Kada pčelarstvo postaje unosno?

Kada pčelarstvo postaje unosno?

Pčelarstvo, kao sve masovnija grana poljoprivrede koju podstiče država, može biti unosno, ali samo ako pčelar početnik poštuje nekoliko pravila te profesije.

Najpre da prelomi – da li se pčelarstvu posvećuje kao hobiju, od koga može da ućari med za sebe, ili biznisu od koga može da se živi. U slučaju ovog drugog, razbiti san da će iz košnica teći med i novac bez mnogo rada i ulaganja.

– Sa 100 košnica pčelar može da izdržava četvoročlanu porodicu, sa 50 da solidno dopunjuje kućni budžet. Sve ispod 20 je zabava za koju teglu meda više u ostavi – priča Miladin Maksimović, iskusni pčelar iz Užica.

Od nule do minimalnih 20 košnica, priča sagovornik Blica, potrebno je oko 2.500 evra i pet do 10 ari zemlje. Košnica i jedan roj koštaju oko 100 evra, plus troškovi opreme.

– Moja preporuka je krenuti sa 20 košnica jer tim brojem se stiče uslov za subvencije od države, koja iznosi 720 dinara po košnici ako pčelar registruje domaćinstvo i obeleži košnice – objašnjava Užičanin.

Prethodne dve godine – jedna kišovita, druga sušna – desetkovale su rod kultura na kojima se pčele hrane, samim tim i prinos meda, propolisa, voska. Kad se nebo uroti protiv poljoprivrednika, nema vajde proklinjati neprilike, nego treba reagovati i pčele slati na ispašu u druga podneblja.

proseku, pčele se sele tri puta godišnje. Ko ih ove godine nije selio, ne da nije imao meda za sebe, nego su i njegove pčele ostale bez hrane. Mene je samo jedna selidba u Banat koštala 100.000 dinara. To je, ipak, bilo jeftinije nego da prihranjujem pčele, jer mi je na 60 košnica trebalo dve tone šećera – kaže Maksimović.

Ulaganje u pčelarstvo, dodaje on, brzo je otplativo. Ako je košnica kupljena u aprilu, do jeseni će doneti zaradu pod uslovom da je godina dobra i da su pčele seljene na ispašu.

(Foto: Nitr/shutterstock.com)Od Regionalne razvojne agencije Zlatibor, kroz program zapošljavanja kroz pčelarstvo, prošle i pretprošle godine 400 mladih nezaposlenih dobilo je po 15 košnica.

– Imam 38 košnica. Strpljiv sam, radim, ulažem, svestan da sve ne može preko noći. Ove godine sam selio pčele na bagremovu pa na lipovu ispašu. Pravila o prinosu nema. Iz jedne košnice sam imao pet iz druge 35 kilograma meda – priča Dejan Janković iz Velike Plane.

I Lazar Mitrović iz Smederevske Palanke je dobio subvencije.

– Dva-tri društva su mi uginula, sada ih imam 18. Nije to broj od koga možeš da zaradiš. Mogao bih da proizvedem dve do tri tone meda, odnosno zaradim četiri do pet hiljada evra kad je izdašna godina – sabira Mitrović.

Pored suše, nevolja je i prskanje malinjaka hemikalijama

Marko Kijanović vratio se u rodnu Jabuku kod Prijepolja sa diplomom master inženjera elektrotehnike da bi se posvetio pčelarstvu, a od RRA Zlatibor dobio 15 košnica sa rojevima.

– Obaveza je velika od marta do novembra. Prolećno čišnjenje, prihranjivanje, praćenje, usput i učenje o pčelarstvu… Minule dve godine imao sam med samo za kućnu upotrebu, možda zato što nisam selio pčele na ispašu. A pored suše, nevolja u mom kraju je veliki broj malinjaka koji se prskaju, a te hemikalije ne pogoduju pčelama – kaže Kijanović.

Pročitajte takođe

United Group nastavlja da ulaže u Srbiji – Najavljeno investiranje od 293 mil EUR

United Group nastavlja da ulaže u Srbiji – Najavljeno investiranje od 293 mil EUR United …

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *