Jačanje konkurentnosti kao primarni cilj – Kadrovi i investicije u MSP sektor pokreću srpsku privredu

Jačanje konkurentnosti kao primarni cilj – Kadrovi i investicije u MSP sektor pokreću srpsku privredu
| Izvor: eKapija

Država bi trebalo da podstiče sve aktivnosti usmerene ka jačanju globalne konkurentnosti, pre svega investicije, razvoj i obrazovanje, zaključak je učesnika okruglog stola Snaga novih investicija u industriji, koji je Slovenački poslovni klub (SPK) organizovao u okviru Sajma tehnike na Beogradskom sajmu, u utorak, 16. maja 2017. godine.
Kakve su prilike za investiranje u Srbiji, ima li promena u zakonodavstvu, kakva je raspoloživost kadrova i kako do konkurentnosti na svetskom tržištu – pitanja su na koja su odgovore potražili predstavnici industrije, bankarskog sektora i obrazovnih ustanova – članovi SPK-a i panelisti.

– Ako želiš da prodaješ moraš se prilagoditi lokalnim navikama i uvoditi promene postepeno. To je zakon koji važi na svim tržištima, pa osim pisanih treba poštovati i nepisana pravila i zakone – istakao je Tomaž Berginc, predsednik uprave kompanije ETI, jednog od vodećih svetskih dobavljača proizvoda i usluga u oblasti električnih instalacija.

Slovenačka kompanija izvozi u 42 države, a naša zemlja je jedno od strateških tržišta. Kako je istakao Berginc, Srbija je deo ozbiljnih planova, a potencijal za investiranje je veliki, uzimajući u obzir 7 miliona stanovnika i sektor gradnje koji je u porastu.

Da prostora za investicije ima, ali da privreda trenutno većim delom stagnira, te je potrebno pokrenuti investicioni talas, istakao je Vladimir Čaprić, izvršni direktor za upravljanje prodajom NLB banke.

– Važno je da krene potrošnja. Slovenija je za 15% pojačala svoju potrošnju, što je ozbiljan iskorak koji gura privredu i nove investicije napred – naveo je Čaprić, ističući sivu ekonomiju kao jedan od glavnih razloga koji koči investicije.

U Srbiji, kako je dodao, posluje veliki broj stranih firmi, što je dobro, ali je potrebno podstaći i investicije domaćih kompanija, sektora malih i srednjih preduzeća, te veći fokus mora biti na formiranju pozitivne poslovne klime za MSP koja zapošljavaju 2/3 ljudi u Srbiji.

Za ravnopravniji status domaćih privrednika založio se i Mirko Ležajić, inženjer prodaje u inđijskom proizvođaču elektroenergetske opreme i pribora za niski i srednji napon, kompaniji Plamen.

foto: Edhar/shutterstock.com – Nameti kojima su opterećeni privednici mogli bi da budu iskorišćeni za razvoj, i to ne samo proizvodnje, već i standardizacije, kako bi se bolje odgovorilo zahtevima evropskog i svetskog tržišta. Bonusi za zapošljavanje, besplatno zemljište i priključci, koje uživaju strani investitori nisu u toj meri dostupni domaćim privrednicima, pa je borba neravnopravna – istakao je Ležajić, podsećajući da je njegova kompanija ove godine otvorila novu proizvodnu halu na 1.888 m2 bez ikakve pomoći države.
Da je pitanje konkurentnosti privrede ključno za oporavak srpske ekonomije, saglasili su se svi učesnici, a među najvećim neiskorišćenim potencijalima i izazovima u narednom periodu naveli su kadrove. Uprkos odlivu radne snage, Srbija, kako je istaknuto, ima ljude sa puno znanja i tehničkih kompetencija koji mogu biti nosioci privrednog razvoja.

U slovenačkoj kompaniji TAB baterije, koja proizvodi industrijske i baterije za automobile, zadovoljni su zaposlenima u Srbiji. Ipak, kako kaže Mihajlo Puzić, direktor, u našoj zemlji se oseća jaz između visokog i srednje stručnog obrazovanja, pa su zanatske, uskostručne specijalizacije retke.

Predstavnik kompanije Plamen napomenuo je da sa fakulteta izlaze kvalitetni studenti koji pariraju kolegama iz celog sveta, a ono što nedostaje jeste veća angažovanost na savremenoj opremi koja se koristi u proizvodnji.

Sa tim je saglasan i Goran Vorotović sa Mašinskog fakulteta.

– Nedostaju nam inteligentne, smart tehnologije kojima možemo da premostimo tehnološki jaz i to je pravac u kom treba da obrazujemo naše inženjere. Na taj način Srbija može iz druge da zakorači u Industriju 4.0 i ojača svoju konkurentnost – istakao je Vorotović, dodajući da osim pomoći države i projekata veliki značaj treba da ima i privreda koja će reći kakav kadar joj je potreban.

Jedna od bitnih stavki na putu ka četvrtoj industrijskoj revoluciji, koju Srbija mora da ispoštuje, je i pitanje kvaliteta, odnosno da li će neusklađenost sa standardima predstavljati ozbiljan problem ili se on uspešno prevazilazi.

– Pitanje cene na račun kvaliteta se sve manje potencira, što je izuzetno značajno – smatra Berginc i ističe da je to primetno i na tenderima, bar kada je branša ove kompanije u pitanju.

– Naročito je svest o promenama velika u preduzetničkom sektoru, dok u državnim firmama i dalje ide malo sporije.

Berginc smatra da je industrijska reindustrijalizacija trend koji se ne može preokrenuti, samo je pitanje vremena kada će Srbija uhvatiti priključak. Taj put je važno da prati adekvatan pravni okvir, koji kreira pogodno poslovno okruženje. Iako su primetna poboljšanja, poput napretka Srbije na Doing business listi, naročito u delu koji se tiče osnivanja novih preduzeća i građevinskih dozvola, još je toga što bi država trebalo da uradi.
Pravni okvir u velikoj meri zavisi i od konkretne branše, a kao opšte stavke za unapređenje, osim sive ekonomije, učesnici su naveli isplatu obaveza na vreme, kao i pitanje transparentnosti, te sistem kontrolinga.

Puznić je kao primer naveo kako njihova kompanija redovno uplaćuje eko taksu, ali da izostaju informacije kako se ta sredstva koriste, iako to može biti vrlo vidljivo kroz ulaganja u deponije i projekte koji se odnose na zaštitu životne sredine.

Za sve promene koje će podići konkurentnost privrede potrebno je vreme, usaglasili su se učesnici jučerašnjeg panela, a uprkos ne tako idealnim uslovima za poslovanje, preduzeća na srpskom tržištu odlikuje žar i ambicija za osvajanjem novih tržišta i to je svakako nešto što ne bi trebalo menjati. Kako je istaknuto, potrebno je i više saradnje i partnerstva, kako između privrede, države i obrazovnih institucija, tako i među privrednicima međusobno.

Robna razmena Srbije i Slovenije premašila milijardu evra

Skupu u organizaciji Slovenačkog poslovnog kluba obratio se i Goran Križ, ekonomski savetnik u Ambasadi Slovenije u Beogradu. On je istakao odličnu saradnju dve zemlje, uz napomenu da je robna razmena u 2016. godini dostigla 1,2 mlrd EUR. Srbija je, kako je napomenuo, šesta izvozna destinacija Slovenije, i druga po inostranim ulaganjima.

Posebno ga raduje, kako je rekao, pojačan interes srpskih investitora u Sloveniji, i što sve veći broj slovenačkih malih i srednjih preduzeća traži partnere u Srbiji.

Pročitajte takođe

Kako da sami sebi uplaćujete doprinose za penziju

Kako da sami sebi uplaćujete doprinose za penziju Građani koji sticajem okolnosti imaju prekid u …

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *