Fond za inovacionu delatnost

Kako prepoznati inovaciju koja može da unapredi ekonomiju – Ministarstvo prosvete radi na strategiji pametnih specijalizacija

Kako prepoznati inovaciju koja može da unapredi ekonomiju – Ministarstvo prosvete radi na strategiji pametnih specijalizacija
| Izvor: Tanjug

Inovacije se stvaraju svakodnevno, ali samo one radikalne menjaju svet u kome živimo, a danas je, čini se, možda i najvažnije, odnosno najkorisnije otkriti koje to inovacije mogu da unaprede ekonomiju zemlje.

Nadležni u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja u tom smislu najavljuju „strategiju pametnih specijalizacija“, koja bi bila razvojna strategija države, a zasnovana na tome da istraživački i inovacioni potencijal bude pokretač unutar društva.

U Zavodu za intelektualnu svojinu kažu da radikalne inovacije imaju mogućnost i snagu da promene tržište i naprave nagle zaokrete u tehnologiji ili grani industrije u kojoj se pojave.

Nikola Radovanović iz tog zavoda rekao je za Tanjug da se inovatori mogu smatrati vizionarima, jer su na neki način predvideli kako će se tehnološki proces dalje odvijati.

Navodi da je, recimo, prvi televizor „naterao“ tržište da se prilagodi takvom proizvodu, kao što je se mikrofon ili mobilni telefon može nazvati radikalnom inovacijom.

– To su primeri radikalne inovacije, a to su one inovacije koje praktično menjaju svet u kome živimo. Postoje brojni primeri u prošlosti, postoje brojni primeri i danas – kaže Radovanović i navodi da sve što je oblikovalo naš život danas, oblikovano je pomoću radikalnih inovacija.

U tom smilu pominje java platformu, računarsku platformu za programiranje aplikacija, za koju kaže da može da se smatra relativno savremeno postavljenim standardom. Navodi da u vreme kada se ona pojavila nije postojao standard koji bi mogao da joj parira, te da se brojne softverske aplikacije danas prave sa osnovom na java platformi.

Interesantan primer je, kaže, i inovacija grupe naučnika sa Univerziteta u Peruu koja je napravila bilbord koji skuplja vodu iz atmosfere i putem filtera pretvara je u pijaću vodu koja je dostupna lokalnoj zajednici.

– To je takoreći radikalna inovacija koja nema visok nivo kompleksnosti nego je nešto što se relativno jednostavno može napraviti, a opet postavlja se standard u toj oblasti ukoliko tržište to prihvati – navodi Radovanović.

Dodaje da čak i neki naši pronalazači pokušavaju da drže korak sa trendovima, navodeći pronalazak profesora Milorada Mitkovića u oblasti ortopedske hirurgije ili rad akademika Dejana Popovića i profesora Aleksandra Vega sa Mašinskog fakulteta koji takođe prave proboje u oblasti medicinskih pomagala i mašinstva.

Sistem intelektualne svojine, odnosno zaštite patenata je, objašnjava Radovanović, takav da pruža zakonski monopol u određenom vremenskom periodu, a to je 20 godina, i to na određenoj teritoriji gde se patent prijavi.

– Ukoliko biste bili takav vizionar koji bi postavio standarde uz pomoć neke radikalne inovacije došli biste do monopola za iskorišćavanje takve inovacije i za bilo kakvo njeno unapređenje koje bi bilo komplementarno sa vašim izumom na teritoriji gde biste dobili zaštitu – kaže Radovanović.

Teško je, navodi, da pronalazači iz Srbije krenu u neke takve poduhvate sami jer održavanje patenta i traženje patentne zaštite košta.

– Međutim, ukoliko postoji takva namera vizionara koji bi hteli da zaštite neko radikalno otkriće, onda bismo morali da govorimo o potrebi za traženjem partnera, nekih finansijskih olakšica koje bi mogle da pomognu u tom prvom koraku kada se mora plaćati održavanje i zaštita održavanja patenta, a nemate već lansiran proizvod na tržištu – kaže Radovanović.

U Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja kažu da bi strategija pametnih specijalizacija, na kojoj se radi, trebalo da identifikuje oblasti komparativnih prednosti u onim oblastima u kojima može najbrže da se napravi prodor.

– Formirali smo međuvladino radno telo krajem prošle godine. Donošenje same strategije ušlo je u akcioni plan Vlade i taj period je oročen na dve godine – rekao je za Tanjug pomoćnik ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Viktor Nedović.

Govoreći o vezi strategije pametnih specijalizacija i radikalnih inovacija, Nedović kaže da je počeo proces analize potencijala koji treba da prepozna oblasti koje, uz brzo investiranje, mogu da doprinesu velikom skoku i otvore radna mesta.

– Suština je u tome da ta strategija može jako da pomogne rastu države, odnosno da identifikuje ono polje u koje treba investirati.

Navodi da je direktor Direktorata za istraživanje i inovacije pri Evropskoj komisiji Robert Jan Smits prilikom nedavne posete Srbiji napomenuo da Evropska komisija pokušava da napravi brz način prepoznavanja i podrške onim inovacijama koje mogu da naprave jako brz prodor i iskorak i unaprede ekonomiju zemalja EU i time otvore nova radna mesta.

Kaže i da Evropska komisija u delu koji se tiče inovacija namerava da formira jedno posebno telo i poseban Savez za inovacije koji će se baviti aspektom radikalnih inovacija.

– Dakle, onih inovacija koje mogu brzo da donesu korist – zaključuje Nedović.

Pročitajte takođe

Sezoncima staž i osiguranje na radu – Srbija dobija novi zakon o sezonskim poslovima do kraja 2017.

Sezoncima staž i osiguranje na radu – Srbija dobija novi zakon o sezonskim poslovima do …

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *