Država sprema kreditne linije za predfinansiranje poljoprivrede – Podrška agraru pred otvaranje IPARD fondova

Država sprema kreditne linije za predfinansiranje poljoprivrede – Podrška agraru pred otvaranje IPARD fondova
| Izvor: RTS

Bez obzira na to kako će Bregzit uticati na zajedničku poljoprivrednu politiku Evropske unije (EU), fondovi za ruralni razvoj zemalja u pretpristupnom periodu ostaju. Do jeseni, zajedno sa pozivom poljoprivrednicima da konkurišu za sredstva iz IPARD fonda, država će otvoriti i nekoliko kreditnih linija za predfinansiranje tih projekata.

Grejs period, kamatna stopa i procena investicionog rizika za one koji ulažu u razvoj sela biće povoljniji od uslova koji trenutno važe na tržištu novca, rekli su u Ministarstvu poljoprivrede.

Tek kada kupi stado, izgradi farmu ili pogon za preradu, poljoprivrednik može da računa na to da će mu iz evropskog fonda biti vraćeno 50 do 70% uloženog novca. Zbog toga što najteže dolaze do novca za investicije, najmanje zainteresovanih za IPARD kredite su oni kojima je pomoć najpotrebnija – mali i srednji poljoprivrednici.

– Nisam zainteresovan. Mislim da sam ja sa zemljom kojom obrađujem, oko 15-20 hektara, sitan za te stvari – rekao je Goran Kuzmanović, poljoprivrednik iz Šapca.

Poslovne banke i garantni fondovi još nisu izneli uslove za predfinansiranje IPARD-a, a stručnjaci kažu da je jedina šansa da u tom poslu učestvuju i porodična gazdinstva kreditna linija koju bi vodila i finansirala država. Iz Nemanjine odgovaraju da rade na tome.

– Za sada je osnovna ideja da se finansira 100% projekta, da grejs periodi budu prilagođeni investicionom ciklusu. Bitno je analizu rizika za razliku od komercijalnih banaka prilagoditi našoj situaciji, naravno i kamatnu stopu – objasnio je Dragan Marković iz Ministarstva poljoprivrede.

Banke kažu da imaju interes da kreditiraju IPARD projekte, ali da će uslove ponuditi tek kada država pozove poljoprivrednike da konkurišu. Smatraju i da bi resorno ministarstvo moralo da obezbedi više informacija o mogućnostima tog tipa kreditiranja.

– Treba informisati i edukovati poljoprivrednike kako bi oni mogli da znaju šta znače pretpristupni fondovi za poljoprivredu, kako do njih da dođu, kako da naprave svoje planove, projekte i na kraju kako da opravdaju to – istakao je Vlastimir Vuković iz NLB banke.

Ana Milić iz Procredit banke navodi da već imaju iskustvo banaka iz okruženja koje su bile u ovakvoj vrsti programa.

– Iskustvo je za sada kod njih bilo pozitivno, imali su veće interesovanje i ono što su oni negde videli na terenu je i da je porast za investicionim kreditima upravo u tom periodu bio pojačan – napomenula je Milićeva.

Na povraćaj sredstava iz evropske kase mogu da računaju ne oni koji su uložili mnogo, nego oni koji investiraju mudro. Projekat mora da bude ekonomski i ekološki održiv, a da bi ga napisao poljoprivredniku su na raspolaganju besplatni saveti lokalne savetodavne službe ili može da angažuje i privatnu agenciju.

Na evropska sredstva mogu da konkurišu oni koji se bave primarnom proizvodnjom i oni koji bi da ulažu u preradu, oni koji kupuju novu mehanizaciju ili ulažu u seoski turizam.

Pročitajte takođe

Srpska „Kruna“, britanski recept – Jovica Božić i princ Đorđe Karađorđević u Omoljici pokrenuli originalnu craft pivaru

Srpska „Kruna“, britanski recept – Jovica Božić i princ Đorđe Karađorđević u Omoljici pokrenuli originalnu …

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *