Brend bez majstora – Somborski sir kao izvozni adut

Brend bez majstora – Somborski sir kao izvozni adut
| Izvor: RTV

Ilustracija Sir iz Sombora dobio je oznaku geografskog porekla „Somborski sir“, što je najveći stepen zaštite. Iako je od tada prošlo tri godine niko u Somboru ne proizvodi sir koji nosi tu oznaku, a retki su i oni koji još uvek prave taj specifičan sir, koji se nekada jeo i na bečkom dvoru.

Somborskog sira nema ni za lek – to će vam reći u Somboru kada pitate za ovaj čuveni sir. Na mlečnoj pijaci ima švapskog sira, šajta, podlivanog sira, a najmanje je somborskog.

– Traže somborski sir, naročito oni koji su nekada živeli u Somboru i koji se prisećaju vremena kada je ovog sira bilo. Nema tu neke velike tajne, već prakse. Zna se kada se sir podliva, kada se stavlja u kačicu, koliko dugo stoji u kačici. U kačici treba da odstoji najmanje tri nedelje, a u šajtu desetak dana – kaže Tereska Žuljević, koja se proizvodnjom somborskog sira bavi 30 godina.

Koristi od toga što ima oznaku geografskog porekla za sada nema, jer niko ne proizvodi somborski sir koji može da nosi tu oznaku.

– Prema Lisabonskoj konvenciji, proizvod koji ima takvu oznaku ima posebna svojstva koja su dokazana, ali takav proizvod može da se izvozi u neograničenim količinama u EU i bez carine. To je jedna velika prednost za bilo koji proizvod, pa tako i za somborski sir u nekom daljem njegovom razvoju – kaže Snežana Gajdobranski, stručna saradnica u Regionalnoj privrednoj komori Sombor.

A priča o somborskom siru koji je stigao i do Pariza i bečkog dvora, siru koji se još polovinom 18. veka prodavao na pijaci u Petrovaradinu, nije ni mit ni legenda, kaže Milan Stepanović, somborski hroničar.

– Tačna je činjenica da majke ćerkama nisu prenosile tajnu nastanka sira, kako njihovom udajom ta tajne ne bi otišla u drugu porodicu. Da je to tačno govori podatak iz 1920. godine kada je Ministarstvo prosvete tražilo da 16 učenica u Somboru izučava somborsko sirarstvo.

– Senat grada Sombora odgovorio je da to nije moguće jer ne postoji žena u Somboru koja bi odala porodičnu tajnu proizvodnje somborskog sira – kaže Stepanović.

Autentični somborski sir pravio se nekada na salašima od ovčijeg mleka i to od ovaca rase cigaja koje su pasle na pašnjacima u okolini Sombora. Stizao je ovaj sir i do Beča i Pariza, a danas bi mogao biti izvozni adut Sombora.

Pročitajte takođe

IFC i Opportunity banka obezbedili 6,5 mil EUR za poljoprivrednike, mikro i mala preduzeća

IFC i Opportunity banka obezbedili 6,5 mil EUR za poljoprivrednike, mikro i mala preduzeća Međunarodna …

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *