I Japanci nose kreacije iz Srbije – Jačanje i prepoznatljivost domaćeg brenda najsigurniji put do svetskih tržišta

Izvor: eKapija
I Japanci nose kreacije iz Srbije – Jačanje i prepoznatljivost domaćeg brenda najsigurniji put do svetskih tržišta

Odeća proizvedena u Srbiji svoje kupce ima i u Americi i Japanu! Nakon sloma tekstilne industrije, koja je godinama bila među vodećim izvoznim adutima, srpska moda evoluirala je do nivoa gde se veliki značaj pridaje dizajnu, te u spoju sa nasleđenim znanjem samouvereno osvaja region, pretendujući i na globalno tržište.

Za ovo je najzaslužnije dvadesetak domaćih proizvođača, nosilaca sopstvenih brendova sa oznakom „made in Serbia“, koji odevne komade izvoze pod ovim potpisom. Kako za naš portal kaže Slađana Milojević, direktorka klastera FACTS koji okuplja te tekstilce, vrednost njihovog izvoza dostigla je prošle godine 30 mil EUR.

– Uglavnom su to zemlje bivše Jugoslavije i evropsko tržište, a kompanija IVKO svoje proizvode plasira čak i u SAD i Japan.

Ovaj proizvođač, objašnjava naša sagovornica, uspeo je da „skocka“ kvalitet, dobar dizajn, pronađe tržišnu nišu i svoj proizvod posle mnogo godina postavi na višu srednju cenovnu kategoriju, pa njihovi komadi odeće prodaju se i za 500 EUR, u maloprodaji. Milojević napominje i da se odevne kreacije iz Srbije zahvaljujući kompanijama Luna, Mona, Tiffany i drugima, nose i u Rusiji, Slovačkoj, Nemačkoj i Holandiji, ali da je potrebno još dosta toga da bi se u većoj meri stiglo do svetskog tržišta.

– Svi ti proizvođači su se za prepozntaljivost i uspeh na domaćem i stranim tržištima izborili sami, bez ikakve pomoći osim u vidu nasleđenog know-how i znanja i kreativnosti mladih dizajnera, što je naša velika prednost. Da bismo stigli do svetskog tržišta, međutim, trebaju nam i podsticaji i finansijska sredstva, marketing, ali i imidž države, a ne samo pojedinačnih brednova, jer to je ozbiljna utakmica – napominje Milojević.

Uroš Momirović, generalni direktor modne kuće Mona, ulogu države vidi u stvaranju ambijenta, kako bi svi imali šanse da uspeju. Njegova kompanija izvozi uglavnom na tržište CEFTA regiona, ima pedesetak maloprodajnih objekata i u tekstilnoj industriji zapošljava 600 radnika.

– Svako ko smisli neko rešenje i napravi iskorak, napraviće dobar posao – kaže Momirović za naš portal.

Nastup na stranim tržištima, on vidi kao „strašan izazov“.

(Foto: Little Hand Creations/shutterstock.com) – Ovde smo poznati, imamo svoj brend, a da bi se proizvod prodao na inostranom tržištu, ne računajući dijasporu, potrebno je i tamo stvoriti prepoznatljivost. Za naše proizvođače je značajno što je konkurencija, koja se u Srbiji pojavila poslednjih desetak godina sa dolaskom Inditexa i drugih firmi, podigla svima kvalitet. Ušli smo u jednu trku kakva postoji svuda u svetu. Imamo kvalitet, dobar dizajn i brend i verujem da će naše firme u skoroj budućnosti ostvariti veći proboj na inostrana tržišta, počev od toga da se pokriju sve ex Yu zemlje, a zatim i okolne poput Rumunije, Mađarske, Slovačke, Grčke..

D&G iz Srbije

Da tekstilna industrija ima potencijal za razvoj govori i brojka od 1.800 preduzeća koja u Srbiji posluju u oblasti tekstila, kože i obuće, od čega skoro 900 u sektoru mode i odevnih predmeta. Tek 15% od ovog broja, međutim, proizvodi svoj brend i izvozi, 20% prodaje robu samo na domaćem tržištu, dok najviše – 65% njih, radi loan poslove (dodatni uslužni poslovi).

Ovi poslednji, najzaslužniji su za to što je industrija kože i tekstila u 2016. godini imala izvoz veći od 1,1 mlrd USD, pa se tako u Srbiji za ino kompanije šiju muška i ženska odela, džins, donji veš, čarape, džemperi, radne i vojne uniforme. Čak i košulje za brend Dolce & Gabbana!

– Iako su otvorene fabrike koje zapošljavaju i više od 300 ljudi, sve se radi za druge, pa se i radna snaga zapravo „izvozi“ – kaže Milojević. Za razliku od njih, dodaje, domaći proizvođači koji razvijaju sopstveni brend, izvoze nešto što je od ideje i dizajna, do realizacije 100% srpski proizvod, pa su na taj način izvoznici dodatne vrednosti.

Rast loan poslova u Srbiji deo je trenda koji vlada svuda u svetu. Prema podacima koje iznosi FACTS, Indija, Kina, Italija, Nemačka i Amerika su najveći igrači u tekstilnoj industriji. Kina je očekivano najveći proizvođač, a potrošač SAD. Među zemljama, po proizvodnji se izdavajaju Kina, Indija, Bangladeš i Pakistan, a među korporacijama Nike (SAD), Inditex (Španija), Adidas (Nemačka) i Kering (Francuska). To pokazuje da dok jedni ulažu u bredniranje, razvoj i dizajn, proizvodnja se izmešta u najmnogoljudnije zemlje.

(Foto: Vtmila/shutterstock.com ) Protiv nelojane konkurencije

Na putu daljeg uzleta sprpske odevne industrije stoje najčešće „boljke“ ove grane: siva ekonomija, nelojalna konkurencija, visoke dažbine i nedostatak kvalifikovane radne snage, te preduzeća zahtevaju ozbiljniji pristup rešavanju ovih problema. Ideja je da ponovo dođemo do izvoza od 5 mlrd USD, koji je beležen pre više decenija, kada je tekstilna industrija Srbije bila u punoj snazi. I članice klastera FACTS, između ostalog, negoduju protiv rada na crno, neprijavljivanja radnika, nelojalnog i nekonkurentnog uvoza iz Kine.

Prema nezvaničnim informacijama, na crno se prodaje svaki drugi komad garderobe u Srbiji, dok jedno istraživanje NALED-a pokazuje da zbog sive ekonomije u oblasti tekstilne industrije budžet Srbije godišnje gubi 800 mil EUR.

Brojke

– Izvoz industrije kože i tekstila i Srbije u 2016. godini iznosio je 1,1 mlrd USD
– To je rast od 13% u odnosu na 2015. godinu
– Očekivani rast izvoza u 2017. je 15%
– U ovom sektoru aktivno je 1.800 preduzeća u Srbiji
– Od njih 1.200 predstavljaju mala i srednja preduzeća koja zapošljavanju do 9 radnika
– Oko 30 kompanija zapošljava više 250 radnika
– Ukupno je u ovom sektoru zaposleno više od 45.000 ljudi, a indirektno i 100.000
– 88% radne snage u srpskoj tekstilnoj industriji su žene
– Prognozirani rast tekstilne industrije do 2025. godine na svetskom nivou iznosi 5% godišnje

FACTS u brojkama

– 25 članica (među njima i AMC, Artex, Extreme intimo, Beba kids, Brem, Garmen, Ivatex, Ivković, Jasmil, Kika, Leonardo, Luna, Mona, Modni studio Click, Đukić, Tib Stil, Stig, Tiffany, Zora sport, Maruška, Snatex…)
– 50 mil EUR prometa
– oko 30 mil EUR ostvarenog izvoza
– zapošljavaju 13% ukupnog broja zaposlenih u tekstilnoj odevnoj industriji, što sa kooperantskom mrežom dostiže brojku od 4.000 ljudi
– od osnivanja 2010. godine zabeležen je rast prometa od 18%, izvoza 30%, dok je produktivnost i zaposlenost porasla za 12%

Pročitajte takođe

YouTube ima novu opciju za pregled videa od 360 stepeni

YouTube ima novu opciju za pregled videa od 360 stepeni YouTube će uskoro omogućiti pristup …

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *