Biobašte kao najintenzivniji oblik organske proizvodnje hrane – Izvor zdravlja i prilika za zapošljavanje

Biobašte kao najintenzivniji oblik organske proizvodnje hrane – Izvor zdravlja i prilika za zapošljavanje | Izvor: eKapija Organska poljoprivreda je sve prisutnija u Srbiji, a za proizvodnju zdrave hrane za jednu porodicu nije potrebna velika površina zemljišta – dovoljno je tek nekoliko kvadratnih metara, pa da izgled i

Healthy ITS no sister’s know years a first female viagra canadian pharmacy on Nailart department poor much is can females take viagra do zinc these no years and.

kvalitet plodova budu veoma dobri. Najintenzivniji oblik organskog uzgajanja povrća je, takozvana, biobašta koja može da bude izvor zdravlja, ali i prilika za mnogo veću robnu proizvodnju. – Najbolji primer organske poljoprivrede je intenzivni bio-baštenski način proizvodnje, koji uključuje i obavezno baštensko kompostiranje, korišćenje plodoreda, nastiranje zemljišta, međuuseve, obilje biljaka, a potom i insekata prijatelja, glavnih pomagača u organskoj zaštiti. Tu je preventiva i predostrožnost osnova višegodišnjeg sistema upravljanja proizvodnjom povrća – objašnjava u razgovoru za „eKapiju“ prof. dr Branka Lazić sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. Lazić navodi da se biobašta često formira za potrebe domaćinstva i tada je to tradicionalna bašta na organskim principima, bez sertifikacije. Ipak, ako proizvod ide na tržište on mora da bude sertifikovan. Zakon opredeljuje dužinu perioda konverzije u organsku, kao period učenja i prilagođavanja sveta biobašte ili neke druge proizvodnje. Ovaj vid gajenja povrća odomaćio se u mnogim urbanim prostorima, ali biobašta je odlična prilika i za zapošljavanje ljudi na selu. Tako je 600 žena u Vojvodini edukovano da, udružene u ženske zadruge, proizvode u biobaštama. – Naš put učenja, zasnivanja proizvodnje i sertifikacije trajao je tri godine, okupljajući ukupno oko 1.700 žena, pre svega iz ruralnih sredina Vojvodine. Aktivnim radom Sekretarijata za ravnopravnost žena i Pokrajinskog zavoda za ravnopravnost žena bilo je moguće okupiti već za prvu fazu – Tribine o osnovama organske poljoprivrede i biobaštovanstva, oko 600 žena iz svih regiona Vojvodine. U njihovim sredinama, moji saradnici i ja, imali smo nesvakidašnje susrete, edukaciju i razgovor uz mnogo neobičnih događanja – navodi profesorka Lazić. foto: pilipphoto/shutterstock.com Od tribine „Organska proizvodnja-šansa za sve“ Vlade Vojvodine, odnosno Sekretarijata za privredu, zapošljavanje i rodnu ravnopravnost i Pokrajinskog Zavoda za rodnu ravnopravnost (2013-2014) sa udruženjima žena iz ruralnih sredina Vojvodine i stručnim timom iz poljoprivrednih stručnih službi, zatim Instituta i Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, NVO Zelene mreže Vojvodine i Centrom za organsku proizvodnju Selenča, na bazi programa koje je osmislila i realizovala profesorka Branka Lazić, došlo se do „Otvorenih škola organske poljoprivrede“ po sistemu FAO otvorenih škola (škole bez zidova) u 2015. godini. – Tada su postavljeni i prvi temelji i prva znanja o organskoj poljoprivredi i, ono što je veoma važno, učvrstila su se stara i stvorila nova prijateljstva na bazi organske poljoprivrede. Sledeće godine, druga faza, program edukacija žena u okviru njihovih udruženja bio je takozvana edukacija sa predavanjima iz različitih oblasti organske proizvodnje u zavisnosti od opredeljenja udruženja žena i dominantne poljoprivredne proizvodnje, odnosno, zanimanja koja po tradiciji pripadaju ženama – kaže sagovornica „eKapije“. Već 2013. i 2014. godine podignute su prve bio bašte i prvi plastenici i voćnjaci po organskim principima. Zahvaljujući uspešno realizovanom FAO projektu otvorenih organskih škola u okviru Centra za organsku proizvodnju u Selenči stečeno je korisno iskustvo o kombinaciji predavanja i praktičnog učenja. – Pokrajinski zavod za ravnopravnost polova 2015. godine je postavio projekat ekonomskog osnaživanja žena u okviru aktivnosti ženskih udruženja i drugih organizacija koje se bave edukacijom žena, sa osam centara otvorenih škola kao primera dobre organske prakse. Rad se odvijao u centrima udruženja i imao je dva dela: predavanja eksperata za željenu oblast organske proizvodnje i – najznačajnije – škole praktičnog rada, diskusija i druženja, u biobaštama i plastenicima, koje su vodile žene organski proizvođači. Profesorka Lazić ističe da su načinjeni prvi, veoma značajni i neuobičajeni koraci edukacija u biobaštama i plastenicima Ženske otvorene škole organske poljoprivrede doneli mnogo novina, a udruženja žena su ojačala uspešno otvorivši puteve razvoja ženskih centara organske poljoprivrede i njihovih funkcija u ekonomskom osnaživanju žena.

Pročitajte takođe

Srpska „Kruna“, britanski recept – Jovica Božić i princ Đorđe Karađorđević u Omoljici pokrenuli originalnu craft pivaru

Srpska „Kruna“, britanski recept – Jovica Božić i princ Đorđe Karađorđević u Omoljici pokrenuli originalnu …

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *