Čak dve trećine porodičnih preduzeća u Srbiji vodi prva generacija vlasnika
|11:21 | Izvor: Novosti

Podaci otkrivaju da 69% porodičnih firmi u našoj zemlji još vodi prva generacija osnivača, pišu „Novosti“.

Kako je navedeno, u 29% preduzeća „kormilo“ su preuzeli naslednici, a svega 2,5% firmi vode unuci i unuke.U Srbiji posluje najmanje 32.000 porodičnih preduzeća i u dobrom delu njih vreme je da posao nasledi sledeća generacija.

– Porodične firme u Srbiji imaju kratku istoriju – nešto više od 25 godina, tako da čine svega 10% ukupnog broja malih i srednjih preduzeća – objašnjava Aleksandar Gračanac, koordinator Foruma malih i srednjih preduzeća Privredne komore Srbije.

On naglašava da u Evropi u više od pet miliona malih i srednjih preduzeća neće biti druge generacije vlasnika koja bi nasledila biznis, te da evropske države pomažu ovim firmama da problem prevaziđu različitim programima menadžmenta, filozofijom tržišnog poslovanja i ukrupnjavanja kompanija.

– Sami osnivači nisu svesni da će od svog započetog biznisa napraviti porodičan. Sve dok se ne pojave deca. Taj „transfer“ s prve na drugu generaciju nije nimalo lak i u mnogo slučajeva može da bude i destruktivan – kaže Radenko Topalović, iz preljinske radionice kravata i ručno oslikanih marama, biznisa koji je osnovala njegova majka Maruška Topalović.

Primer uspešnog porodičnog biznisa je i preduzeće „AVM Mechanik“, koje je, uz pomoć nevladine organizacije „Eneca“ i kompanije „Philip Morris“, osnovala Tatjana Đorđević sa kolegom Slavišom Spasićem.

– Naš početak je podrazumevao mnogo odricanja. Kolega je dobio 160.000 dinara od biroa, a ja mašine za obradu lima u vrednosti od 2.000 EUR donacije. Naša upornost, marljivost i neprekidan rad su nas od nezaposlenih uveli u prave preduzetničke vode. Svoje znanje, iskustvo, rad i ljubav prema preduzetništvu preneli smo i na svoje najmlađe – ističe Đorđević, koja je nedavno postala i prvi penzioner ovog preduzeća.

Osnivači su uveli svoju decu u posao, te tako Bojan Spasić radi u proizvodnji, nabavci i u komercijali, a Tatjanina ćerka Marija Uzelac takođe pomaže majci. Oboje bez dileme nameravaju da preuzmu porodični posao.

Primer poslovanja koje okuplja drugu generaciju preduzetnika i privrednika je i klub „Adižes 2040“.

– Ima tu sjajnih mladih ljudi kojima uopšte nije lako. S jedne strane trpe pritisak od uspešnih roditelja, a sa druge nemaju baš mnogo simpatija od okruženja. Susreću se i sa puno predrasuda. U ovom našem klubu okupljaju se mladi od 20 do 40 godina za koje postoji „opravdana sumnja“ da će 2040. godine biti vlasnici kompanija. Oni su već, manje-više dobrovoljno, odlučili da rade – kaže Boris Vukić iz ovog kluba.