Visoki nameti i niske cene boljke tekstilne industrije – Izvoz tekstila, kože i obuće godišnje vredi milijardu evra

Visoki nameti i niske cene boljke tekstilne industrije – Izvoz tekstila, kože i obuće godišnje vredi milijardu evra
| Izvor: RTS

Jedan od potencijala koji Srbija ima, a koji je nedovoljno iskorišćen, jeste i tekstilna industrija. U njoj je zaposleno čak 50.000 radnika, a izvoz tekstila, kože i obuće vredeo je milijardu evra.
baner1
Sa 14 zaposlenih studio „Maruška“ je prošle godine proizveo 26.000 marama, ešarpi i kravata. Proizvodi iz Preljine našli su se na ruskom i finskom, ali i tržištima zemalja regiona. I posle 20 godina postojanja, plasman robe im, kažu, predstavlja problem.

– Ja smatram da u Srbiji ima puno dobrih malih firmi, ali jednostavno mi ne uspemo da nas država vidi. Jednostavno nema načina ni da nas vidi Privredna komora Srbije ni da nas vide razna ministarstva. I neophodno je da obezbedimo taj put odlaska našeg proizvoda u svet, a to puno košta – navodi Maruška Topalović iz studija „Maruška“.

Maruška ističe da je za proizvođače najvažniji odlazak na svetske sajmove i izložbe, a da bi država pri tome mogla da pomogne u finansijskom i organizacionom smislu.

Uz određene reforme Komora bi trebalo da dobije značajniju ulogu. Biće, kažu, podrška u poslovanju i spona između nadležnih institucija i privrede.

– Mi smo u Srbiji nekada imali velike izvozne kuće poput „Centrotextila“, „Genexa“ koje su se brinule o pronalaženju kupaca na stranom tržištu, to smo izgubili. Komora dobija tu ulogu kao što ima Komora Austrije, Nemačke, i to je problem sa kojim mi moramo da se suočimo, da našim firmama pronađemo stranog kupca i partnera – ukazuje Milorad Vasiljević iz Privredne komore Srbije.

Takmičenje na srpskom je nadmetanje na malom evropskom tržištu, saglasni su proizvođači. Iako nude kvalitet i jedinstveni brend, na putu za veći profit sputavaju ih visoki nameti i niske cene proizvoda koji stižu sa Dalekog istoka.

– Država ne bi trebalo da daje nikakav podsticaj. Mislim da je najbolji put jednostavno da ukoliko se popravi stanje u državi, ako bude fiskalno stabilnije, da se ne ide u nova zapošljavanja, nego neka se vrate porezi na nekadašnji nivo, pošto su od početka krize svi porezi koji postoje povećani. Nijedan porez više nije na nivou 2008. – podseća Uroš Momirović iz „Mone“.

I stručnjaci se slažu da bi poresko rasterećenje pomoglo tekstilcima.

– U okolnim zemljama regiona poput Hrvatske, Bosne, Bugarske, Turske porezi su ispod 40%. U Srbiji su porezi na zaposlene oko 65%, a tu su ostali parafiskalni nameti, u Srbiji su nekada ti porezi i doprinosi bili niži. Tekstilna grana je radno intenzivna grana i izvozna grana – navodi Vasiljević.

Tekstilna industrija Srbije nekada je upošljavala pet puta više ljudi nego danas – 250.000. Sada toliko zapošljava Bugarska, koja izvozi 2 mlrd EUR tekstila i odeće, dva puta više od Srbije.

Pročitajte takođe

Niš uveo 11 građevinskih zona i smanjio porez za poljoprivrednike

Niš uveo 11 građevinskih zona i smanjio porez za poljoprivrednike Veće grada Niša donelo je …

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *