(Biznis)

Potpredsednica vlade za privredu i regionalni razvoj Verica Kalanović izjavila je da će u ovoj godini biti prioritetne aktivnosti usmerene na privlačenje investicija u našu zemlju i otvaranje novih radnih mesta, kao i razvoj infrastrukture i podizanje standarda građana u svim delovima Srbije

Svi programi koji su dali rezultate u prethodnom periodu biće nastavljeni u 2012, rekla je Kalanovićeva za Tanjug navodeći da će se pregovarati i sa svim zainteresovanim investitorima, kojima treba stvoriti uslove da dođu i ostanu u Srbiji.

Potpredsednica vlade je istakla da će se u narednom periodu baviti aktivnim merama za zapošljavanja kako bi se održao ili povećao postojeći nivo zaposlenosti ovoj godini.

„Ova godina će biti izborna i prosto ne možemo da sklonimo u stranu činjenicu da Srbija u izbornoj godini, gotovo po pravilu, gura pod tepih najveće probleme“, istakla je Kalanovićeva dodajući da bi trebalo promeniti tu lošu praksu.

Ona je naglasila da je „potpuno jasno da će u periodu pred izbore biti velikih reči i obećanja – da će se za tri meseca završiti ono što nije urađeno u prethodne tri godine“.

Kalanovićeva je rekla da se ona time neće baviti već mnogim malim projektima koji čekaju na realizaciju, kao i problemima običnih ljudi.

„Ne smemo da zaboravimo ni da će 2012. biti godina u kojoj će još uvek ‘buktati’ ekonomska kriza i da će se privreda i veliki broj građana boriti sa njenim posledicama“, navela je ona.

Potpredsednica vlade je napomenula da Srbija još uvek nema previše atraktivan poslovni ambijent za ulaganje zbog birokratije i sporog izdavanja građevinskih dozvola i da su trenutno Hrvatska, Rumunija i Mađarska privlačnije investitorima.

Kalanovićeva je kazala da je program za podršku direktnim investicijama domaćim i stranim kompanijama i zapošljavanje novih ljudi dao dobre rezultate navodeći da je u okviru njega u prethodnih pet godina investirano oko milijardu evra.

„Sve dok budemo zaostajali u poslovnom ambijentu, na primer, od Rumunije ili Hrvatske, mi ćemo se sa njima boriti tom mrvicom – podsticajima“, rekla je Kalanovićeva.

(Biznis)

Potpredsednica vlade za privredu i regionalni razvoj Verica Kalanović izjavila je juče da će u 2012. biti prioritetne aktivnosti usmerene na privlačenje investicija u našu zemlju i otvaranje novih radnih mesta, kao i razvoj infrastrukture i podizanje standarda građana u svim delovima Srbije

Svi programi koji su dali rezultate u prethodnom periodu biće nastavljeni u idućoj godini, rekla je Kalanovićeva za Tanjug navodeći da će se pregovarati i sa svim zainteresovanim investitorima, kojima treba stvoriti uslove da dođu i ostanu u Srbiji.

Potpredsednica vlade je istakla da će se u narednom periodu baviti aktivnim merama za zapošljavanja kako bi se održao ili povećao postojeći nivo zaposlenosti u narednoj godini.

„Sledeća godina će biti izborna i prosto ne možemo da sklonimo u stranu činjenicu da Srbija u izbornoj godini, gotovo po pravilu, gura pod tepih najveće probleme“, istakla je Kalanovićeva dodajući da bi trebalo promeniti tu lošu praksu.

Ona je naglasila da je „potpuno jasno da će u periodu pred izbore biti velikih reči i obećanja – da će se za tri meseca završiti ono što nije urađeno u prethodne tri godine“.

Kalanovićeva je rekla da se ona time neće baviti već mnogim malim projektima koji čekaju na realizaciju, kao i problemima običnih ljudi.

„Ne smemo da zaboravimo ni da će 2012. biti godina u kojoj će još uvek ‘buktati’ ekonomska kriza i da će se privreda i veliki broj građana boriti sa njenim posledicama“, navela je ona.

Potpredsednica vlade je napomenula da Srbija još uvek nema previše atraktivan poslovni ambijent za ulaganje zbog birokratije i sporog izdavanja građevinskih dozvola i da su trenutno Hrvatska, Rumunija i Mađarska privlačnije investitorima.

Kalanovićeva je kazala da je program za podršku direktnim investicijama domaćim i stranim kompanijama i zapošljavanje novih ljudi dao dobre rezultate navodeći da je u okviru njega u prethodnih pet godina investirano oko milijardu evra.

„Sve dok budemo zaostajali u poslovnom ambijentu, na primer, od Rumunije ili Hrvatske, mi ćemo se sa njima boriti tom mrvicom – podsticajima“, rekla je Kalanovićeva.

Subotica – Subotica je primer kako treba privući investitore, navode u Nacionalnoj službi zapošljavanja i Ministarstvu ekonomije. Obećanje da će do 2012. godine posao dobiti 4.000 građana uveliko se ostvaruje, a do sada je 3.800 osoba dobilo posao, ili će ga dobiti za krako vreme.

Statistika Nacionalne službe zapošljavanja potvrđuje da je u Subotici 15 odsto nezaposlenih, što je daleko manje od proseka u Vojvodini. To je postignuto jer su inostranim firmama brzo obezbeđene velike površine građevinskog zemljišta u Industrijskoj zoni u Malom Bajmoku. Osim toga, dokumentacija za gradnju pogona dobija brže nego bilo gde u Srbiji.
- Prosek nezaposlenih u Srbiji je 22 odsto, a u Subotici 15 odsto. To znači da je u gradu bez posla 10.000 ljudi – rekao je Dejan Jovanović, direktor Nacionalne službe za zapošljavanje, prilikom posete Subotici.
Najbolji rezultati u smanjenju nezaposlenosti postignuti su u novembru ove godine, posle sklapanja ugovora sa italijanskom “Kalcedonijom“, u kojoj će posao dobiti 1.000 osoba, uglavnom žena. U Mali Bajmok je stigao i austrijski “Svarovski“, koji će u prvoj fazi zaposliti 600 Subotičana, a “Simensu“, koji proširuje pogone, potrebno je još 165 radnika.
- Onima koji sumnjaju da će strani investitori zaposliti toliko ljudi, na uvid pružamo dokumentaciju sa bankarskim garancijama. U slučaju da investitor ne zaposli ugovoren broj radnika, automatski se aktivira ugovorna obaveza – rekao je gradonačelnik Saša Vučinić.
Osim u stranim kompanijama, očekuje se da će i preduzetnici iz Subotice otvarati nove pogone, pa se pretpostavlja da će nezaposlenost pasti ispod 15 odsto.

Potpredsednica Vlade Srbije zadužena za privredu i regionalni razvoja Verica Kalanović uručila je danas u Vršcu ugovore o investicijama kompanijama „Frezenijus medikal ker“ i „Serbita šuz“, koje će u tom gradu otvoriti 651 novo radno mesto.

„Frezenijus medikal ker“ širi kapacitete za proizvodnju medicinskih sredstava, investira oko 24 miliona evra i planira da zaposli 551 novih radnika, a kompanija „Serbita šuz“ će uložiti blizu 600.000 evra u opremanje fabrike za proizvodnju ženskih cipela i otvoriće 100 novih radnih mesta.
Te kompanije su za pokretanje posla i zapošljavanje novih radnika dobile podsticaje za investicije.

„Nezaposlenost je jedan od najvećih problema srpske ekonomije. Danas je sasvim jasno da bez novih investicija nema novih radnih mesta“, izjavila je Kalanovićeva, istakavši da je Program direktne podrške investitorima ključna mera u borbi za nova radna mesta.
Ona je kazala da je Program podsticaja direktnih investicija sistemska mera koja daje konkretne rezultate, kao i da su u prethodnih pet godina otkako se taj program primenjuje stvoreni uslovi za otvaranje više od 33.000 novih radnih mesta širom Sbije.
Zbog toga je od presudne važnosti da država i u 2012. godini nastavi primenu ove mere, naglasila je ona i dodala da jedino sa proinvesticionim modelom možemo očekivati rast privredne aktivnosti i povećanje zaposlenosti.

U gotovo svim oglasima za posao piše da se traže kandidati sa iskustvom od dve, tri, pet godina. Poslodavci koji se i odluče da zaposle nekog ko tog iskustva nema žale se da na njihovu obuku troše i vreme i novac.

Upravo zbog toga trećina preduzeća nije zadovoljna postojećom ponudom radne snage u Srbiji, jer veliki broj mladih nakon završetka fakulteta, prema njihovim ocenama, nije u stanju da samostalno obavlja posao u struci. Elektrotehničari, građevinci i informatičari su među retkima kojima obuka često nije potrebna.

Na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje trenutno je 202.299 mladih starosti do 30 godina. To je 27,4 odsto od ukupnog broja nezaposlenih. Fakultetske diplome ima skoro 23.000 ljudi, ali nažalost, njihova zanimanja ili nisu tražena ili njima samima nedostaje iskustvo na kojem poslodavci insistiraju.

Vesna Fabian, rukovodilac Centra za dodatno obrazovanje NSZ, kaže da trećina poslodavaca smatra da je potrebna dodatna intervencija radi podizanja znanja i kompetencija nezaposlenih.

- Univerzalno očekivanje od zaposlenih je da budu timski radnici, da brzo donose odluke, da razviju veštine znanja jezika i rada na računaru. Problem je i što imamo relativno nizak procenat ljudi koji završe fakultete, oko šest odsto, a drugi problem je što struktura ljudi koji završe fakultete nije odgovarajuća. Na primer, puno se školuju menadžeri i pravnici, a nedostaju stručnjaci u oblasti informacionih tehnologija i elektrotehnike. Njih verovatno treba više školovati, a smanjiti kvote kod menadžerskih zanimanja – kaže Vesna Fabian za „Blic”.
NSZ je nedavno Ministarstvu prosvete poslala pregled stanja na evidenciji, gde je navedeno koji profili se najviše, a koji najmanje traže.
- To može biti konkretna informacija koju Ministarstvo može iskoristiti prilikom formiranja upisnih kvota, pre svega na fakultetima – kaže Fabian.

Najlakše sa informatičarima

Poredeći broj nezaposlenih sa brojem slobodnih poslova koje su poslodavci prijavili NSZ u toku prošle i ove godine, očekuje se da će najtraženija zanimanja i u narednom periodu biti u oblasti informacionih tehnologija, zatim inženjeri elektrotehnike, ekonomisti/finansije, kao i grafičari, inženjeri građevinarstva – projektovanje, knjigovođe, oftalmolozi i ginekolozi.

Posebna obuka nije potrebna ni mašinskim inženjerima. Oni su posebno traženi u Kragujevcu, pre svega zbog dolaska „Fijata“ i „Fijatovih“ kooperanata. To potvrđuje i Ljiljana Petrović, direktorka Filijale NSZ, koja navodi da do posla lako dolaze i mašinski inženjeri koji dobro znaju engleski jezik.

Znaju sve o Van Gogu, a ne znaju da šiju

Glavne zamerke privrednika u Srbiji su na školstvo, jer školuje kadrove koji nikom ne trebaju. Milan Knežević, predsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća, smatra da su studenti i učenici taoci određenih katedri, pogrešnih programa koje u najvećem delu čuvaju profesori kako bi održali svoje pozicije, a ne da bi ih obrazovali za buduća vremena.

- Kao predsednik Unije tekstila, razgovarao sam sa pet dekana primenjenih akademija u nameri da im kažem da kadrovi koji dolaze do nas nisu elementarno osposobljeni za bavljenje određenim poslovima. Nažalost, tada sam shvatio da su oni taoci njihovih sujeta, profesorskih iluzija. Recimo, na Akademiji primenjenih umetnosti nemate predmet estetike, predmet teorije forme, nemaju praktičnu nastavu.

Sve to govori koliko je praktični deo nezastupljen, a on je suštinski, jer jedna primenjena akademija bavi se načinom na koji se određena teorijska znanja primenjuju u praksi – kaže Knežević za „Blic”.
Nakon toga je, kako kaže, napravio Centar za industrijski trening u svojoj fabrici i o svom trošku.
- Uzeo sam petoro studenata generacije. Počeli smo ih obučavati na mašinama kako bi shvatili čime treba da proizvode odevni predmet. Dali smo im da šiju, da prave konstrukciju, da probamo njihove predmete. Da prodamo, pa da krajnji kupac kaže da li su to dobro uradili ili ne. To bi trebalo da bude prijemni ispit za akademiju. Studenti znaju kako izgleda kostim u antičkoj Grčkoj, znaju sve o Van Gogu, ali da naprave majicu i blejzer… E, samo to ne znaju – navodi Knežević.