Branko Milutinović, izvršni direktor kompanije Nordeus – Kako je mladić iz Srbije napravio svetski uspeh

Branko Milutinović, izvršni direktor kompanije Nordeus – Kako je mladić iz Srbije napravio svetski uspeh

Tokom odrastanja u Beogradu, sirene su redovno prekidale Branka Milutinovića dok je s drugovima igrao fudbal.

– Kad bi se oglasila sirena, imali ste od pet do deset minuta da potražite sklonište – priča Milutinović, koji danas ima 34 godine.

– Gledate kroz prozor kako rakete najpre poleću uvis, a zatim padaju i eksplodiraju. Bilo je kao na filmu.

Bombardovanje je prestalo 1999. i dovelo do konačnog pada bivšeg predsednika Srbije, koji je optužen za ratne zločine, ali je dugotrajni rat uništio ekonomiju. Milutinović, koga su zanimali kompjuteri, bio je dobar đak i stekao je master u oblasti programiranja. A onda je, kao i mnogi drugi ambiciozni mladi Srbi, napustio zemlju čim mu se pružila prva prilika, piše u velikom članku koji je čuveni Bloomberg posvetio Milutinoviću.

Iz Microsofta nazad u Beograd

Otišao je u Kopenhagen, gde je našao posao nižeg ranga u korporaciji Microsoft. Posao je bio dobar, ali mu nije pričinjavao zadovoljstvo. Jedva je čekao da se vrati kući da bi bio uz bolešljivog oca.

Godine 2009, Milutinović i dvojica prijatelja s koledža, Ivan Stojisavljević i Milan Jovović, koji su takođe došli iz Srbije i zaposlili se u Microsoftu, odlučili su da se vrate. Razmatrali su nekoliko mogućnosti da bi na kraju sastavili ušteđevinu i osnovali kompaniju za video-igre, kojoj su dali ime Nordeus. Mislili su da će im novac trajati godinu dana, jer je život u gradu relativno jeftin, i da uvek mogu da nađu drugi posao kao programeri kada im ponestane novca.

– Nismo to uradili da bismo se obogatili. Želeli smo da živimo od programiranja igrica – kaže plavokosi Milutinović, koji je visok, atletski građen i ima bokserski nos, opisuje ga ugledni Bloomberg.

Jedna ideja bila je dovoljna da zapale internet i zarade milione

Uspeli su u tome i još mnogo više od toga. Napravili su fudbalsku igricu Top Eleven, koja je skinuta sa interneta više od 170 miliona puta i postala kultna među entuzijastima širom sveta. Igrači formiraju timove tako što biraju i razmenjuju igrače, poput menadžera prvoligaškog kluba. Godinu dana posle izlaska na tržište Top Eleven postala je najpopularnija igra na Fejsbuku, ispred igara kompanija kao što su Electronic i Zynga.

Dok su mnoge druge kompanije za aplikacije, ostvarile veliki uspeh i ubrzo nestale bez traga, Top Eleven i dalje se širi. Spada među deset najuspešnijih aplikacija u sedam zemalja, pri čemu je naročito omiljena u Evropi, jugoistočnoj Aziji i Latinskoj Americi. Prošle godine, Nordeus je ostvario prihod od preko 75 mil USD.

„Ne želimo investitore, hoćemo slobodu“

– Njegov uspeh je neverovatan, a dolazi sa prostora na kojima to ne biste očekivali – kaže Kristijan Ernandez, bivši izvršni direktor u kompanijama Google i Facebook, koji je danas partner u londonskoj kompaniji White Star.

Već tri nedelje posle debija, Top Eleven postao je profitabilan i tako je sve do sada. Zbog toga Milutinović nikad nije uzimao novac od investitora. Pošto su mali i nemaju finansijskih teškoća, mogu da rade šta god žele – bilo da je reč o kolektivnom godišnjem odmoru na nekom grčkom ostrvu, višegodišnji rad na ambicioznoj igrici koja treba da se pojavi ove godine, ili o tome da postanu jedan od najvećih dobrotvora Srbije.

– Investitori rizičnog kapitala daju vam mnogo novca i ograničavaju vam slobodu. Prvo nas mnogo ne interesuje, a sloboda je najdragocenija stvar – kaže Milutinović.

Deda bio zarobljenik Gestapoa

Milutinović je dobio ime po dedi, šampionu u rvanju i vođi pokreta otpora u okupiranom Beogradu, koji je završio u Gestapovom zatvoru. On mu je i kupio prvi kompjuter.

Milutinovićev otac je bio advokat, ali iz političkih razloga nije mogao da se bavi tim poslom. Očevo i dedino iskustvo pod autoritarnim vlastima uticali su na Milutinovića, koji je u dva intervjua upotrebio reč „sloboda“ najmanje 15 puta. S obzirom na to da su se ratovi na Balkanu odigravali daleko od Beograda, nisu previše uticali na njegovo detinjstvo. Provodio je vreme baveći se sportom i igrajući video-igre. Prvi program je napravio kada je imao samo deset godina, a osvajao je medalje na takmičenjima u matematici i fizici.

Među najvećim dobročiniteljima u Srbiji

Uprkos tome, stalno ga je nešto podsećalo na rat. Kada je kao jedanaestogodišnjak operisao slepo crevo, u bolnici je video decu bez udova i siročad, čiji su roditelji ubijeni u ratu, koji je zahvatio veći deo devedesetih godina i okončan intervencijom NATO snaga i raspadom Jugoslavije.

Njegova srednja škola neprekidno je primala decu izbeglice iz Hrvatske i drugih susednih oblasti pogođenih ratom.

– Ta deca su bila toliko potresena da ni sa kim nisu razgovarala. Saosećao sam s njima. Svi su saosećali – kaže Milutinović.

Deo profita Nordeus je uložio u izgradnju 11 pedijatrijskih odeljenja u bolnicama širom Srbije. U tim bolicama se rodi oko 21.000 beba. ili oko trećina od ukupno 65.000 beba rođenih u Srbiji.

Studenti, ostajte u Srbiji

Ove godine Milutinović se udružio s prijateljima iz Microsofta i kompanijom za mapiranje genoma Seven Bridges Geonomics oko inicijative Digital Serbia kako bi podstakao razvoj tehnološkog sektora. On želi da Srbiju u svetu posmatraju izvan konteksta zemlje obeležene ratom, ali je svestan da je za to potrebno vreme. Jedan od najvećih izazova jeste ubeđivanje najboljih studenata da ostanu u zemlji.

Jedan dan nakon što je tek svršeni student prihvatio posao u Nordeusu, došao je plačući i rekao da ne može da prihvati posao zato što njegov otac želi da prihvati posao van Srbije. Milutinović je pozvao oca, koji nije verovao da digitalna kompanija u Beogradu može da opstane.

– Nisam hteo da dozvolim da ode – kaže on. Milutinović je tri sata ubeđivao oca i na kraju se sin ipak zaposlio kod njega.

Nordeus zauzima nekoliko spratova moderne poslovne zgrade u centru grada, gde rade domaći radnici i više od 30 ljudi izvan Srbije, među njima iz SAD, Velike Britanije, Francuske i Nemačke.

Usred Beograda kao u Silicijmskoj dolini

Imaju sve pogodnosti kao i zaposleni u startap kompanijama u Silicijumskoj dolini. Ketering, sladoled i supe koje se pripremaju u mikrotalasnoj pećnici čuvaju se u frižiderima koji su svima na usluzi. Lokalni restoran priprema ajvar specijalno za Nordeus (40 tegli mesečno). Pored sale za konferencije je zombi u prirodnoj veličini, a u posebnoj prostoriji su simulatori automobila i naočare za virtualnu stvarnost.

Milutinović je oženjen i ima dvoje dece, živi u stanu iznad majčinog u centru Beograda. Kaže da je tehnološka industrija previše opsednuta bogatstvom i obećava da neće prodati Nordeus ili uzimati investicije sa strane. Planira da ograniči broj zaposlenih na 250 ljudi – trenutno ih ima oko 170 – jer će u suprotnom „biti manje zabavno dolaziti na posao svaki dan“. Uprkos tome, priznaje da je uživao u đakonijama kojima su ih častili investitori koji su želeli da ulože u kompaniju.

– Mnogo smo naučili o dobrim vinima, hrani i tartufima i šta je dobar suši – kaže on.

Da li će Nordeus ostati nezavisan, zavisi od uspeha u budućnost. Top Eleven je i dalje veoma popularna igrica među onima koji su spremni da potroše mnogo novca na razne adute koji im omogućavaju da brže napreduju, ali je poznato da su ljubitelji video-igara veoma nepredvidljivi.

Milutinović zna da uspeh može da bude prolazan, ali ističe da na osnovu prvih testova prilično siguran da će nova fantazi-igrica Spellsouls, biti uspešna. A ako i ne bude, uštedeli su dovoljno novca da podnesu i poneki neuspeh.

– Ponosni smo što smo iz Beograda, Srbije i što smo počeli ni iz čega – kaže on.

– Hteli smo da budemo slobodni.

Pročitajte takođe

U jedinu fabriku tosta na Balkanu u Kragujevcu uloženo 10 mil EUR – Don Don na proleće 2018. otvara pogon i u Zaječaru

U jedinu fabriku tosta na Balkanu u Kragujevcu uloženo 10 mil EUR – Don Don …

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *