nudi plaćanja na 210 dana.
Vladana Hamović, ekonomista, kaže da je kupovina na čekove sasvim opravdan način pazarenja u situaciji u kojoj kupovna moć građana pada iz dana u dan.
- Međutim, to je vrlo štetna odluka po potrošače jer oni ne znaju dokle će da rade, da li još ta tri meseca za koliko su odložili plaćanje ili će u međuvremenu dobiti otkaz. Nezaposlenost je ogromna, a oni rešavaju problem samo u tom momentu – objašnjava Hamovićeva.

H&M, jedna od najvećih svetskih modnih trgovina, otvoriće prvu prodavnicu u Srbiji u drugoj polovini godine u tržnom centru Delta siti u Beogradu.

Kompanije H&M i Delta Real Estate potpisale su Ugovor o zakupu, o otvaranju prve H&M radnje u Srbiji. H&M je poznat po tome što nudi garderobu po pristupačnim cenama, a trenutno ima 2.700 radnji na 48 tržišta.

- Radujemo se otvaranju prve H&M radnje u Beogradu. Uzbuđeni smo što ćemo od jeseni 2013. kupcima u Srbiji moći da ponudimo modu i kvalitet po najpristupačnijim cenama – rekao je Karl Johan Person, izvršni direktor u kompaniji H&M.
- Veoma smo zadovoljni sto je ostvarena saradnja sapoznatim svetskim brendom H&M i što će svoju prvu radnju u Srbiji otvoriti u šoping-molu Delta City. H&M pridaje veliki značaj svakoj prvoj radnji u novoj zemlji i čast nam je da su prepoznali Delta Real Estate kao partnera koji u potpunosti ispunjava njihove standarde. To potvrđuje i podatak da na na srpsko tržište H&M ulazi direktno, a ne putem franšize. Prema planu, prva H&M radnja biće otvorena u drugoj polovini ove godine. Sigurni smo da će prisustvo ovog svetskog brenda promeniti maloprodajnu strukturuu Srbiji i pozicionirati Beograd kao primarnu šoping destinaciju ne samo za lokalno tržište već i za posetioce iz čitavog regiona – izjavio je Vojislav Glavinić, potpredsednik Delta Holdinga za Real Estate grupu.

Pored Srbije, H&M će ove godine ući i na tržišta Čilea, Estonije i Litvanije, kao i Indonezije putem franšize.

Trgovinska kompanija Delez Srbija saopštila je da ove godine planira investicije od 30 miliona evra, od čega najveći deo u izgradnju novih i renoviranje maloprodajnih objekata.

Kako je rečeno u toj kompaniji, deo ulaganja namenjen je i za snižavanje cena, povećanje efikasnosti poslovanja i zaposlenost.

U Delezu su naveli da su ove godine otvorili četiri nova maloprodajna objekta i to u Pančevu, Čačku, Šidu i Petrovacu na Mlavi, a do kraja godine biće otvoreno još 12 novih prodavnica.

“Sledeći objekti Maksi supermarketa i Mini Maksija biće otvoreni u Smederevskoj Palanci, Beogradu, Požarevcu i Novom Sadu”, najavili su u toj kompaniji i istakli da će nove investicije doneti i nova radna mesta za kadrove različitih kvalifikacija.

Kako je rečeno, planovi za Delezov distributivni centar su izmenjeni, tako da se očekuje da će njegova izgradnja početi u prvom kvartalu 2013. godine, a ne u ovoj godini, kako je ranije bilo najavaljivano.

“Lokacija još nije odabrana, trenutno razmatramo više opcija u bližoj okolini Beograda. Sa određivanjem lokacije i plana izgradnje moći će da se daju konkretne projekcije iznosa ove investicije”, navode u Delezu.

Kompanija Delez postala je vlasnik beogradskog trgovinskog lanca Delta Maksi u martu 2011.

Spoljnotrgovinska razmena Srbije i Rusije u prva tri meseca 2012. godine dostigla je skoro 842 miliona dolara i za četiri odsto je manja nego u prvom kvartalu 2011, rečeno je za Tanjug u Privrednoj komori Srbije (PKS).

Izvoz iz Srbije je povećan za oko 12 procenata i vredeo je 179 miliona dolara dok je uvoz smanjen za oko osam odsto i njegova nominalna vrednost je 662,8 miliona dolara. Rusija je peti izvozni partner Srbiji, a prvi uvozni, dok je pokrivenost uvoza izvozom oko 27 odsto.

Izvoz voća, najviše jabuka svežih i prerađenih, dominira u ukupnom izvozu i u prvom tromesečju 2012. „skočio“ je za skoro 10 odsto. Ministar poljoprivrede i trgovine Dušan Petrović ranije je rekao za Tanjug da Srbija ima velike šanse da znatno poveća izvoz hrane na rusko tržište. Ministar Petrović je naglasio da je trgovinska razmena poljoprivredno-prehrambenih proizvoda između dve zemlje u porastu i podsetio da je pre tri-četiri godine izvoz hrane iz Srbije u Rusiju vredeo 35 miliona dolara, a sada oko 150 miliona dolara, pet puta više.

U spoljnotrgovinskoj razmeni konditorskih proizvoda Srbija je lane ostvarila suficit od 76 miliona dolara, za 17 odsto više nego 2010, mada je proizvodnja opala za pet procenta, rečeno je u Privrednoj komori Srbije (PKS).

Kako su u PKS objasnili za Tanjug, uzrok pada proizvodnje slatkiša je smanjenje domaće potrošnje i izvoza zbog krize i slabljenja kupovne moći stanovništva u zemljama-članicama Zone slobodne trgovine u Centralnoj Evropi (CEFTA), u kojima se plasira više od 95 odsto slatkiša proizvedenih u Srbiji.
U potrošnji konditorskih proizvoda u Srbiji dominantan udeo imaju domaći proizvodi, čak 85 procenata u odnosu na uvoznih 15 odsto.

Austrijski koncern „Agrana“ želi da se dalje širi u inostranstvo i pri tom razmišlja o investiranju u Srbiji.

Proizvođač šećera i voća nameravao je da kupi grčku kompaniju „Helenik šugar“, ali je taj posao trenutno obustavljen zbog krize u Grčkoj. Međutim, šef „Agrana“ Johanes Marihart, prema pisanju bečkog dnevnika „Kurir“, razmatra mogućnost kupovine dve sestrinske firme grčkog koncerna u Srbiji.
Takođe kompanija iz Austrije trenutno traži i interesantnu firmu koju bi kupila u Hrvatskoj. „Želimo da rastemo na Balkanu“, poručio je Marihart.

U Mađarskoj „Agrana“ radi na renoviranju fabrika i prebacivanje na korišćenje obnovljive energije.

Nemački diskontni lanac „Lidl“ uložiće u narednom periodu oko pet miliona evra u Srbiji, tvrdi dobro obavešten izvor “Blica”. Prvi korak je već napravljen – kupovina zemljišta u Zrenjaninu, a ova kompanija užurbano bira i lokacije po drugim gradovima. Za sada su u opticaju Valjevo, Novi Sad, Beograd i Niš.

Ukupan novčani kapital „Lidla“ je u Srbiji donedavno iznosio oko milion evra, a onda je krajem januara ove godine uplaćeno još četiri miliona.
- Do sada su ispitivali lokacije u dvadesetak gradova u kojima bi otvarali supermarkete. Budući da su povećali novčani kapital to znači da su neke odluke već donesene i da će kupovina uslediti. Prvo će verovatno otvarati objekte van prestonice, jer je zemljište u Beogradu najskuplje, a i u nekim drugim gradovima po Srbiji bili bi jedni maloprodajni lanac – navodi naš sagovornik.

Zemljište u Zrenjaninu je već kupljeno, potvrdili su za “Blic” u “Lidl Srbija supermarketima”. Međutim, o sledećem investicionom koraku, nisu hteli da nam kažu ništa konkretno.
- Cilj našeg poslovanja je da obezbedimo više lokacija, a zatim da istovremeno otvorimo više objekata.

S obzirom na to da smo u Srbiji na početku razvoja, još nismo u mogućnosti da odgovorimo na sva pitanja – kažu predstavnici “Lidl Srbija supermarketa” koji su poslovanje kod nas registrovali još 22. decembra 2010.
Izvor “Blica” ukazuje da bi investicija u Zrenjaninu trebalo da iznosi oko 1,5 miliona evra.
- Preostalih 3,5 miliona će uložiti u još tri objekta, mada su planovi za Srbiju više od 20 supermarketa – kaže naš izvor.
U Zrenjaninu će prvi supermarket veličine oko 2.000 kvadratnih metara biti otvoren kod glavne autobuske stanice, a biće posla za oko 25 radnika. „Lidl“, inače, posluje u više od 20 zemalja Evrope i ima više od 9.000 prodavnica.