Srbija je u prvih deset meseci ove godine ostvarila suficit u razmeni sa zemljama CEFTA od 1,28 milijardi dolara, što je uglavnom rezultat izvoza poljoprivrednih proizvoda, pokazali su podaci Republičkog zavoda za statistiku.

Srbija je u zemlje CEFTA od januara do oktobra najviše izvozila žitarice, proizvode od njih, razne vrste pića, gvožđe i čelik, a najviše je uvozila struju, gvožđe i čelik, kameni ugalj i obojene metale, kao i povrće i voće.
Izvoz Srbije, za posmatrani period, iznosio je 2,69 milijardi dolara, a uvoz je bio 1,41 milijardi, što znači da je pokrivenost uvoza izvozom iznosila 191,4 odsto.

U 2010. godini Srbija je takođe ostvarila suficit u trgovinskoj razmeni sa zemljama CEFTA sporazuma od 1,36 milijardi dolara, što je i tada  uglavnom bio rezultat izvoza poljoprivrednih proizvoda.
Region CEFTA je jedno od retkih tržišta na koje Srbija više izvozi nego što uvozi. Prema učešću u ukupnom izvozu Srbije, to tržište je drugo po značaju, posle tržišta EU.
Potpisnice CEFTA sporazuma o međusobnoj slobodnoj trgovini su Srbija, Crna Gora, Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Makedonija, Albanija, Moldavija i UNMIK-a, u ime Kosova.

Srbija je u prvih devet meseci 2011. ostvarila suficit u razmeni sa zemljama iz Zone slobodne trgovine u Centralnoj Evropi (CEFTA) od 1,15 milijardi dolara, rezultat uglavnom izvoza poljoprivrednih proizvoda.

U 2010. je Srbija ostvarila suficit u trgovinskoj razmeni sa zemljama CEFTA sporazuma od 1,36 milijardi dolara, uglavnom, takođe, rezultat izvoza poljoprivrednih proizvoda.
Region CEFTA je jedno od retkih tržišta sa kojima Srbija ima kontinuirani suficit u razmeni, odnosno na koje više izvozi nego što uvozi, i prema učešću u ukupnom izvozu Srbije, to tržište je drugo po značaju, posle onog Evropske unije (EU).
CEFTA, je sporazum je sporazum o slobodnoj trgovini između Srbije, Crne Gore, BiH, Hrvatske, Makedonije, Albanije, Moldavije i Misije UN na Kosovu i Metoniji (UNMIK) u ime privremenih institucija samouprave u pokrajini.

Srbija je u prva četiri meseca ove godine ostvarila suficit u razmeni sa zemljama CEFTA od 400,1 miliona dolara, što je rezultat uglavnom izvoza poljoprivrednih proizvoda, pokazali su podaci Republičkog zavoda za statistiku.

Srbija je u zemlje CEFTA od januara do aprila najviše izvozila žitarice, proizvode od njih, razne vrste pića, gvožđe i čelik, a najviše je uvozila struju, gvožđe i čelik, kameni ugalj i obojene metale, kao i povrće i voće.

Izvoz Srbije, za posmatrani period, iznosio je 923,3 miliona dolara, a uvoz 523,2 miliona dolara, što znači da je pokrivenost uvoza izvozom bila 176,5 odsto.

U 2010. godini Srbija je ostvarila suficit u trgovinskoj razmeni sa zemljama CEFTA sporazuma od 1,36 milijardi dolara, što je, takođe, uglavnom bio rezultat izvoza poljoprivrednih proizvoda.

Region CEFTA je jedno od retkih tržišta sa kojima Srbija ima kontinuirani suficit u razmeni, odnosno na koje više izvozi nego što uvozi, i prema učešću u ukupnom izvozu Srbije, to tržište je drugo po značaju, posle tržišta EU.

CEFTA sporazum je sporazum o slobodnoj trgovini između Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Makedonije, Albanije, Moldavije i UNMIK-a, u ime Kosova.

Srbija i Rusija ostvarile su za jedanaest meseci prošle godine robnu razmenu u vrednosti oko 2,5 milijardi dolara, što je povećanje od 19 odsto u odnosu na isti period 2009, rečeno je Tanjugu u Privrednoj komori Srbije (PKS).

Tokom analiziranog perioda Srbija je u Rusiju izvezla robe za 486,3 miliona dolara, što je povećanje od 53 odsto, a uvezla za oko dve milijarde dolara, ili 13 procenata više nego 2009.

Negativan saldo u trgovini Srbije sa Rusijom je oko jednu i po milijardu dolara. Rusija je šesti partner Srbije kad je reč o srpskom eksportu, sa udelom od 5,48 odsto, dok je u uvozu prva sa učešćem od 13,17 odsto.

Podaci PKS pokazuju da je pokrivenost srpskog uvoza iz Rusije izvozom u tu zemlju svega oko 24 odsto.

U srpskom izvozu u Rusiju voće i povrće obuhvata oko 20 odsto, električne mašine, aparati i uredjaji 12 odsto, obojeni metali 11,58 odsto, medicinski i farmaceutski proizvodi 11,08 odsto, razni gotovi proizvodi 8,98 odsto i ostalo 37,49 procenata.

Na uvoznoj strani godinama dominira učešće energenata u rasponu od 75 do 80 odsto.

U srpskom uvozu iz Rusije za jedanaest meseci prošle godine naftna i naftni derivati su zauzimali 43,46 odsto, prirodni i industrijski gas 34,86 odsto, obojeni metali 8,3 odsto, đubriva 3,38 odsto, transportna sredstva i oprema 1,18 odsto i ostali proizvodi 8,82 procenata.

(Biznis)

Spoljnotrgovinska razmena Srbije dostigla je 21,3 milijarde dolara od početka januara do kraja oktobra 2010. godine, što je za 7,7 odsto više nego u istom periodu lane, od čega je izvoz iznosio 7,8 milijardi dolara, a uvoz 13,5 milijardi, pokazalo je istraživanje Instituta za tržišna istraživanja (IZIT)

Usled osetnijeg rasta izvoza u odnosu na uvoz spoljnotrgovinski deficit srpske privrede redukovan je sa 6,2 milijarde dolara u 2009 na 5,6 milijardi u tekućoj godini.
Plasman robe na inostrano tržište je za deset meseci 2010. godine veći za 15,4 odsto nego lane, ističu stručnjaci IZIT-a, koji očekuje da će takav trend u dinamici izvoza i uvoza biti nastavljen do kraja godine, što će popraviti spoljnotrgovinsku poziciju Srbije.
U robnoj strukturi izvoza dominiraju intermedijarni proizvodi sa učešćem od 65,4 odsto, pa je plasman tih proizvoda na inostrano tržište iznosio 5,1 milijardu dolara, što je za 27,1 odsto više nego 2009. Istovremeno je izvoz robe široke potrošnje opao za 0,5 odsto.
Uvoz je od početka godine do kraja oktobra 2010. porastao sa 13 milijardi dolara na 13,5 milijardi ili za 3,7 odsto. Skromniji rast uvoza je posledica smanjenja kupovne moći stanovništva, istakli su u IZIT-u.
Najznačajniji inostrani partneri Srbije tradicionalno su Nemačka, Rusija i Italija i ove tri zemlje u spoljnotrgovinskoj razmeni učestvuju sa 30,3 odsto.
Na izvoznoj strani najvažniji srpski partneri su Italija, Bosna i Hercegovina i Nemačka.
U uvozu dominiraju Rusija, Italija i Nemačka dok je najveći negativni spoljnotrgovnski saldo ostvaren sa Ruskom Federacijom i iznosi gotovo 1,3 milijarde dolara.

(Biznis)

U trgovinskoj razmeni sa Egiptom, Srbija je u prvih devet meseci ove godine ostvarila suficit od oko 2,5 miliona dolara, pokazali su podaci Privredne komore Srbije
Ukupan obim robne razmene između Srbije i Egipta je, od januara do septembra, iznosio 36,9 miliona dolara, pri čemu je izvoz iz Srbije bio 19,7 miliona, a uvoz iz Egipta 17,2 miliona dolara.
Srpski izvoz je bio je na nivou prošlogodišnjeg, dok je uvoz iz Egipta gotovo utrostručen u poređenju sa prvih devet meseci 2009. godine, naveli su analitičari PKS.
Vodeća stavka u uvozu je koks, koji čini 70 odsto ukupne vrednosti uvoza, a zatim sledi pirinač različitih stepena obrade, u vrednosti od oko 1,5 miliona dolara.
Gotovo milion dolara Srbija je platila za uvoz voća i povrća, pre svega za pomorandže, smrznute jagode, pasulj, crni luk i mladi krompir.
Ostatak uvoza se odnosi na pamuk i pamučno predivo – oko 150.000 dolara i na pamučnu konfekciju – 436.000 dolara.
Značajno je pomenuti i uvoz poluproizvoda za industriju gume – kord tkanine, u vrednosti od oko 200.000 dolara, jer su, sa srpske strane, Fabrika guma „Trajal“ (Trayal) i „Tigar gume“ (Tigar Tires) izvezli automobilske gume u Egipat u vrednosti većoj od milion dolara.
Najveći uvoznik iz Egipta je „Ju Es Stil Srbija“, koji je najviše kupovao koks, a ta kompanija je ujedno i najveći izvoznik u Egipat, i to belog lima, koji predstavlja 30 odsto ukupnog izvoza.
Od ostale robe, izvezeni su proizvodi obojene metalurgije, motori za motorna vozila, traktori, drvna građa, pumpe i delovi za njih. Prvi put, zahvaljujući potpisanom bilateralnom Sporazumu o veterini, izvezeno je i milion jednodnevnih pilića za tov.

(BIZNIS)

Aktuelni makroekonomski podaci ukazuju na nastavak postepenog oporavka ekonomske aktivnosti u Srbiji, koji je pretežno zasnovan na oporavku spoljne tražnje, saopštila je Narodna banka Srbije.

Na osnovu podataka da rast cena na malo u avgustu iznosi 7,9 odsto, a rast troškova života 6,3 odsto, NBS je procenila da će se međugodišnja inflacija, merena indeksom potrošačkih cena, u avgustu kretati oko cilja, koji za prošli mesec iznosi 6,7 odsto plus minus dva odsto.
Na višu inflaciju u avgustu uticao je pretežno rast cena industrijsko-prehrambenih proizvoda i izostanak uobičajenog pada cena poljoprivrednih proizvoda, što je, kao mogućnost, NBS i najavljivala.
Industrijska proizvodnja je u julu bila je veća za 5,1 odsto nego u lanjskom julu, a ukupna ovogodišnja industrijska proizvodnja u odnosu na isti prošlogodišnji period za 4,8 odsto.
Stabilan rast u industriji, posebno prerađivačkoj, daće značajan doprinos ostvarenju očekivanog rasta bruto domaćeg proizvoda u ovoj godini od 1,5 odsto, navela je centralna banka.
Ključni faktor ekonomskog oporavka je povećanje izvoza – zaključno s julom međugodišnji rast robnog izvoza u 2010, izraženog u evrima, iznosi 19,6 odsto, a samo u julu 20,8 odsto. To se odrazilo na održavanje relativno visoke međugodišnje stope rasta u prerađivačkoj industriji u julu od 5,9 odsto.
Robni uvoz izražen u evrima, zahvaljujući oporavku ekonomske aktivnosti, naročito u industriji, beleži takođe međugodišnji rast – u prvih sedam meseci 5,1 odsto, a samo u julu 7,3 odsto.
Spoljnotrgovinski deficit je relativno stabilan i kreće se na nivou od oko 400 miliona evra mesečno, s tim što se oko polovine deficita finansira prilivom po osnovu doznaka.
Oporavak ekonomske aktivnosti, zbog i dalje niske domaće tražnje, nije bio praćen značajnijim rastom prihoda od poreza na dodatu vrednost, tako da su oni u julu u odnosu na isti period prethodne godine realno viši za svega 0,9 odsto, navedeno je u saopštenju.