15. decembar 2011. | 16:09 Izvor: Tanjug

Ovogodišnje investicije u sektor trgovine u Srbiji iznosile su više od milijardu evra, a 90 odsto ulaganja u toj privrednoj grani predstavlja prodaja Delta Maksija Delez grupi, izjavio je danas državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede i trgovine Vladimir Matović. Investicija belgijske Delez grupe u 2011. vredna je 932,5 miliona evra, a drugi investitor u srpsku trgovinu ove godine je kompanija Merkator-S sa 57 miliona evra, rekao je on. Posle ove dve kompanije sledi nemački „Metro“ sa 21 milion evra ulaganja, a zatim domaći trgovinski lanci DIS sa 11 miliona evra, Univereksport pet miliona evra i SOS marketi 150.000 evra. Govoreći o investicijama u narednom periodu, Matović je podsetio da nemački diskontni lanac „Lidl“ trenutno u Srbiji ispituje gradove u kojima planira da otvori objekte. „Kada je reč o trgovinskim lanacima koji već imaju objekte u Srbiji uglavnom se najavljuje povećanje broja objekata tokom 2012. godine, a očekujemo širenje kada je reč o usluzi ‘Dostava kupcima’ ali i u oblasti unapređenja rada malih trgovina“, kazao je Matović. Prema njegovim rečima, nekoliko trgovinskih lanaca najavilo je da će uložiti više od 30 miliona evra u otvaranje novih trgovinskih objekata, ali su očekivanja da će taj iznos biti i veći jer još nisu pristigli planovi svih trgovinskih lanaca koji posluju u Srbiji. Generalni sekretar Udruženja za trgovinu u Privrednoj komori Srbije Gordana Hašimbegović podsetila je da je do kraja 2010. bilo više od 1,2 milijarde evra stranih ulaganja u veleprodaji i maloprodaji. Hašimbegović je ukazala da u Srbiji trgovina u poslednjih pet godina učestvuje u bruto domaćem proizvodu sa oko 11 odsto, dok je promet u trgovini na malo po stanovniku u zemlji lane je iznosio 1.473 evra. To ukazuje na još nerazvijeno tržište u Srbiji, ali sa mogućnošću rasta u narednom periodu, smatra ona. Prosečna zarada u trgovini, bez poreza i doprinosa, isplaćena u avgustu 2011. iznosila je 28.244 din, a lane je ta privredna grana zapošljavala nesto manje od 200.000 radnika.

Srbija je u prvih šest meseci ove godine u trgovinskoj razmeni voća sa svetom ostvarila suficit od 81,78 miliona dolara, što je za 45,02 odsto više nego u istom periodu 2010, izjavio je pomoćnik ministra poljoprivrede i trgovine Miloš Milovanović.

U izvozu su dominirale sveža jabuka, breskva, višnja, trešnja i jagoda, dok je u uvozu prednjačilo južno voće – banane, pomorandže, limun i oljušten lešnik.

Na osnovu podataka Uprave carine, od januara do kraja juna 2011. godine iz Srbije je na strana tržišta izvezeno 117.002 tona voća, u vrednosti od 181,6 miliona dolara, kazao je Milovanović za portal agrobiznis.biz.

Vrednost izvoza voća u prvih šest meseci 2011. godine, veća je za 20,82 odsto u odnosu na isti period 2010. godine, kada je iz Srbije izvezeno voća za 143,84 miliona dolara, naveo je Milovanović.

Milovanović je kazao da je uvoz voća u prvih šest meseci 2011. godine iznosio 124.367 tona, a ostvarena vrednost uvoza je 99,87 miliona dolara.

Prema njegovim rečima, vrednost uvoza voća u prvih šest meseci 2011. godine veća je za oko 20 odsto u odnosu na isti period lane, kada je iznosila 79,89 miliona dolara.

Svi proizvođači hrane i trgovci u Srbiji do 11. juna ove godine prema Zakonu o bezbednosti hrane obavezni su da uvedu HACCP sistem, istaknuto je danas u Privrednoj komori Srbije.

Milan Simić, predstavnik Centra za ispitivanje namirnica, kazao je na sednici Odbora PKS za turizam i ugostiteljstvo, da neće biti odlaganja roka primene tog standarda i da će morati da ga imaju svi proizvođači i prometnici, kako veliki sistemi tako i mali trgovci i zanatske radnje. On je podsetio da veliki proizvođači hrane u Srbiji već imaju uveden HACCP standard.

HACCP je skraćenica od Hazard Analysis Critical Control Point (Analiza opasnosti i kritične kontrolne tačke.

Po uvođenju ovog sistema proizvođači i trgovci će morati da vode računa o svemu – od ulaza sirovina ili gotovog proizvoda u objekat, preko načina njihovog čuvanja i skladištenja, do izlaza proizvoda iz objekta, uz poštovanje svih sanitarno-higijenskih propisa kako objekta tako i samih zaposlenih.

Izvor: Emg.rs

Delta Real Estate i Bauhaus potpisale su danas ugovor o izgradnji maloprodajnog objekta te nemačke kompanije vrednog 25 miliona evra. Početak radova se očekuje u martu naredne godine.

Helmut Divald, direktor za međunarodni razvoj kompanije Bauhaus je rekao da će u tom objektu na Novom Beogradu koji će imati 20.000 kvadrata biti zaposleno 230 radnika. Završetak gradnje se očekuje do kraja naredne godine.

„U Beogradu može da se otvori nekoliko prodavnica, a kroz dve ili tri godine postoji mogućnost da objekte otvorimo i u Novom Sadu i Nišu. U zavisnosti od ekonomije razmatraćemo mogućnost ulaska i u manje gradove“, kazao je on na konferenciji za štampu.

Hans-Urlih Zidbek, zamenik nemačkog ambasadora u Srbiji je naglasio da interesovanje investitora iz te zemlje za ulaganje na ovdašnje tržište nikada nije bilo veće, posebno u sektor elektronike, tekstila i automobilske industrije.

On je istakao da u Srbiji posluje 250 nemačkih kompanija koje zapošljavaju 20.000 radnika, a uložile su 1,5 milijardi evra.

Dejan Racić, potpredsednik Delta holdinga je rekao da će se Bauhaus nalaziti u okviru Delta parka koji će se prostirati na 20 hektara i imati maloprodajne objekte veličine 70.000 kvadrata.

Bauhaus je kocept maloprodaje „uradi sam“, a kompanija postoji već 50 godina i posluje u 15 zemalja sa više od 200 prodajnih objekata.

Izvor: Emg.rs

Kompanije „Delta Real Estate“ i „Bauhaus“ potpisaće u ponedeljak 14. marta ugovor o izgradnji prvog maloprodajnog objekta „Bauhaus“ u Srbiji, saopštio je Delta Holding.

Bauhaus, koji je, sa više od 190 objekata u 14 zemalja, jedan od evropskih lidera u segmentu „uradi sam“ (Do-It-Yourself) kroz saradnju sa kompanijom „Delta Real Estate“ prvi put se pojavljuje i na tržištu Srbije.

Posle potpisivanja ugovora na pitanja novinara odgovaraće direktor za međunarodni razvoj „Bauhausa“ Helmut Diewald i generalni direktor „Delta Real Estate“ Dejan Racić.

Izvor: Emg.rs, Rojters
Grad: Brisel

Evropska komisja u godišnjem izveštaju o napretku država koje teže članstvu u Evropskoj uniji pohvalila Srbiju zbog poboljšanja odnosa s Kosovom, ali i pozvala Srbiju da uloži dodatni napor kako bi uhapsila Ratka Mladića i Gorana Hadžića.
Srbija je pokazala pozitivne rezultate u borbi protiv organizovanog kriminala, ali su potrebni veći napori u reformi pravosuđa i administracije, navodi se u dokumentu koji će biti objavljen sutra.
Od Srbije se zahtevaju puna saradnja s Haškim tribunalom i konstruktivniji pristup po pitanju učešća Kosova u regionalnoj trgovini i saradnji, odnosno da Beograd prizna carinske deklaracije sa Kosova.
EK ponavlja svoju predanost primanju država u članstvo, ističući da je to u interesu EU, i dodaje da se mora boriti protiv zamora zbog širenja EU.