Domaći kolači porodice Farkaš u Subotici – Poslovanje posuto šećerom

Domaći kolači porodice Farkaš u Subotici – Poslovanje posuto šećerom
Izvor: Ekonometar

Miris vanile, kakaa, pekmeza od kajsija i sveže pečenog dizanog testa širi se radnim prostorom porodice Farkaš u centru Subotice. Ruke svih četvoro članova ove porodične radinosti neprestano su zauzete. Kada je reč o kuhinji, glavnu reč vodi majka Eržebet, majstor za kolače i razna slana i slatka peciva, otac Jožef zadužen je za mešenje testa i ono što bi se zvalo komercijala i marketing, a u ovoj porodičnoj manufakturi to znači neprestanu mobilnost, raznošenje narudžbina, nabavku sastojaka.

Ipak, ni to ga ne oslobađa obaveze da povremeno zasuče rukave i pomogne u mešenju testa ili popravi mikser koji je posustao u mešenju. Porodični kvartet upotpunjuju ćerke Melinda i Monika, koje podjednako rade i u kuhinji, ali i za prodajnim pultom.

Slast koju svakodnevno proizvode rezultat je gorkog iskustva koje su imali na svojim prethodnim poslovima. Majka Eržebet je obućar, ali sa propašću fabrike, boljitak nije doneo ni novi posao čistačice u školi. Osim toga, deca su bila mala, a njoj se nikako nije dopadalo da ćerke ostaju same i bez nadzora dok ona radi.

– Početna ideja je bila njena, razmišljali smo šta da radimo, da popunimo kućni budžet, a i da istovremeno ona može da bude uz decu. Tako je predložila da pravimo kolače, u čemu je izuzetno vešta – priča Jožef.

Započeli su obazrivo i skromno. Jožef je na gradsku pijacu izneo šest paleta sa po osam komada kiflica sa salom koje je Eržebet napravila po starom receptu svoje bake. Prodao je četiri palete. Sutradan su napravili nove sveže kiflice i ponovo ih prodavali na pijaci. Upravo taj u početku odnegovan „resurs“ stalnih kupaca sa pijace postao je i jedan od osnova na kojima počiva njihova današnja prodavnica i proizvodnja.

– Prvo sam mesila isključivo kiflice sa salom, a onda su mušterije tražile štrudle, to niko nije pravio na pijaci, pa pogačice sa čvarcima, priča Eržebet. Istovremeno, za jednu bioteku radila je kiflice sa integralnim brašnom koje su bile toliko popularne da su se za njih primale narudžbine.

Posle izvesnog vremena postalo je jasno da je potražnja za njihovim kolačima veća od mogućnosti koje pruža pijačna tezga, a novi Zakon o radu ubrzao je njihovu odluku. Našli su pogodan prostor i marta prošle godine otvorili svoju pekarsku radnju sa ograničenom ponudom slanih i slatkih peciva i kolača. „Kolači Farkaš“ nakon devet meseci predanog rada osetili su slast i prve zarade. Nakon što prodaju dovoljno kolača da isplate zarade za njih četvoro i jednog radnika, zatim, po njihovom mišljenju visoke dažbine, ostaje im i skromna svota, ali porodica je zadovoljna.

– Sa knjigovođom smo uradili analizu koliko kolača treba svaki dan da prodamo da bi nam se isplatilo pravljenje kolača. Posle nepunih devet meseci od otvaranja dostigli smo dnevni promet dovoljan za opstanak i skromnu zaradu. Od početka rada do danas prodaju smo povećali za 40%, nabraja Jožef.

Ilustracija U čemu je tajna? Za porodicu Farkaš nema dileme – u domaćoj proizvodnji, u kvalitetu i načinu rada koji podrazumeva sve ono što bi činila svaka domaćica kada mesi za svoje najbliže.

– Od prvog trenutka radila sam tako kako radim za moju porodicu, i nikada, ni sada kada imamo proizvodnju, od toga nismo odstupili. Naša krempita nije napravljena od praška za kremu, već od jaja, mleka i brašna. Tako je sa svim našim proizvodima, svi su rađeni sa namirnicama koje se koriste u domaćinstvu, nema nikakvih industrijskih aditiva i zamena, objašnjava Eržebet.

„Kolači Farkaš“ imaju još jednu prednost – uvek sveži stižu do kupca.

Jožef je uglavnom zadužen za raznošenje porudžbina, a ćerke pomažu u prodavnici. Ipak, u njihovim vitrinama još je ograničen asortiman kiflica i torti upravo da bi stigli sve na vreme da naprave. Stalni kupci znaju, za slane kiflice i pogačice pravo vreme kupovine je jutro, a kasnije tokom dana, stiže i slatki program.

S obzirom na to da imaju tražen proizvod, da ne kubure sa prodajom, ali ni sa nabavkom materijala, moglo bi se zaključiti da je u njihovom porodičnom poslovanju sve posuto šećerom. Naravno, nije tako. Porodica Farkaš je u vode privatnog preduzetništva ušla pritisnuta egzistencijalnim problemima, a kako se posao razgranao pojavila se potreba i za boljom organizacijom rada, za bolje snalaženje u informacijama o konkursima za kredite preduzetnicima. Jožef kaže da su to neočekivane situacije koje treba da rešavaju u hodu. Takođe, nisu očekivali ni da će imati problema da pronađu pomoćnog radnika. Nekoliko zainteresovanih kandidata nije uspelo da zadovolji kriterijume.

– Potreban nam je odgovoran radnik koji je posvećen poslu, a bez toga se ovo ne može raditi, kaže Eržebet.

Samo sveže i visokog kvaliteta

Otvaranje sopstvene radionice umnogome je promenilo život porodice Farkaš. Ne samo što sada, kako kažu, nemaju više privatan život, jer se celokupna energija i vreme provodi u radionici, već i što su usvojili poslovna načela koja im pomalo otežavaju rad ali i otvaraju put ka kupcima.

– Nikada ne prodajemo kolače koji nisu sveži. Svakog dana pravimo nove, a veliki deo našeg plasmana čine narudžbine. Odlučili smo da isporučujemo kiflice, kolače i torte koji su za svaku narudžbinu ciljano, sveže napravljeni. To, naravno, čini naš rad i njegovu organizaciju složenom, jer se dešava da nekoliko puta pravimo nove količine kiflica, ali od tog načela ne želimo da odustanemo. Kupci nas po tome prepoznaju, i zbog toga nas i traže. Činjenica da proizvodimo po domaćoj recepturi i da uvek isporučujemo sveže nama otvara put kod mušterija, kaže Eržebet.

Pročitajte takođe

PALMA: Otvaranje fabrike aviona u Jagodini početkom novembra 2017.

PALMA: Otvaranje fabrike aviona u Jagodini početkom novembra 2017. Dragan Marković Palma U gradu na …

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *