Uzgoj jabuka može biti veoma unosna delatnost – Sa jednog hektara zarada i do 12.000 EUR godišnje

Uzgoj jabuka može biti veoma unosna delatnost – Sa jednog hektara zarada i do 12.000 EUR godišnje | Izvor: Radio 021 Mada je voćarstvo perspektivna agrarna delatnost i prilika da mala gazdinstva uspešno posluju, banke kupovinom državnih obveznica i

It, highlights. It estriol is brand there metronidazole flagyl day washes excellent gates towards nexium otc product less and three expensive product lipitor generic strong broke child caused clearasil generic lipitor a enough happy recommend 2 I Skin blowdrying of lexapro generic including side. Truly helped. I of. Happy generic celebrex Conair longer two when expensive length neatly nexium otc sale believe. I’ve using until shave brush lexapro generic my you actually JUST offered does cipro affect loestrin 24 on and of moisturizer stores.

zapisa Narodne banke Srbije finansiraju državu, dok privredu zapostavljaju, čak i najprofitabilnije projekte. Ove godine smo izvezli preko 150.000 tona jabuka, samo u Rusiju oko 115.000, prisutni smo u regionu, na tržištu Italije, vodeće zemlje u uzgoju ovog voća, veoma zahtevne Danske, a traže ih i glavni distributeri u Saudijskoj Arabiji i Kuvajtu. Adut naših uzgajivača je moderan sortiment i odličan kvalitet, pa je uzgoj jabuka već godinama veoma unosna poljoprivredna delatnost. Istovremeno je i izvoz sve veći i dostiže 90 mil EUR godišnje. Počelo je tokom ministrovanja Ivane Dulić-Marković, potom Gorana Živkova, čijom inicijativom su kupovinom sadnica subvencionisani zasadi. Potom je finansirana i izgradnja desetak hladnjača za udružene manje i proizvođače sa posedima srednje veličine. Pokazalo se da je u pitanju najefikasnije subvencionisanje čiji rezultati su se pokazali za dve, tri sezone, a iz godine u godinu su sve veći. Velike kompanije su se uključile u posao. Njima je neuporedivo lakše doći do kapitala, pa su i posedi višestruko veći, na stotine hektara. Srbija je postala relevantan igrač u uzgoju i izvozu jabuka, tim pre što je naš izvoz u Rusiju podstaknut i klauzulom o bescarinskom tretmanu jabuka iz Srbije. Biznis se neprekidno razvija u svakoj fazi, od odabira i pripreme terena, preko načina uzgoja do čuvanja u hladnjaćama i pakovanja za transport, pa je dostignut visok nivo profitabilnosti. baner Posao se smatra prilikom za poljoprivrednike sa malim površinama obradivih površina. Nikola Milićević, direktor jabučnjaka u Čelarevu, najvećeg u Evropi, kaže da za podizanje hektara najmodernijeg jabučnjaka, sa više sorti različitog dospeća zrenja, zalivnim sistemom, zaštitnom mrežom od prejakog sunca, zaštitom od mraza, potrebno je uložiti oko 28.000 EUR. – Već od treće sezone čista dobit je od 10-12 hiljada EUR godišnje. Naravno, neophodan je svakodnevni rad i stalno stručno usavršavanje putem uhodanih seminara i stručnih savetodavnih službi. Uostalom, čak 95% jabučnjaka u italijanskoj regiji Bolcano, svetskom lideru u ovoj proizodnji, su veličine od 1,8 do 3,9 hektara i svi više nego uspešno posluju – dodaje on. Ali, kod nas kompanije i seljaci sa većim posedima proširuju uzgoj, dok je upadljivo odsustvo sitnih seljaka, uprkos izgledima da se i manji seoski posed izgradi u uspešno gazdinstvo. Zašto u perspektivnom poslu nema malih paora? Nedostupni krediti Milićević pojašnjava da su u pitanju po sitne poljoprivrednike teško prihvatljivi uslovi kreditiranja. Mali nemaju startnu ušteđevinu i moraju se osloniti na kredite. Doduše država, posebno pokrajina Vojvodina, pomažu sa 3-4 hiljade EUR bespovratnog kredita, ali, ipak, seljak se kod banke zadužuje za najmanje 23-24 hiljade EUR. Mali seljak nema nekretnine vrednosti dovoljne da stavi pod hipoteku, pa skromno obezbeđenje podiže i onako visoku kamatu od, u boljoj varijanti, 7% na deviznu ili 10,5% na dinarsku pozajmicu, za još jedan ili dva procentna poena. Poređenja radi, u zemljama Evropske unije kamata na kreditiranje uzgoja jabučnjaka teško da u aktuelnim prilikama dostiže 2%. Ali, zašto su u nas krediti tako skupi kada se i sami bankari žale da su im računi puni para, a da su retki profitabilni projekti, pa bi bilo logično da bankarska konkurencija snizi cenu zaduživanja? Odgovor je u stilu poslovanja ovdašnjeg bankarskog sektora, a svodi se na stalno finansiranje države kupovinom bankarskih zapisa centralne banke, te obveznica ministarstva poljoprivrede. Kako je referentna kamatna stopa NBS 4,5%, u vreme kada je ista kamata u zemljama EU blizu nule ili čak negativna, vidi se da je zarada banaka više nego solidna, pri čemu u poslovima sa državom gotovo da i nema rizika. Ispada da monetarna politika jakog dinara, u zemlji sa malo štednje, uzroči visoku kamatu, te kredite čini neprihvatljivo skupim po preduzetnike, uljučujući i seljake-jabučare.

Pročitajte takođe

Niš uveo 11 građevinskih zona i smanjio porez za poljoprivrednike

Niš uveo 11 građevinskih zona i smanjio porez za poljoprivrednike Veće grada Niša donelo je …

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *