Godišnji rast IT industrije u Srbiji preko 25% – Budućnost ove grane u razvoju sopstvenih proizvoda umesto outsourcinga

Godišnji rast IT industrije u Srbiji preko 25% – Budućnost ove grane u razvoju sopstvenih proizvoda umesto outsourcinga
| Izvor: eKapija

Kako bi Srbija iskoristila veliku razvojnu šansu koju ima u IT industriji potrebno je da radi na razvoju domaćeg softvera, za šta je neophodna dodatna podrška države i podsticaj IT kompanijama, kroz određene subvencije i poreske olakšice, ocena je učesnika okruglog stola eKapije „IT kadrovi – potencijal ili prepreka za razvoj“ održanog 14. juna u Beogradu.

U poslednjih osam godina IKT industrija je trostruko porasla, a ove godine je uz kukuruz i smrznuto voće u top 3 „proizvoda“ koji doprinose smanjenju spoljnotrgovinskog deficita. Prema podacima koji su izneti na okruglom stolu „eKapije“, izvoz softverske industrije u 2015. godini bio je 455 mil EUR (neto izvoz 288 mil EUR), trenutno je u njoj angažovano oko 18-20.000 stručnjaka, dok su kapaciteti za nova zapošljavanja neograničeni.

Ipak, kako je istakao Jovan Stojanović, Business Development Executive u kompaniji „Zesium mobile“, menadžment kompanija koje posluju u srpskom IT-u u 90% slučajeva je orijentisan na outsourcing, što nije dobro. Da bi Srbija stvarno iskoristilia potencijal koji ima u ovoj oblasti potrebno je da insistira na razvoju „digitalne maline“, odnosno, razvoju sopstvenih proizvoda, na čemu se ne radi dovoljno.

– Razvojno istraživački projekti u privredi Srbije su na minimalnom nivou. Izrael, koji je po broju stanovnika zemlja slična Srbiji, ima više od 7.000 patentnih prijava godišnje, a u Srbiji ne verujem da dostižemo 50 – naglasio je Stojanović.

Vojvođanski IKT klaster već sedam godina nastoji da skrene pažnju na IT sektor, ali još čeka da država na pravi način reaguje. Kako je rekao Milan Šolaja, direktor ovog udruženja, kompletano spreman spisak predloga kako da kao društvo i država napredujemo uz pomoć IT tehnologija „izneli su na sto“ još u vreme kampanje sa ministrom 2013. godine, što je rezultiralo jedinom strategijom koja se u Srbiji ikada bavila IT-jem – Strategijom za podršku IT sektora u Srbiji, ali od nje nije ostalo ništa više od slova na papiru.

– IT industrija raste munjevitom brzinom i svako ko se bavi outsourcingom ima na umu kako da napravi sopstveni proizvod, svestan višestruko snažnije multiplikacije uloženih sredstava – naglasio je Šolaja.

Prema njegovoj oceni, država mora veoma oprezno da pristupi stranim ulaganjima u ovom sektoru i Vojvođanski IKT klaster se kao udruženje zalaže da se novac poreskih obveznika ne koristi za privlačenje kompanija koje će zaposliti naše stručnjake da razvijaju tuđi IT sektor i industriju.

– Želimo da ljudi ovde dobiju priliku da svoje ideje, za rešavanje bilo kog problema, u bilo kom sektoru, upakuju u softver i prodaju svetskom tržištu. To je onaj zamajac koji srpskoj privredi može da pomogne – naglasio je Šolaja.

Učesnici okruglog stola su se saglasili da u Srbiji postoje pojedinci koji imaju dobre ideje i kompanije sposobne da pokrenu ovaj sektor, navodeći kao primer komapniju „Nordeus“.

Vukašin Stojkov, osnivač „StartIt“-a, organizacije posvećene unapređenju privrednog i ekonomskog sistema Srbije kroz razvoj tehnoloških preduzetničkih poduhvata, naglasio je da je kroz njihove programe do sada prošlo 50-tak timova koji su uzeli 1,5 mil EUR investicija. Na skupu je, međutim, skrenuta i pažnja da problem za dalji razvoj ovog sektora u Srbiji može da bude to što veliki broj IT stručnjaka iz Srbije rade kao freelanceri za inostrane kompanije, ili su naše, domaće kompanije registrovane u inostranstvu.

Da bi se iskoristili potencijali i zadržao IT kadar u domaćoj industriji, Jelena Jovanović, sekretar Udruženja informatičke delatnosti u Privrednoj komori Srbije je naglasila da je ključno regulisati tri oblasti: startap, odnosno digitalno preduzetništvo, rad od kuće i rad za inostranstvo, kao i kako pomoći domaćoj IT industriji, uz preciznu definiciju šta je „domaće“, jer se prema Zakonu o privrednim društvima za sada pod tim podrazumeva sve što je registrovano na teritoriji Srbije.

– Postoji čitav portfolio načina kako država može da potpomogne srpsku IT industriju. Zarada je u stvaranju sopstvenog softvera budući da je to jedini proizvod koji možete umnožiti beskonačno puta, a da vas nista ne košta – naglasila je Jovanović.

Sava Savić, pomoćnik ministra trgovine, turizma i telekomunikacija rekao je da je država svesna da se stvari u ovoj oblasti menjaju velikom brzinom i da je neophodno da se adekvatno odreaguje. Na transformacije u IT industriji, ipak, treba gledati kao na šansu, a ne problem.

– Srbija je povoljno okruženje za razvoj IT industrije i rast od preko 25% na godišnjem nivou je dokaz i pokazatelj toga. Nedostaje nam bar još jedan „Nordeus“ koji je napravio proizvod koji bi Srbiji doneo stotine miliona, za razliku od IT-jevaca koji rade outsourcing i primaju lepu platu. Mladi su zainteresovani i treba da im napravimo put od osnovne škole do studija gde će naučiti ne samo programiranje, već i druge digitalne veštine. Osim načina obrazovanja moramo da menjamo i poslovno okruženje – naglasio je pomoćnik ministra.

Goran Obradović, Delivery Unit Manager kompanije „Endava“ posebno je istakao pitanje konkurentnosti. Kako je ocenio, limitiran broj kadrova na našem tržištu i pojačana konkurencija IT firmi koje dolaze stvaraju dinamično tržište, usled čega mladi ljudi lako menjaju firme. To uslovljava brzu inflaciju plata u ovoj oblasti, od oko 10-20% na godišnjem nivou, pa dugoročno, ako se ovakav trend nastavi, konkurentnost naše IT industrije biće dovedena u pitanje.

– Neophodna su kratkoročna rešenja kako da premostimo ovaj jaz i omogućimo da budemo konkurentni još duži niz godina. Njih treba tražiti u neformalnom obrazovanju, kroz partnerstva javnog i privatnog sektora i u poreskim olakšicama ka kompanijama koje se bave IT-jem – rekao je Obradović.

Učesnici okruglog stola „eKapije“ saglasili su se da je potencijal domaće IT industrije šansa koju Srbija ne sme da propusti. Ako iskoristimo sve mogućnosti koje razvoj ove industrije nudi, korist neće osetiti samo ljudi u IT sektoru već celo društvo – kroz rast BDP-a, veći izvoz i nova zapošljavanja.

Pročitajte takođe

IFC i Opportunity banka obezbedili 6,5 mil EUR za poljoprivrednike, mikro i mala preduzeća

IFC i Opportunity banka obezbedili 6,5 mil EUR za poljoprivrednike, mikro i mala preduzeća Međunarodna …

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *