Fasiliti menadžment i izgradnja kondominijuma – Novi Zakon o stanovanju uvodi red u stambenu oblast i otvara vrata novim poslovnim prilikama

Fasiliti menadžment i izgradnja kondominijuma – Novi Zakon o stanovanju uvodi red u stambenu oblast i otvara vrata novim poslovnim prilikama
| Izvor: eKapija

Novi Zakon o stanovanju uvodi mnogobrojne novine u oblasti upravljanja i održavanja stambenih zgrada, a osnovni cilj Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture prilikom donošenja ovog pravog akta bio je uvođenje reda u stambenu oblast.

– Prema ovom zakonu, vlasnici objekata imaju obavezu da održavaju zgradu tako da od nje ne nastane opasnost po život i zdravlje ljudi, bilo stanara i korisnika ili trećih lica ili bilo kakva druga šteta – kažu za eKapiju u Ministarstvu građevinarstva.

Jedna od novina je i uvođenje registracije stambenih zajednica, što do sada nije bila obaveza, a što će omogućiti efikasnije upravljanje zgradama, transparentnost i dostupnost podataka o tome da li zgrada ima upravnika ili je angažovala profesionalnog, da li je donela program održavanja i niz drugih podataka koji će omogućiti i lokalnoj samoupravi da ostvari uvid u potrebe stambenih zajednica na svojoj teritoriji.

Kako kažu u Ministarsvu, izrada registra je u toku i vrlo je moguće da ceo sistem zaživi i pre zakonom predviđenih rokova.

Svakako još jednu u nizu novina predstavlja uvođenje profesionalnog upravnika, u kojoj većina građana vidi potencijalne nove izdatke i troškove.

– Treba naglasiti da angažovanje profesionalnog upravnika po zakonu ne predstavlja obavezu, jer se građani mogu opredeliti da za poslove upravljanja zgradom izaberu upravnika koji je jedan od vlasnika. Tek ukoliko žele, oni mogu da angažuju profesionalnog upravnika. Sa druge strane, ukoliko ne pokažu spremnost za dogovor i dobro organizovanje po pitanju imenovanja upravnika, a sami ne angažuju profesionalnog upravnika, lokalna samouprava će za tu zgradu, odnosno stambenu zajednicu imenovati profesionalnog upravnika. Dakle, angažovanje profesionalnog upravnika voljom vlasnika ili kroz postupak prinudne uprave biće izdatak na koji će građani morati da računaju, a koliki će to iznos biti, u ovom drugom sličaju odrediće lokalna samouprava, prema kriterijumima koji budu propisani podzakonskim aktom – kažu nam u Ministarstvu.

foto: worker/shutterstock.com Kada su u pitanju troškovi potrebni za održavanje zgrade, ta obaveza je i ranije postojala, a problemi su nastajali tamo gde vlasnici nisu hteli da učestvuju u troškovima. Zato je ovim zakonom jasnije propisana odgovornost za neodržavanje.

Međutim, kako nam kažu u državnoj upravi, treba i ovde napomenuti da će podzakonskim aktom biti propisani i minimalni iznosi za tekuće i investiciono održavanje, koji bi trebalo da budu pažljivo opredeljeni kako ne bi stvarali preveliki udar na budžet domaćinstva, a da se izdvajanjem ovih sredstava postigne maksimalan efekat. Sredstva za investiciono održavanje će, zapravo, predstavljati rezervni fond zgrade, iz kojeg je moguće finansirati hitne, a često i neodložne radove, s obzirom na to da nam je stambeni fond trenutno veoma zapušten.

Profesionalno upravljanje zgradama

Novi zakon otvorio je mogućnosti za zapošljavanje, kroz uvođenje profesionalnih upravnika u sistem upravljanja, iako i sada postoji određeni broj zgrada u kojima su vlasnici i za poslove upravljanja angažovali privatne firme.

Te firme će sada, ukoliko žele da posluju u skladu sa zakonom, biti organizatori profesionalnog upravljanja. Moraće da imaju minimum jednog zaposlenog licenciranog profesionalnog upravnika, a na uspostavljanju tog sistema se takođe ubrzano radi.

– Posledično, uspostavljanje reda u oblasti upravljanja dovešće do uspostavljanja reda i u oblasti održavanja, jačanjem konkurentnosti, a pre svega jasnim definisanjem nadležnosti i odgovornosti onih koji će se baviti upravljanjem zgrada. Svakako se očekuje da će broj privatnih firmi koje će se baviti upravljanjem ili održavanjem, ili i jednim i drugim, porasti, što će svakako dovesti do toga da i javna preduzeća u nekom trenutku preispitaju svoju konkurentnost, odnosno kvalitet pruženih usluga.

foto: alexkich/shutterstock.com Zoran Đurđević, direktor Kala konsaltinga – firme koja realizuje projekat Akademija za Facility Management u Srbiji, kaže za eKapiju da je dobro što je zakon donet, ali da on neće sam po sebi ništa popraviti.

– Nažalost, mi neke zakone implementiramo veoma sporo, ponekad i pogrešno, a pravi smo „majstori“ da devalviramo i najbolju ideju. Naravno da takva opasnost postoji i sada.

On je ukazao na to da budući upravnici moraju da znaju šta je tekuće, a šta investiciono održavanje, moraju da znaju šta je energetska sanacija, kako da čuvaju čovekovu okolinu itd.

– Sa druge strane, treba da znaju da sklapaju ugovore sa izvođačima radova, prate izvođenje radova, vode računa o budžetu. Ovakve osobe se ne rađaju nego se školuju. U zakonu stoji da profesionalni upravnik mora da položi ispit i stekne licencu. Ja mislim da bi neka vrsta obuke trebalo da postoji i za izabrane upravnike. Sa druge strane, imamo firme koje se bave pružanjem usluga iz ove oblasti i to su sve profesionalne profitne organizacije. Tek tu imamo izuzetnu potrebu da se uvedu standardi u okviru poslovanja, uvede red u način rada i pre svega obuče i sertifikuju zaposleni.

Kako je ranije najavljivano, obuke i licenciranje upravnika stambenih zgrada poverene su Privrednoj komori Srbije. U PKS, ipak, nismo uspeli da saznamo više detalja u vezi sa interesovanjem, polaganjem stručnog ispita, ili cenama. U kratkoj telefonskoj izjavi su nam rekli da se čeka pravilnik i da zasad nemaju nikakvih novosti o ovoj temi.

Razvoj kondominijuma

Novi Zakon o stanovanju rešiće problem održavanja i upravljanja zajedničkim prostorima poput zajedničkih teretana, unutrašnjih parkova i slično, kaže za eKapiju Ivan Petrović iz advokatske kancelarije Janković, Popović, Mitić (JPM).

Kako navodi, nedostatak odgovarajuće pravne regulative doprineo je smanjenom broju investicija u luksuznu stanogradnju, odnosno izgradnju objekata po principu kondominijuma, u kojima se korišćenje i održavanje zajedničkih prostorija prepušta različitim oblicima organizovanja stanara i u kojima su pravila ponašanja i obaveze stanara unapred postavljena i jasna.

– Investitor koji namerava da sagradi kondominijum – zgradu u kojoj će stanarima biti pruženo mnogo više od pukog stana i u kojoj će stanari imati na raspolaganju širok spektar dodatnih mogućnosti i usluga, može pre nego što počne prodaju stanova u zgradi doneti Interna pravila i organizovati posebno lice, koje će delovati kao profesionalni upravnik konkretne zgrade. Na taj način, investitor će uvećati vrednost stanova u zgradi, tako što će vlasnicima stanova unapred predočiti koje pogodnosti dobijaju ukoliko kupe stan baš u njegovoj zgradi i umanjiti rizik da, zbog opstrukcije rada organa zgrade, zajednički delovi zgrade, uključujući i delove koji uvećavaju vrednost, ostanu zapušteni i neodržavani – objašnjava Ivan Petrović.

Kompletan sadržaj Tematskog biltena „Nekretnine u Srbiji – Novi talas ulaganja podstiče privredu“ možete pročitati OVDE.

Pročitajte takođe

Podsticaji iz Nemačke za uvođenje dualnog obrazovanja – Prilika za preduzeća u okviru develoPPP projekta

Podsticaji iz Nemačke za uvođenje dualnog obrazovanja – Prilika za preduzeća u okviru develoPPP projekta …

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *