(Biznis)

Vlada Srbije i kompanija „Kuper tajer“ potpisali su juče ugovor po kojem će ta američka kompanija kupiti kruševačku fabriku automobilskih guma „Trajal“ za 13 miliona evra

Ministar ekonomije Srbije Nebojša Ćirić je nakon potpisivanja ugovora u Beogradu rekao da će američka kompanija u prvoj fazi investirati 50 miliona evra u „Trajalovu“ fabriku automobilskih guma i zaposliti 500 ljudi.

On je kazao da će „Kuper tajer“ početi prozvodnju guma u Srbiji u prvom kvartalu 2012. i da je plan da se proizvodnja poveća sa 500.000 na tri miliona guma godišnje.

Plan je, kako je dodao, da u kruševačkoj fabrici guma kasnije bude zaposleno ukupno 700 radnika.

„Trajal je 2006. godine prodat bugarskoj kompaniji Brikel, ali je situacija od početka bila nategnuta, a 2008. godine su radnici štrajkovali zbog zarada“, kazao je Ćirić i dodao da je Vlada Srbije odlučila da se „Trajal“ reorganizuje kroz stečaj.

Kako je precizirao, američka kompanija će fabrici automobilskih guma, u kojoj će imati 100 odsto kapitala, proizvoditi gume pod brendom „Kuper tajer“ sa znakom „napravljeno u Srbiji“ i da će ih izvoziti na svetsko tržište.

Dve čačanske fabrike – Tehnički remontni zavod (TRZ) i kompanija “Sloboda” uskoro bi u radni odnos trebalo da prime blizu 40 inženjera različitih specijalnosti. U TRZ će se stupanjem na snagu nove organizacione formacije ukazati potreba za zapošljavanjem 28 stručnjaka, što će biti prvi put nakon 13 godina da je u ovom preduzeću zaposlen jedan inženjer. Najavljenom kampanjom zapošljavanja posao bi mogao da dobije svaki četvrti mašinski ili elektro inženjer koji se nalazi na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje.

Tehnički remontni zavod u Čačku, koji se bavi modernizacijom i održavanjem naoružanja i vojne opreme, uskoro će zaposliti 131 radnika, od čega će 28 biti mladi inženjeri različitih specijalnosti.
- Ove godine od strane Ministarstva odbrane odobrena nam je nova formacija i sada od nadležnih očekujemo odgovor kada ćemo krenuti u nova zapošljavanja. Od 131 novozaposlenog, 28 će biti inženjeri raznih specijalnosti, što sa visokom, što sa višom stručnom spremom. Uskoro će biti poznati uslovi konkursa. Očekujemo da podmladimo kadar Zavoda jer je starosna struktura u ovom momentu dosta nepovoljna. Poslednji inženjer u TRZ je primljen pre tačno 13 godina. Imali smo prirodni odliv kadra, a nije bilo prijema. Sada je krajnji momenat da se prime mladi inženjeri koji će doneti nova znanja i za Zavod preko potrebnu mladalačku energiju – kaže direktor TRZ, potpukovnik Stojko Biočanin.

On je dodao da je će ova vojna fabrika modernizaciju procesa proizvodnje i remonta nastaviti nabavkom savremenih uređaja, za šta će im pomoć mladih stručnih ljudi biti preko potrebna, pogotovo imajući u vidu da je u proteklom periodu usvojeno 29 novih tehnologija iz delokruga rada TRZ.
Da proteklih nekoliko godina kompanija “Sloboda”’ nije radila punim kapacitetom, pitanje je gde bi čačanski inženjeri uopšte mogli da se zaposle, budući da je metalski kompleks u ovom gradu od sredine devedesetih godina prošlog veka doživeo potpuni kolaps. U protekle četiri godine u radni odnos u “Slobodi” primljena je veća grupa inženjera.

Prema rečima direktora kompanije Zorana Stefanovića, novougovorenim inženjering poslovima stvorila se mogućnost za zapošljavanje izvesnog broja stručnjaka, ali se na konkurs za specijalističku dokvalifikaciju nije javio dovoljan broj kandidata.
- Raspisali smo konkurs za specijalističke studije na Vojnoj akademiji koji je organizovalo Ministarstvo odbrane, ali se prijavio nedovoljan broj kandidata koji su zadovoljavali uslove konkursa. Naša kadrovska služba ovih dana pojačano radi na prikupljanju podataka sa evidencije nezaposlenih iz okolnih gradova, kako bi pokušali da pronađemo dovoljan broj inženjera koji su završili višu školu – ističe Stefanović.
Na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje u Čačku sa područja ovog grada prijavljeno je 40 diplomiranih inženjera elektrotehnike i 19 diplomiranih mašinskih inženjera, što uz ukupno 107 inženjera ove dve struke daje brojku od 166 stručnjaka ovih obrazovnih profila. Ukoliko se obistine najave dve čačanske vojne fabrike, praktično bi svaki četvrti od njih uskoro konačno mogao da dođe do zaposlenja.
- Još nisam čuo za ove konkurse, ali ću se svakako prijaviti kada budu raspisani. Mašinski fakultet sam završio pre sedam godina. Radio sam godinu i po dana u jednoj beogradskoj firmi, ali sam po izbijanju ekonomske krize dobio otkaz i vratio se u rodni grad. Na novi posao čekam već tri godine i bilo bi zaista sjajno kada bih uspeo da dobijem posao u “Slobodi” ili Tehničkom zavodu – kaže Čačanin Miloš (33).

Sajam poslova za studente i diplomce tehničko-tehnoloških fakulteta „JobFair – Kreiraj svoju budućnost!“ biće održan 7. i 8. novembra 2011. godine u zgradi tehničkih fakulteta u Beogradu (Bulevar kralja Aleksandra 73).

Ove godine studenti će po prvi put imati priliku da svoju biografiju ostavljenu u bazi (tokom trajanja sajma) dopunjuju novim informacijama tokom cele naredne godine. Na taj način i kompanije će u svakom trenutku imati pristup najnovijim podacima o kandidatima i imati uvid u njihove aktivnosti, lični i profesionalni razvoj.

Na prethodnom sajmu „JobFair 10 – Kreiraj svoju budućnost!“ učestvovala je 41 kompanija, u bazi je bilo 2.200 ostavljenih biografija, a za dva dana sajam je posetilo 4.000 studenata.

Sajam je propraćen bogatim edukativnim programom, brojnim predavanjima, tribinama i obukama koje drže renomirani stručnjaci iz oblasti obrazovanja, zapošljavanja i ekologije.

Kompanija „Beneton“ koja je kupila nišku fabriku tekstila Niteks registrovala je firmu „Beneton Srbija doo “, na novoj niškoj adresi umesto dosadašnje beogradske.

Beneton je srpsku firmu najpre registrovao u Beogradu na adresi Čika Ljubina 11, ali se novo sedište sada nalazi u Nišu na prostoru nekadašnjeg Niteksa.

Prema podacima iz Agencije za privredne registre (APR) Beneton Serbia registrovan je 25. februara ove godine sa osnivačkim kapitalom od 10 hiljada evra.

Direktor firme Beneton Serbia je italijanski državljanin Flavio Simoneti (Simonetti), dok je zamenik direktora Fabio Sartori koji je prilikom potpisivanja protokola o otvaranju fabrike u Nišu 31. januara ove godine predstavljen kao operativni direktor kompanije „Beneton“.

Beneton u Nišu još uvek nije počeo proizvodnju, iako je je početak najavljen za avgust, a oko 80 odsto radnika raskinulo je radni odnos u „Niteksu„ i podiglo otpremnine od po 300 evra po godini staža, a 89 radnika se izjasnilo da želi da nastavi rad u „Benetonu“.

Lista primljenih radnika trebalo bi da bude objavljena do kraja ove godine.

„Za 300 evra po godini staža prijavio se 351 radnik,a 83 radnika je na tržištu rada i njima je isplaćeno po 306.000 dinara uz pravo na mesečnu nadoknadu koja iznosi 60 odsto od republičke prosečne zarade“, kazao je predsednik Samostalnog sindikata u toj fabrici Zoran Tošić.

Po 10 prosečnih zarada obezbeđeno je za 104 radnika „Niteksa“.

Grupa radnika „Niteksa“ više puta je protestovala ispred kapije te fabrike jer su stekli uslove za penziju, ali zbog nepovezanog staža ne mogu da ostvare to svoje pravo.

Tošić je rekao da ima 26 takvih radnika i da se Vlada obavezala da će im povezati radni staž. „Njima je radni staž povezan za period 2005-2009. godina, a ostala je 2010. godina i deo 2011, što će biti ispunjeno“, rekao je Tošić.

U naredne četiri godine „Beneton“ će zaposliti, kako je ranije najavljeno, oko 2.700 radnika, a država je odobrila subvencije za svako novo radno mesto od po 9.000 evra.

„Beneton“ je kupio nišku fabriku za više od tri miliona evra, a italijanski proizvođač se obavezao da će u niški tekstilni centar investirati 43,2 miliona evra.

(Biznis)

Postojećih 55 preduzeća u Srbiji koja zapošljavaju osobe sa invaliditetom treba sačuvati i otvoriti nova, izjavio je juče zamenik gradonačelnika Beograda Milan Krkobabić

„Lista od 18.195 osoba sa invaliditetom koliko ih je trenutno na spisku Nacionalne službe za zapošljavanje, mora postati prošlost“, istakao je Krkobabić na sastanku u Starom dvoru sa direktorima i predstavnicima Udruženja preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom Republike Srbije (UIPS).
Na sastanku su izneti glavni problemi s kojima se direktori tih preduzeća susreću, saopšteno je iz kabinate zamenika gradonačelnika.
Kako je navedeno, prioriteti su da se uspostavi sistemska koordinacija između Udruženja, resornog ministarstva, Agencije za privatizacviju i Nacionalne službe za zapošljavanje.
Krkobabić je istakao da se problemu s kojim se ta preduzeća suočavaju mora prići sistemski.
„Pre desetak godina preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom zapošljavala su oko 12.000 ljudi, a sada ih zapošljavaju manje od 2.000″, kazao je Krkobabić i dodao da se zaposlene osobe sa invaliditetom ne smeju otpuštati.
Kako je naveo, socijalna politika u Beogradu je definisana konkretnim i jasnim akcijama, u prilog tome je prošle nedelje upućen javni poziv za obuku osobama sa invaliditetom koje su zainteresovane za radno osposobljavanje za dva zanimanja: pomoćnik pekara i pomoćnik poslastičara.
Jedini uslov, kako je saopšteno iz kabineta zamenika gradonačelnika, jeste da imaju osnovno (osmogodišnje) obrazovanje.
Trajanje obuke, koja je besplatna, iznosi 2,5 meseca i u toku njenog trajanja odabrani polaznici će dobijati markicu za prevoz i topli obrok.
Po završetku obuke izdaje se sertifikat polazniku koji se kvalifikuje kao dopuna obrazovanju koja će biti priznata i kod drugih preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom.
Prijave za obuku traju do 9. septembra 2011. godine.

Nešto mora da se uradi. Kad je reč o nelikvidnosti, jedan od razloga je i spor protok novca zato što su rokovi plaćanja predugi, čak 128 dana, pa je zato jedna od mojih prvih odluka bila da predložim meru za skraćenje rokova plaćanja na 60 dana – ocenjuje u razgovoru za „Blic” Verica Kalanović, potpredsednica Vlade za privredni i regionalni razvoj.

Država bi morala da pokaže da je to moguće?
- Odluka da kod nas bude skraćeno to vreme na 60 dana moguća je kroz nekoliko koraka. Na prvom mestu, država je ta koja svojim primerom mora da pokaže da je to moguće. Vreme je da počnemo da radimo tako da naručimo samo ono što možemo da platimo i da trošimo samo koliko imamo. U drugoj fazi to će biti lokalne samouprve, gradovi, opštine i lokalna javna preduzeća. U trećem koraku ćemo doneti zakon koji će biti potpuno usaglašen sa EU. Mi nemamo vremena da usaglašavamo propise godinama.

(Biznis)

Načelnik Pčinjskog okruga Budimir Mihajlović rekao je da je realno da ove godine u Vranju, centru tog okruga, bude otvoreno 1.500 novih radnih mesta

Mihajlović, inače ugledni privrednik tog kraja, ne krije da je ekonomska i privredna situacija u Vranju i okrugu izuzetno teška, čak alarmantna, ali da neki rezultati već sada govore da sve lađe nisu potonule..
Privredna situacija u Vranju je takva da više nemamo alternativu.. Uz sadašnju stopu nezaposlenosti od 19 odsto, novih 1.500 radnih mesta u 2011. godini, mora biti zadatak i obaveza svih relevantnih političkih i privrednih faktora , istakao je Mihajlović.
On je rekao da takav stav, kao svoj cilj, najpre mora da usvoji lokalna samouprava i kao obavezu, prosledi ga svim relevantnim političkim i privrednim subjektima.
Tek otvorena fabrika Novo-tekstil , uređenje industrijske zone za nove investitore, ubrzane aktivnosti na otvaranju slobodne carinske zone, ponovno otvaranje carinarnice u Vranju, uz već postojeće planove nekoliko preduzeća, stvaraju uverenje da je ta brojka realna konstatovao je nacelnik Pčinjskog okruga.
Privreda Vranja i Pčinjskog okruga je izvozno orjentisana. Lane je okrug ostvario spoljnotrgovinsku razmenu od čak 219 miliona dolara. Na svaki dolar uvoza, mi smo imali 1,22 dolara izvoza , objašnjava Mihajlović.
On takav optimizam o novim radnim mestima potkrepljuje podatkom da je sve ovo dogovoreno na sastanku najodgovornijih ljudi koji smatraju da Vranje ponovo, uz dobre inicijative, može biti lokomotiva razboja juga Srbije.
Ovakve ciljeve smo dogovorili na sastanku na kome su bili narodni poslanici Milan Nikolić i Goran Stefanović, gradonačelnik Vranja Miroljub Stojčić, direktor Nacionalne službe zapošljavanja Zoran Antić i predsednik Privredne komore u Leskovcu, Goran Jović , zaključio je Mihajlović.

Tanjug |

Potpredsednik Vlade Srbije i ministar ekonomije Mladjan Dinkić potpisaće danas u Zrenjaninu ugovore sa kompanijama „Radijator“ i „Pompea“ o dodeli sredstava za direktne investicije, čime će biti otvoreno gotovo 500 novih radnih mesta, a ukupna vrednost obe investicije iznosi 7,5 miliona evra.

Za odluku da proširi proizvodnju tekstilnih proizvoda u opštini Zrenjanin, italijanska kompanija „Pompea“ je od Ministarstva ekonomije, preko Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA), kroz program finansijske podrške inestitorima dobilo 5.000 evra po novom radnom mestu, ukupno 1,5 milion evra za otvaranje 300 novih radnih mesta.

Novim investicionim projektom kompanije „Pompea“ u Srbiji, čija je ukupna vrednost tri miliona evra, predvidjena je optimizacija proizvodnog procesa izgradnjom i opremanjem farbare u Zrenjaninu, kao i proširenje asortimana na proizvode za medicinske svrhe, koji predstavljaju novu vrstu tehnologije u tekstilnoj industriji.

„Pompea“, koja spada u red najvećih proizvodjača hulahop čarapa i intimnog veša na evropskom tržištu, došla je 2006. u Srbiju, gde njena ukupna dosadašnja investicija iznosi izmedju 15 i 17 miliona evra.

Kompanija „Radijator“ proširuje proizvodne kapacitete u Zrenjaninu, za šta joj je Ministarstvo ekonomije preko Programa dodele bespovratnih sredstava za podsticaj investicija, koji administrira SIEPA, odobrilo 955.000 evra za otvaranje 191 novog radnog mesta, odnosno 5.000 evra po svakom novozaposlenom.

Investicionim projektom predvidja se rekonstrukcija dela postojeće livnice AD „Radijator“ u Zrenjaninu, dogradnja proizvodne hale i ugradnja potpuno nove i jedinstvene linije za livenje u regionu.

Pomoću ove investicije, čija ukupna vrednost premašuje 4,5 miliona evra, planira se i povećanje izvoza i tržišnog učešća u Srbiji na preko 40 odsto u šahtovskom programu.

Glavni proizvodi kompanije „Radijator“ su šahtovi, kamini, ostali odlivci od sivog i modularnog liva, kotlovi i radijatori, a glavna izvozna tržišta su Hrvatska, Španija, Italija i ostale evropske zemlje, navedeno je u saopštenju Ministarstva ekonomije.

U 2011. biće posla za kuvare i IT stručnjake

Upoređujući ponudu i tražnju na tržištu rada Srbije, velikih promena kada je u pitanju mogućnost zaposlenja neće biti ni u ovoj godini. Najtraženija zanimanja i dalje će biti u oblasti informacionih tehnologija, a posao će lakše naći i inženjeri elektrotehnike, ekonomisti, pekari, poslastičari, kuvari i pica majstori. S druge strane, posla će mnogo manje biti za inženjere poljoprivrede i mašinstva.

Na osnovu podataka Nacionalne službe za zapošljavanje, u decembru 2010. godine u Srbiji je bilo 729.520 nezaposlenih, a od tog broja bez posla je najviše mladih od 25 do 29 godina (13,29 odsto). Pregled traženih zanimanja možda će nekom pomoći prilikom izbora fakulteta ili poslediplomskih studija, ali činjenica je da se tržište rada nije mnogo promenilo u poslednjih godinu dana.

Direktor Nacionalne službe za zapošljavanje Dejan Jovanović očekuje da će, upoređujući podatke broja nezaposlenih i broja slobodnih poslova koje su poslodavci prijavili, najtraženija zanimanja i u narednom periodu biti u oblasti informacionih tehnologija, a da će traženi biti inženjeri elektrotehnike, ekonomisti, kao i grafičari, inženjeri građevinarstva, knjigovođe, oftalmolozi i ginekolozi, pekari, poslastičari, kuvari, pica majstori, zavarivači.
- U perspektivi se može očekivati razvoj zanimanja u oblasti medija, kulture i informisanja (dizajn i produkcija), ekonomije i finansija, poslovnog savetovanja, turizma, stomatoloških usluga, banjskog lečenja, estetske hirurgije i IT sektora – kaže Jovanović za „Blic”.
Prema njegovim rečima, potražnja za novim zanimanjima zavisiće i od najavljenih investicija u tekstilnu, mašinsku i prehrambenu industriju.
Trenutno najduže na posao čekaju osobe koje imaju završenu osnovnu školu ili su bez kvalifikacija, zatim pomoćni radnici, maturanti gimnazije, poljoprivredni, hemijski, tekstilni, mašinski, konfekcijski i trgovački tehničari sa III i IV stepenom stručne spreme, ali i inženjeri poljoprivrede i mašinstva.
- Generalno, manje interesovanje vlada za obavljanje teških fizičkih poslova u oblasti građevinarstva (zidar, armirač, tesar), kod kojih se traži i odgovarajuća zdravstvena sposobnost, kao i na poslovima zavarivača, bez obzira na godine starosti. Češće je odbijanje i poslova terenske prodaje, odnosno komercijale na terenu, kao što je prodaja osiguranja i novina i slično. Jedan od razloga kod navedenih poslova jeste i plaćanje na procenat uz veoma mali ili nepostojeći fiksni deo, kao i veliko područje koje komercijalista treba da pokrije – kaže Jovanović.
On ističe da će NSZ i u ovoj godini realizovati aktivne mere zapošljavanja, prekvalifikacije i obuke koje će biti namenjene potrebama poslodavaca i tržišta rada.
Što se tiče podataka sa najposećenijeg sajta za traženje posla www.poslovi.infostud.com, na osnovu oglasa najtraženiji poslovi su u oblasti trgovine, menadžmenta i ekonomije, dok se najmanje nude zaposlenja u oblasti telekomunikacija, poljoprivrede i šumarstva.
Branislav Jovanović sa tog portala kaže za „Blic” da je prema njihovim podacima u prethodnom periodu ponuda poslodavaca bila slabija u oblasti arhitekture, psihologije i sociologije, dok je najmanja ponuda, ali ujedno i najmanje interesovanje vladalo za poslove iz oblasti biologije, fizike i veterine.

Sedište Fonda za razvoj otvoreno u Nišu, čime se nastavlja proces dekoncentracije vlasti, rekao Mlađan Dinkić. U prvoj polovini 2011. godine, biće otvorene filijale te institucije u Kraljevu, Novom Pazaru, Zaječaru, Užicu i Zrenjaninu.

Potpredsednik Vlade Srbije Mlađan Dinkić i direktorka Fonda za razvoja Slađana Backović otvorili su u Nišu sedište Fonda za razvoj, čime se nastavlja proces dekoncentracije vlasti u Srbiji, a u prvoj polovini 2011. godine biće otvorene filijale te institucije u Kraljevu, Novom Pazaru, Zaječaru, Užicu i Zrenjaninu.
Izjava Mlađana Dinkića
Dinkić je objasnio da je dekoncentracija vlasti potrebna, zato što četiri petine građana Srbije živi van Beograda. Sve državne institucije su skoncentrisane u prestonici, dok na primer, na jugu Srbije, postoje mesta gde je stopa nezaposlenosti 20 puta veća nego u razvijenim regionima, a plate čak i do tri puta niže nego u Beogradu, ukazao je ministar.

Ministar je najavio i da će na današnjoj sednici Upravnog odbora Fonda za razvoj biti doneta odluka da se kreditni potencijal te institucije poboljša za još 4,2 milijarde dinara i podsetio da je u celoj 2010. godini preduzetnicima odobreno ukupno 22 milijarde dinara kredita.

Takođe, na sednici Upravnog odbora, biće doneta odluka da se preduzetnicima iz Kraljeva koji su korisnici kredita Fonda za razvoj odobri grejs period od godinu dana zbog posledica zemljotresa.

On je podsetio da je ove godine već otvorena filijala Nacionalne agencije za regionalni razvoj u Zaječaru, čime je započet proces dekoncentracije vlasti u Srbiji, i da je posle Niša, na redu izmeštanje Agencije za osiguranje i finansiranje izvoza u Užice, dok će u Kragujevac biti premeštena Nacionalna služba za zapošljavanje.

Konkurs za zapošljavanje

Dinkić je rekao da će biti objavljen konkurs za zapošljavanje 20 do 30 ljudi u centrali u Nišu, napominjući da je konkurs otvoren za sve građane Srbije, pa bili oni iz Užica, Beograda ili Niša.

Odgovarajući na pitanje novinara da li mu je neko zamerio zašto se zapošljavaju novi ljudi u državnoj administraciji, Dinkić je rekao da takve zamerke nije čuo i da ljudi treba da dobijaju posao.

Zamoljen da prokomentariše podatak o povećanju broja onih koji kasne u otplati kredita i izvršnih odluka nadležnog suda po tom osnovu, ministar ekonomije je bankarima poručio da budu fleksibilniji prema svojim klijentima.

„Bankarima poručujem da ne seku granu na kojoj sede“, rekao je Dinkić i napomenuo da izuzetak od toga treba da budu oni koji neopravdano kasne sa izvršavanjem svojih obaveza po kreditnom zaduženju.

Otvaranju sedišta fonda u Nišu, pored Dinkića, prisustvovali su i ministarka za NIP Verica Kalanović, ministar trgovine Slobodan Milosavljević, predstavnici banaka, privrede, lokalne samouprave tog grada, ali i celog regiona, predstavnici univerziteta.