Čačanske jabuke za Sibirce – Rusi traže vrhunski kvalitet
| Izvor: Politika

Ilustracija Iz skladišta Ivana Jovanovića (56) tokom dva dana utovareno je 12 šlepera jabuka ajdared i greni smit, koji su upućeni kupcima u Rusiji. On je jedan od najpoznatijih voćara u čačanskom kraju jer u Ateničkom polju, nedaleko od grada, ima jabučnjak od 11 hektara i 17.000 stabala, a vozač kamiona spremljenog za dalek put nije znao gde će se zaustaviti radi istovara.

– U toku vožnje dobiću uputstvo da li da idem u Moskvu, Jekaterinburg ili još dalje u Sibir – kaže nam šofer, dodajući da je po državljanstvu Belorus.

Na gajbice, sa prosečno 14 kilograma plodova, zalepljene su nalepnice da je izvoznik „Magic Fruits Land“ iz Beograda, a uvoznik privredno društvo „Tander“ iz Krasnodara. Kako izgleda ovaj posao kad se radi ozbiljno i odgovorno i kad se kupac i prodavac međusobno poštuju? To nam je objasnio Darko Topalović (51) i sam veliki voćar, sa 13 hektara zasada u Miokovcima kod Čačka, koji sve što proizvede ili otkupi od drugih izvozi na Kavkaz ili iza Urala. On je, istovremeno, diler „Magic“-a na terenu, u ovom delu Srbije, i u stotinu proteklih dana odabrao je jabuke za rusko tržište, utovario i otpremio 35 šlepera po 20 tona.

– Osnovno je da procenim kvalitet jabuka koje nam naši proizvođači nude, jer radimo samo sa vrhunskom robom i čistim plodovima, bez oštećenja ili pecki. Iskustvo mi je neophodno jer, kad uđem u skladište, odmah moram da ocenim da li bar 70% plodova može da pripadne prvoj klasi. To je glavni uslov da bih uopšte prihvatio robu za izvoz. Kod Jovanovića sam, recimo, došao sa svojom ekipom od 25 ljudi i nije mi svejedno da li će prebiranje plodova, koje je obavezno, da me košta dva, tri ili čak šest dinara po kilogramu – kaže za „Politiku“ Darko Topalović.

Prva klasa zahteva, i tu se dva uvoznička društva iz Rusije razlikuju, da prečnik plodova bude najmanje 65, odnosno 70 milimetara. Ali i plodovi druge klase, iako nešto sitniji, takođe moraju da budu besprekorno čisti.

– Mnogi takozvani izvoznici srpskog voća i mešetari, bilo ih je na hiljade, potonuli su i sad su ostali samo pravi. To mi odgovara, pošto volim da trgujem samo robom i parama, ne obećanjima. Za ono što smo danas utovarili kod Jovanovića i uputili ka Rusiji, ovog časa šaljemo dokumentaciju „Magic“-u u Beograd, elektronskom poštom, i iste večeri novac će biti uplaćen na račun. Do poslednjeg dana decembra utovario sam za Rusiju 35 kamiona, i te večeri niti sam ja kome dugovao novac, niti ko meni. Isto je i sa mojim radnicima: nijedne večeri nisu otišli kući bez isplaćene nadnice.

Izvozeći sve tradicionalno voće, od trešanja, jagoda i kajsija do šljiva i jabuka, i Topalović je 2013. godine imao peh koji ga je koštao 40.000 EUR.

– Isporučio sam kupcu 20 šlepera i sve je platio u minut, ali sledeća dva nije i više ga nikad nisam video – kaže.

A domaćin Jovanović opisuje kako u ovom poslu prolazi voćar:

– Ekstra kvalitet mi plaća 55 dinara, ostalo od 30 do 50 po kilogramu, i uvek dobro sarađujem sa Topalovićem.

Jovanović slikovito veli da je u voćnjaku „otkako se rodio“.

– Svi smo posvećeni ovoj delatnosti, i ja i supruga i ćerke. Četiri petine drveta je sorta ajdared, prošlogodišnji rod je 40 vagona, ali pamtim i bolje. Zbog jakog sunca bilo je mnogo padalica, čak 12 vagona. Problema, uostalom, uvek ima i biće ih. Recimo, ne valjaju sredstva za zaštitu voća, ni ona koja uvoze ni ona koja prave naše fabrike. Ali, moram da budem zadovoljan što sam svojim jabukama napunio 12 šlepera za Moskvu i Sibir – kazao je Jovanović za „Politiku“.