Gore lešnik, dole tartuf – Šume Srbije pružaju mogućnost gajenja i ubiranja dva ploda sa iste biljke
| Izvor: Novosti

Šume Srbije su prirodno stanište skupocene gljive – tartuf. Sada se radi i na dokazivanju činjenice da he moguć plantažni uzgoj tartufa pomoću mikoriziranih sadnica leske, hrasta, jasena, topole, graba.
Naučnici rade na selekciji biljke na kojoj će sazrevati dva ploda. Uskoro bi proizvođači, na primer, mogli da beru iznad zemlje paradajz, a na korenu biljke – krompir!

Međutim, zainteresovani proizvođači već sada mogu da zasade lešnik i da kroz pet-šest godina beru plodove ovog voća, ali i da iz zemljišta vade skupocene gljive tartufe. Dakle, gore lešnik – dole tartuf.

U savremenom zasnivanju tartufikulture koriste se isključivo gotove mikorizirane sadnice s izabranom vrstom tartufa, atestirane na postojanje mikorize. Tokom proizvodnje ovakvih sadnica vodi se računa o kvalitetu i krupnoći raznih sojeva tartufa potrebnih za proizvodnju dobrog micelijuma.

Da bi se dobile zdrave i produktivne tartufigene sadnice, pogodne za različite uslove gajenja, od samog početka sprovodi se selekcija. Za tartufizaciju se uzimaju sadnice raznih drvenastih vrsta, na kojima se i u prirodnim staništima nađeni tartufi – hrast, topola, jasen, leska.

Najrentabilnija je leska zbog svoje sposobnosti „dvostruke rodnosti“. Ne samo da je u stanju da relativno brzo (za oko pet-šest godina) u svom korenju proizvede tartufe, već čuva i svoju prirodnu sposobnost da rađa lešnike. Lešnik se sadi kao i sve ostale voćke. Iako su tartufi pronalaženi i na nadmorskim visinama do hiljadu metara, plantažu tartufa ne bi trebalo zasnivati na visinama većim od 500 metara.

Različite vrste tartufa zahtevaju različita zemljišta. Beli tartuf voli vlažna zemljišta, dok crni ve voli mnogo vode. Zajedničko im je da bi im kiselost zemljišta trebalo da se kreće između šest i sedam i da nisu intenzivno obrađivana i tretirana veštačkim đubrivima.

Tartuf se u prirodi nalazi deset centimetra ispod površine zemlje, pa čak i na dubini do 30-40 centimetara. Najlakše se lociraju i pronalaze uz pomoć dobro dresiranog psa. Isti način lociranja tartufa bio bi i na plantaži.

Delikates

Tartuf raste u zajednici sa određenim vrstama lišćara, čije se hife upletu u žilice drveća. Nalaze se na dubini od 10 do 30 cm, pa ih zbog toga pečurkari retko nalaze. Ima više vrsta tartufa, ali su najcenjeniji beli i crni. Tartuf je cenjen po mirisu koji podseća na ustajale francuske sireve.