Jovana Đermanović (Biznis)

Javno preduzeće Železnica Srbije imalo je u 2010. godini zaradu od prevoza robe i putnika od 10,7 milijardi dinara, što je za četvrtinu više nego lane

Generalni direktor Železnice Srbije Milovan Marković, rekao je da je prevoz putnika približno na nivou iz 2009. godine, dok je prevoz robe povećan skoro za jednu petinu. Železnice su od transporta ukupno zaradile 10,7 milijardi dinara, što predstavlja povećanje od 25 odsto u odnosu na lane.
Samo od prevoza putnika zaradile su 1,6 milijaradi dinara, što je približno kao 2009., dok je zarada od robnog saobraćaja oko 9,1 milijarde, ili za trećinu više, ukazao je direktor. On je istakao da su ove godine „Železnice“ premašile plan za 1,4 milijarde dinara, pa je odlučeno da se u investicije usmeri još 1,1 milijarda dinara.
Za narednu godinu planirano je da se prihodi povećaju za 10 odsto i da se nastave poslovi na modernizaciji pruga i voznih sredstava.
Marković je rekao da se očekuje da sredinom naredne godine stignu prvi od 12 dizel motornih vozova, od ruske kompanije „Metrovagonmaš“. Posao je vredan 43 miliona švajcarskih franaka, a finansira ga mejdunarodna železnička banka „Eurofima“.
U prvoj četvrtini naredne godine treba da bude potpisan i ugovor za nabavaku 25 elektromotornih vozova, u vrednosti 100 miliona evra, koji kreditira Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), a upravo je završena prva faza tendera, kazao je direktor.
Za modernizaciju infrastrukture naredne godine, očekuje se kredit od 150 miliona evra od Evropske investicone banke (EIB) i 70 miliona evra treba da se obezbedi iz pretpristupnih IPA fondova, kako bi se izgradila dvokolosečna pruga Stara Pazova – Novi Sad, kojom će vozovi moći da idu 160 kilometara na sat.
Pored modernizacije pruge Gilje-Ćuprija-Paraćin, radiće se i na elektrifikaciji pruge Niš-Dimtrovgrad, zahvaljujući češkom kreditu od 120 miliona evra. Naredne godine očekuje se i realizacija ruskog kredita od 800 miliona dolara za prugu Beograd-Bar, beogradski železnički čvor i izgradnju pruge Valjevo-Loznica.
Direktor je rekao da je sa EBRD-om potpisan ugovor o kreditu od 100 miliona evra za remont 112 kilometara magistralnih pruga na Koridoru 10 i nabavku 15 lokomotiva. Pored toga, predviđen je remont 115 kilometara pruga u Srbiji.
Zahvaljujući češkoj donaciji od milion evra, stvoreni su uslovi za obezbeđivanje 10 putnih prelaza najsavremenijom signalnom opremom, od kojih su četiri već urađena, a narednih šest biće 2011. godine.
Marković je rekao da se i dalje vode pregovori o 37 miliona evra španskog kredita za putnički saobraćaj i 45 miliona evra nemačkog zajma za modernizaciju i elektrifikaciju pruge Pančevo-Vršac-državna granica.
Marković je najavio da će Vlada Srbije početkom naredne godine usvojiti novi osnivački akt „Železnica Srbije“, kojim će one postati holding kompanija sa razdvojenim preduzećima za putnički i teretni saobraćaj i upravljanje infrastrukturom, čime će se racionalizovati troškovi i povećati efikasnost.

(BIZNIS)

Nova zajednička železnička kompanija Srbije, Hrvatske i Slovenije trebalo bi da počne da radi u oktobru, rečeno je u Ministarstvu za infrastrukturu Srbije.

Sedište kompanije biće u Sloveniji, koja je članica Evropske unije, a direktor za teretni saobraćaj Železnica Slovenije Igor Hribar izjavio je danas da pripreme za osnivanje i početak rada zajedničke železničke kompanije teku po planu.
- Ostalo je još samo da se završe procedure u organima upravljanja – kazao je Hribar.
Predstvnici Srbije, Hrvatske i Slovenije potpisale su krajem jula deklaraciju kojom se podržava osnivanje zajedničke železničke kompanije radi poboljšanja saobraćaja na Koridoru 10. Tim dokumentom su se tri države obavezale da će raditi na otklanjanju amdinistrativnih ograničenja prilikom prevoza robe i putnika preko graničnih prelaza.
Koridor 10 ide od Nemačke i Austrije, preko Slovenije, Hrvatske i Srbije ka Turskoj.
Cilj kompanije je da se obezbedi veća brzina vozova, tako da se od Ljubljene do Istanbula umesto za 60 sati ubuduće stiže za 35 sati.
Procenjuje se da bi konkretna dobit sve tri države na godišnjem nivou bila po 50 miliona evra.
U međuvremenu su Makedonija i Crna Gora iskazale interesovanje za novu kompaniju i pregovori sa predstavnicima tih država su u toku.

(BIZNIS)

Upravni odbor PTT „Srbija“ doneo je odluku da to javno preduzeće, u saradnji sa „Železnicama Srbije“ kao suinvestitorom, na koridorima pruga izgradi telekomunikacionu infrastrukturu dužine oko 2.031 kilometar. Kako je istakao generalni direktor PTT „Srbija“ Goran Ćirić, zajednički je interes da se investira u postavljanje optičkog kabla koji će doprineti ne samo automatizaciji zajedničkog kabla, već i podizanju kvaliteta poštanskih i železničkih kapaciteta. Investicija u telekomunikacionu infrastrukturu je podeljena u tri faze, koje će biti sprovedene u naredne tri godine, a predračunska vrednost je oko 24,3 miliona evra. Ćirić je ocenio da će ta investicija doprineti višem nivou automatizacije prerade pošiljaka i povezivanju glavnih poštanskih centara u Novom Sadu, Beogradu i Nišu. On je istakao da će se projektom sa „Železnicama Srbije“ omogućiti podizanje kvaliteta signalizacije i modernizacije železničkog saobraćaja, uz finansijski interes, odnosno deobu zarade od iznajmljivanja optičkih kapaciteta. – Projekat će omogućiti građanima da se informišu o trenutnom stanju pošiljke od trenutka kada bude obrađena u preradnim centrima, ali i viši kvalitet usluge i skraćenje vremena prenosa pošiljke – kazao je on.

(BIZNIS)

Srbija, Hrvatska i Slovenija potpisale su u petak deklaraciju kojom se podržava osnivanje zajedničke železničke kompanije radi poboljšanja saobraćaja na Koridoru 10.

Kako je kazao ministar za infrastrukturu Srbije Milutin Mrkonjić, nova kompanija trebalo bi da počne da radi 1. septembra i njom će upravljati Slovenija, jer je članica Evropske unije. Nova kompanije biće sastavljena od predstvanika sve tri zemlje.
Deklaraciju su u Beogradu potpisali srpski ministar infrastrukture Milutin Mrkonjić, ministar saobraćaja i veza Slovenije Patrik Vlačič i državni sekretar Ministarstva mora, saobraćaja i infrastrukture Hrvatske Danijel Mileta.
Tim dokumentom tri države su se obavezale da će raditi na otklanjanju amdinistrativnih ograničenja prilikom prevoza robe i putnika preko graničnih prelaza.
- Jako je dobro što tri zemlje rade na ekonomskim integracijama – kazao je Mrkonjić i dodao da osnivanje zajedničke kompanije pokazuje da ekonomski odnosi diktiraju političke odnose.
Vlačić i Mileta ocenili su da se radi o istorijskom potpisu.
Koridor 10 ide od Nemačke i Austrije, preko Slovenije, Hrvatske i Srbije ka Turskoj.
- Sada Koridorom 10 ide oko 700 vozova, dok konkurentskim Koridorom 4 preko Mađarske ide oko 7.000, odnosno oko 90 odsto saobraćaja između Nemačke i Turske – naveo je Mrkonjić i istakao da je cilj nove kompanije da privuku te vozove i da se obezbedi veća brzina tako da se od Ljubljene do Istanbula, umesto za 60 sati ubuduće stiže za 35 sati.
- U tom smislu, konkretna dobit sve tri države bi na godišnjem nivou bila po 50 miliona evra – istakao je on i dodao da se pruga kroz Srbiju mora modernizovati navodeći da na pojedinim mestima nije ni eletrificirana, dok je državni tajnik hrvatskog ministarstva Danijel Mileta rekao da je u toj zemlji deo Korodora 10 najbolji deo pruge.
Vlačić je kazao da Slovenija nema železničku infrastrukturu kakvu bi želele i dodao da u narednih pet godina planiraju da ulože od pet do osam milijardi evra.

Izvor : Beta

NIŠ – Niš bi trebalo bi da iz pretpristupnih fondova Evropske unije (EU) dobije novac za izmeštanje železnice iz centra grada i izgradnju železničke obilaznice na koridoru ka Bugarskoj, izjavio je danas gradonačelnik Niša Miloš Simonović. Nastavite čitanje