Firmu nije lako ni zatvoriti – Prekratki rokovi za izdavanje neophodnih potvrda muče preduzetnike
Petak, 29. 01. 2016.|12:09 | Izvor: Dnevnik

Da je u Srbiji teško započeti biznis i da je za to potrebna tona raznih potvrda i papira dobro je poznato. Preduzetnici su često prinuđeni na to da idu od šaltera do šaltera da bi ih sve skupili. Ali, ako biznisu ne ide, i zatvaranje je gotovo isto tako mukotrpan posao.

Od ove godine počela je primena novih propisa da bi se preduzetnicima onemogućilo da zatvore radnju i državi ostave dugove. Preduzetnici sada mogu prestati da rade samo ako kod odjave posla prilože potvrdu da su sva dospela poreska dugovanja izmirili. Nadležni nisu uzalud doneli takav propis jer neizmirene obaveze preduzetnika iznose 88,8 milijardi dinara. Od te sume oko 55 milijardi se teško može naplatiti jer su oni zatvorili radnje.

Međutim, ispostavilo se da je skupljanje potvrda koje treba prezentovati u roku od pet dana prekomplikovan posao za našu administraciju i da je to teško uštimati s ritmom rada domaćih administrativaca.

– Preduzetnici kao dokaz o tome da su izmirili poreske obaveze treba da podnesu dve potvrde. Jedna se odnosni na obaveze koje su imali prema poreskoj administraciji, a druga se dobija od lokalne poreske administracije. Obe treba da izdaju potvrdu da duga nema. Razmak između izdavanja dveju potvrda ne sme biti veći od pet dana. E, tu nastaje problem jer na lokalu i u republici nikako da se uštimaju. Tako da su preduzetnici prinuđeni na to da i po nekoliko puta vade uverenja da bi se uklopili u rok – kaže predsednik Udruženja računovodstvenih agencija Vojvodine UVRA Jovan Beara.

On navodi da se za dobijanje svakog uverenje plaća taksa od nekoliko stotina dinara pa kada to mora da se uradi po nekoliko puta, troškovi se bespotrebno gomilaju.

– Jedino rešenje je da se republička poreska administracija, odnosno njene jedinice, dogovore s kolegama iz opština i gradova te da potvrde izdaju u roku koji je zakon predvideo da bi sve prošlo uz dve potvrde – dodaje Beara.

Beara podseća na to da je gotovo identičan propis kod nas bio donet 2013. godine, ali se baš zbog problema u primeni od toga odustalo.

– Sasvim je izvesno da su nadležni taj problem s proverom plaćenih poreza mogli rešiti i na drugi način. Preduzetnik za dugovanja odgovara i ličnom imovinom, kao i onom koju poseduju članovi istog domaćinstva. Zato se ceo postupak uz pomoć izvršitelja može uraditi daleko lakše nego ovaj s dve potvrde – smatra on.

Podaci govore da su privrednici lane na razne potvrde i takse dali čak 135 milijardi dinara. Već na početku godine stvorene su šanse da se ta brojka poveća kada se budu sabirali podaci za 2016.

Brisanje iz registra

Poseban problem kod brisanja iz registra imaju preduzetnici koji su bili u sistemu poreza na dodatu vrednost. Oni 15 dana pre odjave radnje moraju da se brišu iz registra. Ukoliko to ne urade, čine prekršaj pa mogu biti prekršajno kažnjeni. Njima ti rokovi zbog uklapanja stvaraju i dodatni problem.