Produžen rok za peregistraciju privrednih društava
26. decembar 2011. | 13:14
Izvor: Beta
Skupština Srbije usvojila izmene Zakona o privrednim društvima, kojima je produžen rok za preregistraciju privrednih društava do kraja avgusta 2012.
Prijave za preregistraciju podnose se do 15. jula 2012.
Utvrđeno je da privredna društva koja iskazuju gubitke veće od kapitala neće biti prinudno likvidirana i automatski brisana iz registra privrednih društava.
Skupština je usvojila i Zakon o postupku registracije u Agenciji za privredne registre, koji predviđa da će taj postupak biti standardizovan za sve, i za privredna društva i za sve ostale za koje se vodi registar, kao što su javna glasila i udruženja.
Taj zakon, kako je navela Vlada Srbije, treba da poboljša efikasnost registracije kroz postojanje jedinstvenog, elektronskog sistema registrovanja podataka i omogući elektronsko dostavljaje podataka.
Registrovanje će biti pojednostavljeno, znaće se koliko je vremena za to potrebno, a troškovi registracije biće smanjeni, naveo je predlagač.
Usvojene su i izmene Zakona o Agenciji za privredne registre zbog proširenja nadležnosti te agencije koja je u trenutku osnivanja vodila tri registra, a trenutno se u njenoj nadležnosti nalazi 15 registara.
Parlament je usvojio i izmene Zakona o preuzimanju akcionarskih društava čiji je cilj da se potpunije uredi tržišno preuzimanje, kao oblik promene vlasničke strukture akcionarskih društava, uz nastojanje da se ostvare zaštita manjinskih akcionara i transparentnost procesa preuzimanja.
Usvojene su i izmene Zakona o osiguranju kojima se rok za razdvajanje poslova životnih i neživotnih osiguranja za društva za osiguranje produžava za godinu dana, odnosno do 31. decembra 2012.
Skupština Srbije usvojila je danas Zakon o patentima koji predviđa da nosioci patenta imaju monopolska prava na korišćenje pronalazaka i pravo da spreče neovlašćenu proizvodnju i prodaju patentiranih proizvoda.
Cilj zakona, kako je navela Vlada Srbije, jeste jačanje pravne zaštite nosilaca patentnih prava, čime se podstiču pronalazači i naučnici da stvaraju, a privredna društva da investiraju u primenu pronalazaka.Propisani su uslovi i način sticanja zaštite za pronalazak i način podnošenja prijave patenata koji imaju dejstva van Srbije.Zakonom je propisano ko ima prava na proizvodnju, šta se smatra povredom prava i koje mere se mogu preduzeti tim povodom. Kopiranje knjiga i udžbenika biće zabranjeno, osim u slučaju da su svi primerci rasprodati dve godine ranije, predviđeno je izmenama Zakona o autorskom i srodnim pravima koje je Skupština Srbije danas usvojila. Izmenama je predviđeno i da likovni umetnici budu obavešteni o preprodaji svog dela i da dobiju novčanu naknadu koja zavisi od iznosa za koji je delo prodato. Fizičko lice koje u roku od 30 dana od prodaje originala dela ne obavesti o tome autora i ne plati mu iznos naknade od prodajne cene dela, kažnjava se novčanom kaznom od 10.000 do 50.000 dinara. Zakon zabranjuje i umnožavanje notnih zapisa muzičkih dela, osim ako se to ne čini ručnim prepisivanjem. U određenim situacijama, poput potrebe javne sigurnosti, školske nastave, pravosuđa i javnog informisanja, zakon dozvoljava ograničenje autorskog prava tako što je moguće korišćenje tuđeg autorskog dela bez dozvole autora i plaćanja naknade. To ograničenje autorskih prava ne odnosi se samo na štampu, televiziju i radio, kao do sada, već i na druge medije, pre svega Internet. Kada se delo umnožava bez dozvole autora, fotokopiranjem ili snimanjem na nosače zvuka, slike ili teksta za lične nekomercijalne potrebe, autori imaju pravo na naknadu od uvoza prodaje tehničkih uređaja ili praznih nosača zvuka, slike i teksta za koje se pretpostavlja da će biti korišćeni za takvo umnožavanje.
Lična dokumenta ubuduće će moći da dobiju i građani koji do sada nisu imali prijavljeno prebivalište, utvrđeno Zakonom o prebivalištu i boravištu građana koji je danas usvojila Skupština Srbije.
Zakonom je precizirano da se državljaninu koji ima pravo na ličnu kartu, a nema prijavljeno prebivalište ili boravište radi izdavanja dokumenata odredi boravište koje će važiti godinu dana od dana izdavanja lične karte. Nadležni organ može da odbije prijavu prebivališta ako se ne može utvrditi da građanin ima nameru da stalno stanuje na adresi koju prijavljuje, a ako se utvrdi da građanin ne stanuje na prijavljenoj adresi, to će biti zvanično evidentirano, utvrđeno je zakonom. To rešenje doneto je zbog, kako je naveo predlagač zakona, velikog broja fiktivnih prijava prebivališta.
Zakonom je pojednostavljen postupak prijavljivanja novog prebivališta jer je ukinuta obaveza odjave prethodnog prebivališta čime se, kako je naveo predlagač, omogućava brže i jednostavnije prijavljivanje
prebivališta i pojednostavljuje vođenje evidencije.
Predlagač je naveo i da će zakon doprineti ažuriranju baze ličnih podataka o građanima, odnosno da će se izjednačiti podaci zavedeni u bazama sa stvarnim stanjem.
Prava izumitelja i naučnika biće bolje zaštićena usvajanjem zakona o patentima, što će podstaći inovacije i investiranje u primenu pronalazaka, rekao je danas ministar prosvete i nauke Žarko Obradović.
Obradović je na sednici skupštinskog Odbora za nauku rekao da predložena zakonska rešenja garantuju nosiocima patenta monopolska prava na korišćenje pronalazaka i pravo da spreče neovlašćeno proizvodnju i prodaju patatentnih proizvoda.
„Predviđeno je jačanje pravne zaštite nosiocima patentnih prava čime se podstiču izumitelji i naučnici da stvaraju, a privredna društva da investiraju u primenu pronalazaka“, rekao je Obradović.
On je naveo da zakon propisuje ko ima prava na proizvodnju, šta se smatra povredom prava i koje mere se mogu preduzeti tim povodom.
„Zakon propisuje uslove i način sticanja zaštite pronalaska i načine podnošenja prijave patenata koji imaju dejstva van Srbije“, rekao je Obradović.
Usvajanjem izmena Zakona o autorskom i srodnim pravima ta oblast biće usklađena sa evropskim propisima, a interesi autora u Srbiji bolje zaštićeni, rekao je Obradović.
On je naveo da izmene, između ostalog, predviđaju i zabranu umnožavanja knjiga, udžbenika i stručne literature, čime će se, kako je naveo, stati na put raširenom kopiranju i ugrožavanju autorskih prava.
Izmene predviđaju i da autor dela likovne umetnosti bude obavešten o preprodaji svog dela i da dobije novčanu nadoknadu.
Obradović je kazao i da se ograničenje autorskih prava u cilju izveštavanja javnosti o tekućim događajima ubuduće neće odnositi samo na štampu, televiziju i radio, već i na internet.
Odbor za nauku i tehnološki razvoj jednoglasno je usvojio Predlog zakona o patentima i izmene Zakona o autorskim i srodnim pravima o kojima će Skupština Srbije raspravljati na sednici koja počinje u sredu.
Srpska privreda će od 2012. štedeti 100 miliona evra godišnje zahvaljujući izmenama Zakona o privrednim društvima, kojim su ukinute zastarele birokratske procedure, ocenila je danas Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj.
Usvajanjem Zakona o privrednim društvima primenjene su 84 preporuke iz sveobuhvatne reforme propisa za olakšavanje poslovanja u Srbiji, što je značajan napredak s obzirom na to da su od početka reforme 2009. do aprila 2011.
Vlada, kako je potvrđeno ”Novostima”, odustala od promene Zakona o PDV. Ove godine neće se ni započeti najavljivana poreska reforma
- Zakon o porezu na dodatu vrednost zasad neće biti menjan – potvrđeno je “Novostima” u Vladi Srbije. – Mada je bilo predviđeno da Vlada, do početka februarskog zasedanja, Skupštini dostavi svoj predlog izmena Zakona o PDV, koji predviđa povećanje poreza na južno voće sa osam na 18 odsto, odustalo se od bilo kakvih promena.
U setu paketa zakona koji je krajem prošle godine Vlada ponudila na usvajanje Skupštini, našla se i izmena Zakona o PDV, koja je u inicijalnom obliku predviđala da se porez na hotelske usluge, kompjutere i južno voće poveća sa osam na 18 odsto. U međuvremenu je Ministarstvo ekonomije preuzelo da se odrekne oko 300 miliona dinara, koliko je država trebalo da prikupi od povećanja poreza na hotelske usluge, a vladajuća koalicija je odlučila i da se iz budžetskih rezervi pokrije minus koji će nastati zbog planiranog većeg PDV na kompjutere.
Kako je promet južnog voća uz povećani porez državi trebalo da donese oko 500 miliona dinara, Vlada je odlučila da u potpunosti, zasad, odustane od svog predloga. To će osiromašiti budžetske rezerve, prema procenama Ministarstva finansija, za oko 1,5 milijardi dinara.
Vlada, koja već dugo najavljuje promenu modela ekonomske politike, neće u ovoj godini ni započeti poresku reformu, koja podrazumeva smanjenje nameta na proizvodnju i povećanje poreza na potrošnju.
PRIHOD NA IMOVINU
Ovih dana Poreska uprava Srbije objaviće podatke o iznosu limita zarada iznad kojeg će se plaćati porez na godišnji prihod građana. Ni ove godine se od ovog poreza ne očekuju veliki iznosi, jer je zakon davno skrojen tako da podrazumeva veliki broj olakšica, a samim tim i mali broj onih koji su u obavezi da ga plaćaju.
Banke u Srbiji nisu bile ugrožene u krizi zahvaljujući visokom stepenu regulacije, višem negou drugim zemljama u okruženju. Novo „pravilo“ namenjeno bankarima, koje će stupiti na snagu ako bude usvojen zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga, je jako dobra ideja, ali je primena zakona loše osmišljena, kaže Antoan Tusan, predsednik Upravnog odbora Societe Generale banke, za magazin Bankar.
Societe Generale banka u 2011. planira da sumu kredita poveća za petinu. Antoan Tusan naglašava da je u planu i otvaranje do 20 filijala, što znači više od 100 novih radnih mesta. Cilj dodatnih investicija je, prema rečima prvog čoveka banke, da se još više približe klijentima, da bi i privredi i stanovništvu što lakše ponudili nove usluge. Što ne znači da je kriza prošla jer Tusan smatra da ni sledeća godina neće biti laka.
„Očekuju nas značajne turbulencije na svetskom tržištu, čiji se uticaji po principu domino-efekta moraju osetiti i na domaćem tržištu. Spremni smo da se nosimo i s domaćim izazovima, kao što su borba sa inflacijom, nestabilnošću kursa i dinarske kamatne stope, novi kapitalni zahtevi i izazovi deevroizacije“, kaže on.
Srbija nije bila direktno pogođena krizom, više se osećao posredan uticaj iz regiona i šire. Pri tom, zbog prilične rezistentnosti domaćeg bankarskog sektora, više problema, posebno s tekućom likvidnošću, imale su kompanije koje ovde posluju. Neke poslovne banke su povećale tokom poslednje dve godine svoje tržišno učešće, a neke smanjile, što je pre svega rezultat globalnih poslovnih filozofija grupacija kojima pripadaju, ali i rezultat adekvatnog upravljanja rizicima, kaže Tusan.
Donošenje zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga bio bi dobar potez jer je neophodno uvesti pravila kojim će se zaštiti korisnici bankarskih usluga. Ali bez obzira na to što je ideja dobra, način primene je loš. Na primer, po tom se zakonu ostavlja mogućnost klijentu da se predomisli dve nedelje pošto podigne kredit u banci. Date nekom novac, on kupi auto i onda se predomisli? U Francuskoj postoji sličan zakon, ali tamo banka isplaćuje kredit tek nedelju dana pošto on bude odobren, a u međuvremenu klijent ima pravo da se predomisli i odustane od kredita, što je mnogo bolje rešenje za obe strane. Zbog toga je potrebno da se uspostavi još bolji dijalog NBS-a i banaka, posebno stranih koje ovde posluju i koje već imaju prethodno iskustvo u merama koje se sada donose. Mi znamo kako su ove promene primenjene u drugim zemljama, pa možemo da pomognemo svojim iskustvom, kaže Tusan.
Od danas se primenjuju novi Zakon o trgovini i Zakon o zaštiti potrošača.
Potrošač će od 1. januara 2011. biti zaštićen isto, a u nekim segmentima i bolje, nego potrošač u Evropskoj uniji, kazao je ministar trgovine i usluga Srbije Slobodan Milosavljević.
Milosavljević je naveo da će početak primene Zakona o zaštiti potrošača i Zakona o trgovini označiti novi kvalitet i novu atraktivnost Srbije kao investicione destinacije.
On je naglasio da su novi zakoni o trgovini i o zaštiti potrošača u izveštaju o napretku Srbije na putu evropskih integracija za 2010. godinu dobili najbolje ocene.
Prema njegovim rečima, Zakon o zaštiti potrošača donosi mnogo novina, maksimalne evropske standarde i pravo svakog potrošača da lako, jednostavno i u saradnji s nadležnim institucijama zaštiti svoja prava i ispravi nepravdu koja se možda desila prilikom kupovine proizvoda ili usluge.
Milosavljević je naglasio da je ključna novina u Zakonu o zaštiti potrošača izmeštanje tereta dokazivanja sa potrošača u odnosu na trgovce, proizvođače, turističke agencije i finansijske institucije. „Sva nezadovoljstva potrošača novim će se zakonom hitno i vrlo rigorozno rešavati i u korenu će se saseći obmanjivanje, nepovoljni ugovori, nepružanje potrošačima onoga što im se ponudi i naplati“, kazao je ministar.
Prema novom zakonu, garantni rok za svaki proizvod je dve godine, a šest meseci je rok u kom se obavlja zamena proizvoda.
Novi Zakon o trgovini svakog ko se bavi bilo kojim biznisom definiše i kao trgovca.
Skupština Srbije danas je usvojila izmene seta poreskih zakona, kojima se obezbeđuju veći prihodi budžeta u idućoj godini. Radi se o zakonima o porezu na imovinu, porezu na dodatu vrednost (PDV), porezu na upotrebu, držanje i nošenje dobara i o akcizama.
Usvojene su izmene Zakona o porezima na imovinu. Skupština je usvojila nekoliko amandmana na izmene tog zakona koji se odnose na poreske olakšice.
Novina u Zakonu o akcizama je da je specifična akciza na cigarete povećana sa 17,2 na 26 dinara po paklici.
Izmene Zakona o PDV-u odnose se na povećanje poreske stope sa osam na 18 odsto za južno voće, a amandmanima je odbijen predlog da se uveća i poreska stopa za računare i hotelske usluge.
Parlament je usvojio i izmene Zakona o budžetskom sistemu.
Izmenama Zakona o deviznom poslovanju, koje će biti usvojene do kraja ove ili u prvom kvartalu iduće godine, biće omogućeno da inostrane finansijske institucije izdaju u Srbiji dugoročne dinarske obveznice, najavio je danas državni sekretar u Ministarstvu finansija Srbije Slobodan Ilić. „Izdavanje tih hartija od vrednosti, koje već planira Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), pomoći će razvoju domaćeg tržišta kapitala, povećaće ponudu kredita u dinarima i stimulisati ulaganje u Srbiji“, rekao je Ilić na konferenciji za novinare. Novina u Zakonu o deviznom poslovanju je, kako je objasnio, i liberalizacija deviznog poslovanja koja će smanjiti troškove preduzećima i preduzetnicima i povećati konkurentnost domaće privrede. Biće uveden jedinstven registar deviznih računa pravnih lica i preduzetnika, što će olakšati njihovu kontrolu i vođenje finansijskih istraga o imovini proistekloj iz krivičnih dela. Ilić je naglasio da će izmene Zakona o deviznom poslovanju biti usklađene sa pravilima i principima Svetske trgovinske organizacije (STO), a pomoći će da se efikasnije koristi pomoć Evropske unije jer će biti širi spisak slučajeva gde će biti dozvoljeno plaćanje u devizama u Srbiji. Devizni inspektorat ubuduće neće biti nadležan za prekršaje iz oblasti deviznog poslovanje već će to biti posao sudova. Novim propisima biće ukinuta obaveza za preduzeće da u roku od 180 dana u zemlju unesu devize zarađena prodajom roba i usluga u inostranstvu, a ako u roku od godinu dana ne naplate izvoz to će morati da prijave kao kreditni posao. Predviđeno je prebijanje dugovanja i potraživanja po osnovu spoljnotgovinskih poslova, a biće ukinuta obaveza unosa dobiti u zemlju od investicionih radova u inostranstvu već će samo preduzeća o tome morati da obaveste Devizni inspektorat. Ilić je rekao da će Vlada najverovatnije u četvrtak usvojiti predlog izmena i dopuna Zakona o platnom prometu, kako bi se povećala finansijska disciplina. Biće ukinuta obaveza pravnim licima da narednog dana uplate gotovinu na svoj računa jer će za to imati rok od sedam dana. Uvodi se obaveza registra menica koji će voditi Narodna banka Srbije, a menice koje su u opticaju moraće da budu registrovane u roku od 120 dana od početka primene novih propisa i to će moći da učine i dužnici i poverioci. „Prinudna naplata potraživanja je moguća samo ako su menice evidentirane u registru“, naglasio je Ilić i dodao da je predviđeno da se istovremeno blokiraju svi dinarski i devizni računi pravnog lica koje je u blokadi a biće onemogućeno da dužnik otvori u drugoj banci novi račun. Neće biti menjan iznos deviza od maksimalno 10.000 evra koliko građani mogu da iznesu iz zemlje, ali će biti omogućen elekrtonski prenos novca do tog iznosa. Ilić je rekao da očekuje da izmene Zakona o platnom prometu budu usvojene do kraja ove godine.
