Da li su mikrokrediti spas za mali biznis?

Da li su mikrokrediti spas za mali biznis?
| Izvor: RTS

Kada su pre 17 godina, međunarodne humanitarne organizacije počele da finansiraju i odobravaju prve mikrokredite socijalno ugoženim i raseljenim licima u Srbiji, nisu bile svesne da je stvoren svetski pokret za pomoć socijalno ranjivim kategorijama.

Od tada, u Srbiji posluju tri mikrofinansijske organizacije koje pod znatno povoljnijim uslovima od banaka odobravaju novac za pokretanje malog biznisa. Nivo sredstava koje su odobravale kretao se tada oko 3 mil EUR, a od tada se uvećao šest puta.

Indijac Muhamed Junuz 2005. godine dobio je Nobelovu nagradu za ekonomiju lansirajući mikrokredite od najmanje 10 USD, koje je davao najsiromašnijima radi pokretanja nekakavog posla, pa makar zajmoprimci kupili kokošku ili alatku. I gle čuda, iako nisu morali svi su vraćali kamatu na vreme.

U Srbiji blagodet mikrokreditiranja osetio je i Dragan Plavšić iz Kraljeva koji je već nekoliko puta pozajmljivao novac na taj način jer od banke niti je želeo niti mogao da dobije pozajmicu.

– Kad mi zatreba za repromaterijal novac, obratim se i dobijem ga skoro istog dana, jer proizvodnja u suštini ne sme da čeka zbog procedura u bankama, i papirologije da se dobije kredit… To usporava proizvodnju i čitav naš posao – rekao je Plavšić, poslastičar iz Kraljeva.

Prosečan odobreni iznos mikrokredita u Srbiji iznosi oko 200.000 dinara. Jednu trećinu korisnika čine raseljena lica koja imaju ideju ili veštinu da počnu neku proizvodnju ili daju uslugu, ali ne zadovoljavaju stroge bankarske kriterijume.

– Kamate su se kretale od 2 do 3%. Znači, portfolio u riziku, za osobe koje su kasnile sa otplatom više od 30 dana, kreće se do 5%. U prethodnih pet godina je taj procenat bio daleko manji, ali je zbog krize i cele situacije, sada do 5%. To je prilično dobar rezultat – kaže Milena Gojković, direktorka Fonda za mikrorazvoj.

Za razliku od poslovnih banaka, mikrofinansijske institucije potpuno pokrivaju rizik od nevraćnja svojim klijentima. Pošto ne prikupljaju depozite, a imaju iste troškove kao i banka, i dupliraju ih, predlažu promenu Zakona o finansijskim institucijama ili donošenje novog Zakona o mikrofinansijskim organizacijama.baner1

Pročitajte takođe

Digitalno Preduzetništvo

Objavljeni besplatni materijali za učenje programiranja u osnovnim školama

Objavljeni besplatni materijali za učenje programiranja u osnovnim školama U susret uvođenju Informatike i računarstva …

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *