Srećni ljudi koji ne strahuju od neuspeha – Šta se krije iza prosperiteta Finske i njenih građana?
Izvor: eKapija

Promrzli prsti i poj galebova ostaće prve asocijacije na aprilsku posetu Helsinkiju. Dok s prvim danima maja temperatura u Beogradu doseže i julske vrednosti na Celzijusovoj skali, u Finskoj se u ovo dobra godine još morate dobro umotati u vuneni šal i sakriti ruke duboko u džepove kaputa. Iz naše perspektive, vreme je sličnije novembarskom, ali to ne sprečava građane zvanično najsrećnije zemlje na svetu, da s oduševljenjem pričaju o proleću.

Ima mnogo toga što naš „srpski mentalitet“ ne može da razume u vezi sa činjenicom da su Finci najsrećnija nacija. Na stranu surovi vremenski uslovi, nema ovde „galame“ ni balkanske srčanosti na koju smo navikli. Za naš pojam Finci su uzdržani. Uz to, skloni su depresiji i posle 10 uveče, kad srpska prestonica tek počinje da živi, na helsinškim ulicama nećete sresti mnogo ljudi.

Ovo je zemlja u kojoj se i ne isplati zaobilaziti zakone – svake godine se objavljuju izveštaji o zaradama građana tako da i vaš komšija može da proveri kako stojite finansijski, dok više od 80% njih ističe da rado plaća porez (?!).

Ono što se na prvi pogled ne vidi međutim, jeste da je ovako transparentno postavljen sistem efikasan i daje konkretne rezultate – odsustvo diskriminacije, jednakost svih, cenjeno školstvo, kvalitetnu socijanu i zdravstvenu zaštitu, predvidljivost poslovanja. Element poverenja i tačnosti uočavate i pri najmanjoj komunikaciji s Fincima, naročito poslovnoj.

U izveštaju Ujedinjenih nacija o najsrećnijim zemljama na svetu, Finska je u odnosu na prethodnu godinu, do liderske pozicije napredovala za 5 mesta. Srbija je 78 na listi. Pokazatelji na osnovu kojih se meri sreća država su BDP, društvena podrška, očekivano trajanje života u punom zdravlju, društvene slobode, velikodušnost i odsustvo korupcije.

Ulice Helsinkija
Pa, i ako pitate Fince šta ih čini najsrećnijim ljudima na svetu, odgovoriće u sličnom maniru.

– Kad pogledam svoj život, sve ove godine osećala sam se sigurno – priča nam sredovečna radnica u malom caffe baru na popularnom ostrvu Suomenlinna.

– U novimama svakodnevno čitamo i o dosta loših stvari koje se ovde dešavaju, ali ljudi su, bez obzira na to, sigurni.

Da svaki pojedinac postaje važan akter u dostizanju dobrobiti društva, doprinosi najbolji sistem obrazovanja na svetu. Školovanje u Finskoj je besplatno za sve. Deca se uče da su svi jednaki, ali da ostanu svoja i budu ono što jesu. Lična inicijativa i inovacije se posebno vrednuju. Kako smatraju da je obrazovanje ključ za napredak, ne iznenđuje i da je Finska danas među tri najbolje zemlje za startape, a promena stava o neuspehu – od negativnog konteksta do iskustva iz koga se uči, okrenula je celu naciju preduzetništvu. Naročito mlade.

Finska je posednjih godina svakog novembra utočište i za više od 2.000 startap kompanija iz celog sveta – Slush konferencija, ponikla u studentskim krugovima Helsinkija, okupi više od 15.000 učesnika, preduzetnika i predstvnika venture kapitala, što je svojevrsan prozor u svet za mlade Fince. Država, osim toga, dodatno podržava komercijalizaciju njihovih ideja i nudi sredstva i usluge za inovativne kompanije u ranoj fazi.

Pirkka Sippola iz Startup Saune, jednog od najuspešnijih programa rane akceleracije u Severnoj Evropi, nastao kao inicijativa studenata Aalto univerziteta, objašnjava nam da su preduzetničke inicijative kulminirale desetak godina unazad. Da bi se izborili sa surovim, hladnim okruženjem i ograničenim resursima, Finci su još ranije shvatili da „moraju da promene svest i budu na visokom nivou“, a privreda koja se dugo oslanjala na šumska prostranstva, spoznala je kao svoj najvažniji sektor elektroniku i IT industriju.

– Imamo dobar backup sistem za startape, kakav retko postoji u drugim zemljama – ističe Sippola.

– Ako, recimo, pokrenete startap u SAD i posao se ne razvije, za nekog to može predstavljati životni krah. Kod nas je okruženje takvo da je rizik minimalan, pa ako ne uspete iz prve, to vam neće uništiti život. Naprotiv, ohrabriće vas da pronađete pravu ambiciju i, ako stvarno predano radite za svoju ideju, dobićete podršku sistema.

Mladi preduzetnici u okviru Design Factory na Univerzitetu AAlto tragaju za konkretnim rešenjima za pomoć privredi
Ovakav način razmišljanja i promena svesti učinili su danas Finsku tehnološkim gigantom, izvorom inovacija sa globalnim uticajem. Agencija Business Finland čak navodi da je „inovativnost kodirana u finskom DNK“, te da su vodeća nacija u pogledu brzine povezivanja i korišćenja mobilnih podataka, dok stručnost u IoT-u prevazilazi tradicionalnu proizvodnju, pa su ovdašnje kompanije pronašle i brojne inteligentne tehnologije za praćenje, automatizaciju i optimizaciju energetskih tokova, od proizvodnje sve do krajnjeg korisnika.

Osim svima poznate Nokie, Finska se prepoznaje i po operativnom sistemu Linux, ovde je nastala SMS poruka, monitor za srce, popularne kompjuterske igre Angry Birds, Clash of Clanes (ova industrija naročito doživljava popularnost poslednjih godina). Finska je uostalom, podsetimo se, prva zemlja na svetu koja je pristup brzom internetu proglasila osnovnim ljudskim pravom.

Pa, onda, ako su se Finci, koji su svoju nezavisnost stekli pre 100 godina, u surovoj klimi na udaljenom mestu, izborili „sa svim nedaćama na putu“ i našli se među vodećim državama kad se govori o uređenosti društva, tehnološkom razvoju, inovativnosti, nezavisnom sudstvu, pouzdanosti kompanija, blagostanju građana – zašto ne bi mogla i Srbija?

Helsinškim ulicama poput Beograda voze tramvaji 7, 2, 10, krstare autobusi 65, 76, 16… Prestonice obe zemlje su „na vodi“. Helsinki prepoznaju po Trgu Senata, Crkvi u kamenu, čuvenoj skulpturi posvećenoj kompzitoru Sibelijusu u istoimenom parku. Tu je i veliki Panormaski točak u luci, u blizini Starog marketa, kakav bi, prema nekim najavama, mogao da dobije i Beograd.

Finski „suvenir“ – 100% meso medveda i losa
Iz posete Finskoj ipak, za razliku od Srbije, nećete se vratiti sa lokalnim vinom, ili nekim drugim poljoprivrenim proizvodom poput našeg „crvenog zlata“, po kome nas prepoznaju. Sa oznakom Made in Finland naići ćete na dobar slatkiš, a od egzotičnijih stvari meso medveda ili losa. Ovo svakako nisu i njihovi izvozni aduti, jer iz ove nordijske zemlje najčešće se izvoze mašine, uključujući računare, tehnologiju, papir, vozila, gvožđe, čelik, drvo…

Finsku ćete, međutim, napustiti uvereni da promena svesti o svojim mogućnostima, međusobna podrška, lične inicijative i istinsko razumevanje poboljšanja života kroz digitalizaciju, mogu stvoriti izvanredne, konkurentne proizvode i usluge, te da ćemo se sa inovativnim rešenjima sa dalekog severa tek susretati.

Ne pravimo, na koncu, ovde nikakvo poređenje tražeći sličnosti i razlike između „nas i njih“. No ipak, valjalo bi se na najsrećnije ljude na svetu, bez obzira na to kako ko od nas gleda na doživljaj sreće, ugledati po nečemu – pre svega disciplini, posvećenostii, veri i požrtvovanosti da uradimo nešto za sebe.

Ivana Bezarević

Narednih dana na eKapiji pratite priče o sistemu obrazovanja u Finskoj i kako Srbija može iskoristiti iskustva ove zemlje u modernizaciji obrazovanog sistema koji podstiče preduzetništvo i ekonomiju zasnovanu na znanju.