I male firme mogu uspeti na ruskom tržištu

I pored svih nedaća koje su zbog sankcija EU snašle srpske privrednike na ruskom tržištu, u prvih šest meseci ove godine ipak je zabeležen rast broja naših kompanija koje su realizovale
U Sankt Peterburgu se bolje prodaje srpska roba nego u Moskvi
Enlarge
U Sankt Peterburgu se bolje prodaje srpska roba nego u Moskvi
izvozne aktivnosti prema Ruskoj Federaciji, a u porastu je i broj različitih proizvoda koje smo tamo plasirali, potvrđeno je “Dnevniku” u predstavništvu Privredne komore Srbije u Moskvi.

– Uvođenje sankcija EU zateklo je sve izvoznike u Rusku Federaciju, tako da ni Srbija nije ostala pošteđena – pojašnjava nam Sveta Vasiljević, prvi čovek PKS u Moskvi. – Istina, na prvi pogled, svi smo mi iz srpske privrede gledali na tu situaciju kao na ogromnu mogućnost koja se ne ukazuje tako često, ali nije sve bilo baš tako. Jer, čim se malo udubite, shvatite da to što sa jedne strane liči na šansu, na drugoj strani može da izazove toliko ozbiljne poremećaje na tržištu da se naši izvoznici nisu u stanju s njima izboriti, jer zapravo malo toga od njih zavisi. Stoga smo od 15. novembra 2014. do 15. marta 2015, iako nismo direkto pogođeni sankcijama EU prema Ruskoj Federaciji i obrnuto, na svojoj koži itekako osetili ozbiljne ekonomske posledice tih neekonomnskih mera

Sankcije, kao i pad cene nafte, izazvali su, podseća sagovornik „Dnevnika”, krajem 2014. ogroman pad rublje, pa cene uvozne robe, samim tim i naše cene, preko noći postaju nekonkurentne na ruskom tržištu. Naime, iako imamo ugovor o slobodnoj trgovini, pa praktično 97 odsto sve naše roba izvozimo u Rusku Federaciju bez carine, ta je roba ipak ostala s cenom izraženom u evrima, koji je za samo mesec dana ojačao prema rublji čak 56 odsto.

– Drugim rečima, postali smo preskupi, jer u isto vreme ni jedan trgovac u Rusiji nije promenio cene! Posledica je, međutim, bila ne samo nekonkurentnost na ruskom tržištu, već i činjenica da je krajem te godine izostalo obnavljanje nekih starih dogovora i sklapanje novih. Jer, niti su ruski kupci hteli da potpišu u tom trenutku za njih izrazito nepovoljne ugovore, niti su naši prodavci mogli da snize cenu 50 odsto jer bi takva bila dugoročno neodrživa. Krajnji rezultat je da smo u tom periodu zabeležili ozbiljan pad i nestabilnost izvoza.
baner1
Sredinom marta ipak počinje da se stabilizuje situacija, na šta su prvenstveno uticalo jačanje rublje, ali i sposobnost ruskih poslovnih krugova, koji ne čekaju skrštenih ruku kako će se po njih nepovoljna situacija rasplesti, već su tražili alternativna rešenja.

– Rusi su se okrenuli proizvođačima i dobavljačima u Aziji i Južnoj Americi, i to čini se dosta spretno, jer se nedostatak ključnih proizvoda, poput svežeg voća i povrća, mleka i mlečnih proizvoda, te proizvoda mesne industrije, nije osetio. Istina, došlo je do zamene na policama radnji, pa sada nemate ponudu francuskih i italijanskih sireva već su tamo domaći, takođe nemate nemačke kobasice, američke piliće… ali imate brazilske. Tako je došlo i do zamene nekih proizvoda koji su dolazili iz Srbije, kao što su suve šljive ili maline, koje su sada počele da pristižu iz Čilea, isključivo zbog niske nabavne cene.

Ruski kupac je, napominje Sveta Vasiljević, potpuno svestan da je naš kvalitet mnogo bolji, ali cena čini presudan faktor.

– Sve su to činjenice koje značajno utiču na naš izvoz na rusko tržište. Ali daleko od toga da Srbija više tamo ne izvozi, naprotiv. I pored svih nedaća, od početka godine broj srpskih firmi koje plasiraju robu u Rusiju popeo se na preko 900 – pre samo dve godine bilo ih je oko 650 – koje na tom tržištu nude bezmalo 1.500 različitih proizvoda, od čega preko hiljadu u kontinuitetu ima svoje kupce… Povećanje je uglavnom zabeleženo u prehrambenom sektoru, no nadamo se pomacima i na drugim poljima, pogotovo jer rešenje situacije se izvozom Fiata 500l očekujemo u avgustu. Ipak, ono što je važno istaći jeste da sve više malih firmi stiče odvažnost za nastup u Rusiji. Ruši se tabu da je potrebno imati ogromne stokove robe za to tržište. Suština je da se ponudi ono što se ima, s tim da se to tako otvoreno i predoči ruskom partneru.

Govoreći o plasmanu srpske hrane na rusko tržište, predstavnik PKS u Moskvi ističe da izvoz poljoprivrednih proizvoda i proizvoda prehrambene industrije ima ogroman potencijal.

– Proizvode firmi kao što su Šabačka mlekara, Imlek, Mivela, Prolom, Vino Župa… možete da nađete u ruskim prodavnicama već sada. Sveže voće i povrće takođe, gde se po kvalitetu naročito ističe naša jabuka. Dakle, uprkos svim oscilacijama na tržištu i složenim uslovima poslovanja u kojima se trenutno nalazi ruska ekonomija, srpski prehrambeni sektor beleži konstantan rast izvoza. I taj rast će, uveren sam, tek biti izražen u drugom delu godine, naravno pod uslovom da se nastavi stabilizacija ruskog tržišta, a mi prepoznamo prave partnere i prilagodimo se cenovno!

Nažalost, pokazuje se i to da veliku prepreku za povećanje izvoza predstavlja slaba informisanost naših proizvođača.

– Moramo kroz edukacije i pripremu proizvođača za nastup na stranim tržištima da dođemo do konkretnih rezultata. Nekada nije dovoljno što organizujemo sajmove i razne prezentacie u Rusiji, ako tamo nastupamo bez konkretnih cenovnika, bez kataloga na ruskom jeziku, bez sajta gde bi se eventualno potencijalni kupac informisao o nama, bez istraživanja tržišta u sferi kojoj poslujemo. Ne može se doći na ovo tržište bez informisanja o tome za koju su robu potrebni sertifikati, a za koju nisu, tim pre što su ovde jedini validni ruski sertifikati, koji inače ne važe nigde drugde. Pri tome postoje i značajne razlike u samoj sertifikaciji. Takođe, često nam se desi da su izvozne cene veće od prodajnih na ovom tržištu, i to bez kalkulacije predviđenog procenta za logističke troškove i maržu, kao i poreza krajnjeg prodavca. Sve to su razlozi kojih smo mi u Komori svesni i ozbiljno radimo na njihovom otklanjanju, ali nam u tome aktivno moraju pomoći i same firme koje žele da izvoze u Rusiju.

Miroslav Stajić

Pročitajte takođe

Niš uveo 11 građevinskih zona i smanjio porez za poljoprivrednike

Niš uveo 11 građevinskih zona i smanjio porez za poljoprivrednike Veće grada Niša donelo je …

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *