Ko bi želeo da se upusti u povrtarstvo, za biznis ne mora da čeka proleće – sad se i te kako mogu zasaditi, a ubrzo i ubirati spanać, rotkva, ali i zelena salata, koja donosi duplo veći profit od uloženog, piše Blic.

Biznis sa zelenom salatom je naisplativiji za sve koji bi da započnu sopstveni povrtarski posao. Za početak je dovoljna površina od dvadesetak ari i oko 1.000 EUR u džepu. Računica pokazuje da ukoliko se svi uslovi poklope, od prodaje salate sa te površine može da se zaradi 2.000 EUR. 

Stručnjaci smatraju da je naisplativije napraviti plastenik, jer je proizvodnja bogatija, a ulaganje nije veliko za prosečnu porodicu.

Jesenja proizvodnja u zaštićenom prostoru ili plasteniku traje od polovine avgusta, pa sve do polovine septembra. Pogodnosti jesenje sadnje su višestruke, a najvažniji je ekonomski efekat koji takav način proizvodnje obezbeđuje, jer povrće u kasnu jesen ili rano proleće postiže veliku tržišnu cenu. Najjednostavnija za gajenje i prodaju jeste zelena salata, koja može uvek da se proda jer je tražena. 

– Sa oko 1.000 EUR možete otpočeti ceo posao. Salata koja je posađena u septembru već do polovine oktobra bude spremna za prodaju. Na površini od 20 ari bude oko 35.000 sadnica. Ako računate da ćete imati oko 30.000 onih koje ćete moći da prodate po ceni od 15 dinara za kilogram, imaćete bruto 450.000 dinara. Od toga čisto može da vam ostane polovina, a to je nekih 2.000 EUR. Plus vam za narednih par godina ostaju kontejneri i malč folija. Tako da će sledeće godine biti znatno manje ulaganja od tih 1.000 EUR – kaže dugogodišnji povrtar Vladimir Batočanin iz Počekovien kod Trstenika. 

Poljoprivrednik Milovan Lišanin iz Obrve kod Kraljeva kaže da je u poslednje vreme primećen povećan broj malih povrtara, odnosno onih koji su u procesu tranzicije ostajali bez posla i onda se uz neka minimalna ulaganja okrenuli povrtarstvu, uglavnom u plastenicima. Prema njegovim račima, to nije posao koji zahteva veliko iskustvo, i danas je uz pomoć interneta moguće saznati kako se sade salata, spanać ili luk.

– Za repromaterijal i nema nekog posebnog ulaganja. Plastenik je za početak moguće i improvizovati. Plastenik od 20 m sa najlonom i lukovima na kojima će stajati može se napraviti za svega 300 EUR. Semena takođe nisu skupa. Pa ako te prve godine bude zarade, onda bi moglo da se uloži u veće i ozbiljnije plastenike – kaže Lišanin za Blic.

Spanać zahteva veću brigu
Spanać traži rad, ali može da obezbedi dobar profit ukoliko mu vremenski uslovi budu odgovorarali. Neke računice pokazuju da, recimo, na uloženih 25 dinara za kilogram spanaća, može se čisto zaraditi 75 dinara. 

– Od setve do sečenja spanaća prolazi od 45 do 90 dana, u zavisnosti od temperatura u plasteniku. Za razliku od salate, on se probirno bere. Otkidaju se najveći listovi, a najmlađi dozrevaju. Ima proizvođača koji puste da spanać u potpunosti izraste pa ga pokose. Takva je uglavnom, proizvodnja na otvorenom polju. Nažalost, spanać ima veliki problem sa korovima, pošto se seje, a ne gaji se iz rasada – kaže Dragoljub Milosavljević iz okoline Čačka.